Корисник:StefanEI721/песак
Лотус Карлтон уреди
| Лотус Карлтон | |
|---|---|
 | |
| Преглед | |
| Произвођач | Лотус (Џенерал Моторс) Опел/Воксол (Џенерал Моторс) |
| Познат као | Опел Лотус Омега Воксол Лотус Карлтон |
| Производња | 1990-1992 950 произведено |
| Каросерија и шасија | |
| Класа | Спортска лимузина |
| Каросерија | Лимузина са 4 врата |
| Распоред | Предњи погон, погон на задњим точковима |
| Платформа | Џенерал Моторс V платформа |
| Слични | Опел Омега А Холден Комодор VN |
| Погонски агрегат | |
| Мотор | 3.6 Л Опел Ц36ГЕТ са две турбине Л6 |
| Излазна снага | 382 КС (281 кВ; 377 КС) |
| Степен преноса | 6 брзина ЗФ С6-40 мануал |
| Величине | |
| Међуосовинско растојање | 2,730 мм (107.5 инча) |
| Дужина | 4,763 мм (187.5 инча) |
| Ширина | 1,930 мм (76.0 инча) |
| Висина | 1,435 мм (56.5 инча) |
| Маса | 1,655 кг (3,649 ф)[1] |
| Хронологија | |
| Претходник | Лотус Кортина |
| Наследник | Воксол ВИКСР8 за Воксол Лотус Енвиа (духовно, за Лотус)[2] |
Лотус Карлтон (енг. Lotus Carlton) (такође познат под називом Воксол Лотус Карлтон, Лотус Омега као и Опел Лотус Омега), је Воксол Карлтон/Опел Омега А лимузина која је надограђена од стране Лотуса како би могла да достиже брзине до 285 км/ч (177 мпс), уз убрзање које је било једнако тадашњим савременим спортским аутомобилима. Лотус је компанија која се бави производњом аутомобила, коју је 1948. године основао Колин Чапман. Лотусова мисија годинама била је да креира возила која ће померати границе савремене технологије, као и да ће свако возило да буде нова иновација. То је била жеља оснивача ове компаније, а тако је и дан данас остало.[3] Као и свим Лотусовим возилима, додељена му је ознака типа - Тип 104 у овом случају. Промене екстеријера су биле минималне, уз додатак задњег спојлера, отвора за хлађење на хауби, Лотус ознаке на предњим крилима и на гепеку, проширења, агресивнијим браницима и значајно већи лукови точкова помоћу којих се разликују од стандардног Карлтона.[4] Чак и поред додатних проширења које је имао, његове пропорције су и даље биле мање од класичне лимузине са четворо врата тог времена. Ово није лоша особина Лотус Карлтона, зато што његове компактније димензије чине да пролазак кроз саобраћај у овом возилу буде много лакши него у некој лимузини стандардних пропорција.[5] Ауто је продаван у само једној боји, и то је била нијанса зелене под именом Царски Зелена, која је слична Британској Тркачкој Зеленој боји.
Мотор и погон уреди
Модификације перформанси започеле су са надограђеним, бољим мотором, који је Лотус надоградио са стандардног Опел 3.0 Л (2,969 цк) 24в редног мотора са шест цилиндара, који је коришћен у ГСи-у. Капацитет мотора повећан је на 3,615 цк (3.6 Л).[6] Лотус је потом додао два Гаретова Т25 турбопуњача, који су обезбеђивали чак и до 0,7 бара (10 фки) притиска на око 1500 рм. Оригинални дистрибуирани систем за паљење мотора замењен је са трослојним системом изгубљених варница. Погон дистрибутора поновно је искоришћен као погон пумпе за воду за водено - ваздушни систем хлађења. Сам хладњак је произведен од стране Бехра, и има способност да смањи температуру компресованог ваздуха са 120 °C (248 °F) на 60 °C (140 °F).[7][8]
Уз претходно поменуте промене у перформансама мотора, Лотус је применио и бројне инжењерске промене када је у питању мотор, како би он могао да остане поуздан уз већу снагу. Како би могли да се носе са већим притиском у цилиндарима (око 95 бара (9,500 кПа)), спољашњи омотач блока мотора је ојачан. Радилица је такође била замењена; радилице које су раније прављене су се правиле од ојачаног челика у Италији, али је Опел правио и ковао производне јединице и слао их у фабрику машинерије Алфинг Кеслер за спајање. Глава цилиндра је остала скоро иста као и на оригиналном аутомобилу (4 вентила по цилиндру), иако је комора за сагоревање била направљена тако да смањи однос статичке компресије на 8.2:1 (са 10.0:1). Мотор је био опремљен са кованим клиповима, који су произвдени од стране Махла. Клипњаче су биле замењене са новим које су направљене по оригиналном Лотусовом дизајну.[7]
Исти ЗФ мануелни пренос са шест брзина којим је била опремљена савремена Шевролет Корвета ЗР-1 био је коришћен како би се излазна снага пребацила на задње точкове путем задњег шпер диференцијала, који је био заједнички са В8 Холден Комодором.
