Википедија

Катедрала у Шпејеру

Краљевска катедрала у Шпејеру, службеног имена Краљевска катедралана базилика вознесења Светог Стефана, (лат. Domus sanctae Mariae Spirae), (нем. Dom zu Unserer lieben Frau in Speyer) у Шпејеру, Рајна-Палатинат (Немачка), је седиште католичке Шпејерске бискупије која је део бамбергшке надбискупије. Катедрала, посвећена Светој Девици Марији, заштитници града Шпејера ("Patrona Spirensis") и Светом Стефану је углавном позната као Kaiserdom zu Speyer (Краљевска катедрала у Шпејеру).[1] Папа Пије XI је уздигао катедралу у Шпејеру на ниво мање базилике римокатиличке цркве 1925. године.

Катедрала у Шпејеру
Светска баштина Унеска
Званично имеКатедрала у Шпејеру
МестоШпајер, Немачка Уреди на Википодацима
Координате49° 19′ 02″ С; 8° 26′ 33″ И / 49.31722° С; 8.4425° И / 49.31722; 8.4425
КритеријумКултурно добро: ii
Упис1981. (5. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/168

Започета 1030. године, под управом Конрада II, ова маркантна тробродна надсвођена базилика од црвеног пешчара је "врхунац дизајна који је био изузетно утицајан у развоју романичке архитектуре током 11. и 12. века". Као гробно место Салијску династију, породицу Штауфер и Хабзбуршке цареве и краљеве, катедрала је представљала симбол царске моћи.[2][3] Како је опатијом Клуни у рушевинама, она представља највећу романичку цркву.[4] Сматра се “прекретницом у европској архитектури”[5], и једним од најважнијих архитектонских споменика свога времена [6] и једним од најлепших романичких споменика уопште[7][8][9] .

Године 1981, катедрала је додата на УНЕСКОв списак места Светске баштине у Европи због свог културног значаја као "водећи споменик романичке уметности у Немачком царству".[10][11] [12]

Катедрала изнутра

Историја уреди

 
Катедрала у Шпејеру с југа
 
Печат града Шпејера из 1293. с приказом катедрале
 
Детаљ источног прочеља

Краљевска катедрала у Шпејеру, најзначајнија романичка грађевина у Немачкој, изграђена је и посвећена као последње почивалиште царева Светог римског царства и као симбол њихове моћи. Градња је започела око 1030. године, под управом Конрада II, а освештена је 1061. године. За време Хенрика IV предузете су обнова и надоградња. Шпејерска катедрала је прва позната грађевина с галеријама које иду около целе грађевине. Систем аркада, додат приликом Хенрикове обнове је такође први такав у историји архитектуре.

Управо у Шпејерској катедрали је 27. децембар 1146. године Конрад III објавио да иде у Други крсташки рат. На састанку у Шпејеру 1529. године лутеранисти су захтевали од Римске Цркве гаранцију слободе савести, протествујући против дотадашње праксе Римске Цркве [2].

У градском пожару 1689. године уништен је већи део главног брода, али је потпуно реновиран и враћен у пређашње стање од 1758. до 1778. године. Баварски краљ Луј I Побожни је наручио слике за ентеријер, те су од 1846—1853. год. сликари школа Ј. Шраудолфа и Ј. Шварцмана завршили уређење у назаренском стилу. Од 1854—1858. год. западно прочеље катедрале обновио је Хајнрих Хибш у нео-романском стилу. Током обнове 1950-их, већина слика из 19. века је уклоњена како би се открила величанствена архитектура.

Године 1981, катедрала је додата на УНЕСКОв списак Светске баштине, а Краљевска катедрала св. Девице Марије и св. Стефана је седиште Шпејерске надбискупије и папина базилика.

Карактеристике уреди

 
План катедрале

Шпејерска катедрала је углавном задржала облик и димензије цркве из 11. века и, упркос значајним губицима оригиналне грађе и каснијим рестаурацијама, представља целовиту и јединствену романичку грађевину. Облик углавном прати нацрт који је установљен на цркви Св. Михаила у Хилдесхајму и представља стандард који је прихваћен у рајнској области (Рурска област). Он је компромисно решење уздужне цркве с високим бачвастим сводом и централне цркве с куполом која на својим краковима трансепта завршава апсидама. Њено стремљење висини већ најављује развој готичке архитектуре.

Велики камени плитки базен капацитета 1560 литара стоји испред улаза у катедралу. Ова тачка је некада представљала границу између власти града и надбискупије.

Скулптура названа „Планина маслина“ налази се у јужном врту, а у средњем веку је била у средишту клаустра катедрале. Ову групу фигура направио је шпејерски кипар, Готфрид Рен, у 19. веку, а заменила је оригиналну скулптуру из 15. века која је уништена.

Крипта је нарочито посебна јер је у потпуности задржала изворни изглед. Како је изграђена као гробно место салијских царева, ту је сахрањено и осам немачких царева и краљева и четири краљице и бројни бискупи.

Димензије катедрале уреди

  • Укупна дужина катедрале: 134 м (од стуба на улазу до спољашњег зида апсиде)
  • Дужина брода: 37.62 м (од спољашњег до спољашњег зида)
  • Висина брода на крунама лукова свода: 33 м
  • Висина источних торњева: 71.20 м
  • Висина западних торњева: 65.60 м
  • Димензије крипте: дужина 35x46 м, висина око 6.5 м

Познате особе сахрањене у катедрали уреди

Референце уреди

  1. ^ „speyer.de”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2006. г. Приступљено 3. 1. 2016.  Текст „ Катедрала у Шпејеру ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ Máté Major, Geschichte der Architektur, Vol. 2, Akadémiai Kiadó, Будимпешта, , немачко издање 1988.
  3. ^ dtv-Atlas zur Baukunst, Vol. 2, 1981, Deutscher Taschenbuch Verlag, Munich. 1979. ISBN 978-3-423-03021-2.
  4. ^ „Der Kaiserdom zu Speyer - Bauwerk[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 3. 1. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ Emily Cole, Bulfinch Press. Little, Brown and Co., , Boston, SAD. 2002. ISBN 978-0-8212-2774-9.
  6. ^ Raymond Oursel i Henri Stierlin, Arhitektura svijeta, Vol. 4:Romanika, Benedikt Taschen Verlag Berlin/Editions Office Du Livre, Lausanne. стр. 129.
  7. ^ Roger Stalley, Arhitektura rane romanike, Oxford University Press. Oxford, Velika Britanija. 1999. ISBN 978-0-19-210048-1. стр. 214-215.
  8. ^ Romanesque architecture and art: Romanesque Architecture | Infoplease
  9. ^ [1]
  10. ^ „Der Kaiserdom zu Speyer - Zahlen Namen Fakten für besonders Eilige[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 3. 1. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  11. ^ Dethard von Winterfeld, Romanika na Rajni, Stuttgart (2001). стр. 66.
  12. ^ Welterbestätten Deutschland (УНЕСКОва Светска баштина у Немачкој) Катедрала у Шпејеру Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2007)

Спољашње везе уреди

 
Катедрала у Шпејеру на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Катедрала_у_Шпејеру&oldid=26897007”