Источни Мађари
Термин Источни Мађари ((мађ. Keleti magyarok) се користи у науци и односи се на народе повезане са Прото−Мађарима, односно теоријски делове древне заједнице који су остали у близини Уралских планина (на европско-азијској граници) током периода миграција и као такав нису учествовали у мађарском освајању Карпатског басена.
Могуће локације остатака Мађара уреди
Југра уреди
Југра (грч. Ουγγροι) неки верују да је била мађарска Урхеимат (језичка домовина), коју данас насељавају Манси и Ханти, две сродне етничке групе.[1][2]
Магна Хунгарија уреди
Термин „Источни Мађари“ се такође користи у вези са Магна Хунгарија фра Јулијана (фл. 1235), која се налази у Башкортостану (земља Башкира).[3][4] где је Јулијан могао да комуницира са мештанима на свом мађарском језику.[5]
Саварски Мађари уреди
Према мађарском учењу, постојала је група „Савардских Мађара“ која се одвојила и прешла преко Кавказа на персијску територију у 8. веку.[6][7]
Теорија Кумађарије уреди
Постоји и теорија „Кумађарије“ (јез-лат|Cummageria),[8] у којој је група која је остала иза поседовала државу северно од Кавказа. Према Ласлу Бендефију, приближна локација Кумађарије је приобално подручје реке Куме, јужна Русија. Одорико Рајналди (1595–1671) је поменуо папске односе из 1320-их са Јеретанијем (мађ. Gyeretyán), који се називао владаром Мађара, Малкаита и Алана.[9][10] Раније је пољски дипломата Анџеј Тарановски (1569) поменуо потоњу информацију.[11] Године 1712, француски путник Обри де ла Мотраје прошао је тим подручјем. У његовим белешкама стоји да је, према ономе што је чуо од локалног татарског становништва, тврдио да је град Мазар (Маджар) раније био насељен Мађарима.[12]
Референце уреди
- ^ Daniel Abondolo (8. 4. 2015). The Uralic Languages. Routledge. стр. 389. ISBN 978-1-136-13500-2. „Након што су се говорници протомађарског одвојили (отприлике седам дана) пети век пре нове ере), језички преци Хантија и Мансија остали су у западном Сибиру, где су ... ...”
- ^ Denis Sinor (март 1990). The Cambridge History of Early Inner Asia. Cambridge University Press. стр. 254. ISBN 978-0-521-24304-9. „Манси (сродно са мађарским Маги-ар) и Ханти што означава "народ" (уп. сродни мађарски је имао "војску, домаћин" < ходу, < угрофинско *конта). Питање како су Руси и Арапи на њих применили име Мађар итд., које потиче можда од Оногура...”
- ^ Acta Ethnographica Hungarica. 53. Akadémiai Kiadó. децембар 2008. стр. 298—302.
- ^ The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology: Vol. 1-. Oxford University Press. 2010. стр. 139. ISBN 978-0-19-533403-6.
- ^ Arnold Joseph Toynbee, Constantine Porphyrogenitus and his world, Oxford University Press, 1973, p. 421
- ^ István Dienes (1972). The Hungarians cross the Carpathians. Corvina Press. стр. 9. „Apart from the few groups remaining in Magna Hungaria and the Savard Hungarians who passed beyond the Caucasian Mountains towards the Persian ...”
- ^ Lajos Gubcsi, Hungary in the Carpathian Basin, MoD Zrínyi Media Ltd, 2011
- ^ László Bendefy (1942). A magyarság kaukázusi öshazája: Gyertyán országa. Cserépfalvi.
- ^ Társaság, Magyar Földrajzi (1942). Foldrajzi Kozlemenyek. 70. стр. 162.
- ^
„Папа је обавештен о чврстој привржености азијских Мађара, Малкаита и Алана за једну праву религију. Ови народи, упркос томе што су окружени мрежом безбожних, сујеверних обреда, задржали су своје беспрекорно веровање у своју веру. Врхунац у овом погледу су Јеретани, потомци краљевске мађарске крви. Пошто је затражио католичког изасланика од Свете столице, папа је послао к њему бискупа из Самарканда, како би учврстио њихову веру и молио религиозне људе међу њима да остану непоколебљиви.”
- ^
„Поздрав за нашу драгу децу, за Јеретане и све хришћанске Мађаре, Малкаите и Алане! Причинило нам је прилично велику и природну срећу, што је Најцењенији Творац, чији је призив сталан и шири се на цео свет, на све оне које Он изабере да открију Његову милосрђе, и према свом једином Сину, својом љубављу која је неописива речима које непрестано обавија сваку хришћанску породицу, загрли вас, који сте дирнути правом вером, учењем Писма и светлошћу Апостолске Цркве, међу онима из источних делова света који тек треба да прихвате благодати хришћанства.”
- ^ Tardy, Lajos. ’'Régi hírünk a világban'’, Gondolat, Budapest, 1979
Извори уреди
- Pál Engel (22. 7. 2005). Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary. I.B.Tauris. стр. 99. ISBN 978-1-85043-977-6.
- Iván Boldizsár (1988). The New Hungarian Quarterly. 29. Lapkiadó Publishing House. стр. 127.
- András Róna-Tas (1982). Chuvash studies. Akadémiai Kiadó. стр. 52. ISBN 978-963-05-2851-1.