Шасија, кочнице и управљање уреди
Независно вешање са више линкова код Омеге, која је већ величана од стране штампе која се бави аутомобилима, модификована је од стране Лотуса како би добили већу стабилност при великим брзинама и како би побољшали динамику управљања. Како би се изборили са проблемом промене нагиба точкова (који се може уочити на колима при великој брзини и када су потпуно оптерећени), самонивелисање суспензије са Опел Сенатор - а је уграђено. Сервотонски систем управљања је такође преузет од Сенатор - а, и он омогућава асистенцију управљања воланом при паркирању, и смањује асистенцију управљања воланом како се брзина возила повећава. Инжењери који су радили на Лотусу, су иницијално хтели да користе механизам са зупчастом летвом за систем управљања, али цена и ограничен простор су их оставили на томе да морају да користе пужни пар као систем управљања.[7]
Првобитне скице за точкове су предвиделе дизајн композитних фелни из више делова, али је на крају ова идеја одбачена и на њено место је наступио дизајн фелне из једног дела. Након ове промене, појавила се забринутост око издржљивости точкова на путевима који су у лошем стању. Компанија која производи точкове Ронал је била та која је направила крајњи дизајн фелни од 17 инча. Такође, гуме су биле шире него на Омеги.[6] Омега је опремљена са Гуд Јир орао гумама. Материјал од којих су напраљене гуме је исти онај који је коришћен и на Еспирит Турбо СЕ аутомобилу. Материјали на гумама се састоје од комбинације уља и ниске хистеризисе. Ово омогућава унапређену стабилност при великим брзинама и бољи перформанс у влажним условима.[7]
Аутомобил је опремљен са дисковима за кочење величине 12.9 инча (328 мм) које је направила компанија Портланд Инжењеринг која се налази у Дорсету, у Великој Британији. Предња клешта имају четири клипа, а клешта позади су двоклипна.[7]
Перформанс уреди
Редни мотор са шест цилинадара који има два турбопуњача у Лотус Карлтону (кодно име Ц36ГЕТ) има снагу мотора од 382 КС (281 кВ; 377 КС), на 5,200 рм и 568 Њ⋅м (419 ф⋅с) обртног момента, од ког је 470 Њ⋅м (350 ф⋅с) било на располагању од 2,000 rpm.[9] Овај аутомобил је могао да убрза од 0-97 км/ч (60 мпс) за 5.2 секунде, и могао је да дође од 0 - 124 - 0 км/ч за мање од 17 секунди. Дугачки степен преноса брзина даје овом моделу могућност да, у просеку, достигне 89 км/ч (55 мпс) у првој брзини. Лотус Карлтон држао је титулу друге најбрже лимузине са четворо врата неколико година, и налазио се иза Алпине Б10 Би-Турбо-а.
Прихватање уреди
Лотус Карлтон је произвео дозу контроверзности у аутомобилској, али и у уопштеној штампи, зато што је могао да парира или да превазиђе савремене спортске аутомобиле тог времена, као што су Ферари и Порше, док је у исто време могао комотно да превезе четири путника. Боб Мери, тадашњи уређивач магазина Аутокар написао је: "Није могуће да било ко ко купује овај ауто може да тврди да му или треба, или да ће корисити његов врхунски ударац за који се тврди да може да буде до око 180мпс", чиме је сугерисао да би Воксол требао да прати пример који су поставили немачки произвођачи аутомобила. Они су почели електронски да ограничавају брзине својих аутомобила високих перформански на 155мпс. На крају, Опел није ограничио максималну брзину овог аута.[7]
Лотус Карлтон је био честа мета лопова и људи који су крали аутомобиле како би се њима возили у Великој Британији. 26. новембра 1993. године, Лотус Карлтон са регистрационим бројем "40 РА", пријављен је као украден власнику који је био из Западног Мидландса. У наредним месецима, група лопова је искористила овај ауто како би га користили да провале у различите објекте, и на крају су украли цигарете и алкохол у вредности од око £20,000. Полицајац Западног Мидландса рекао је "Просто нисмо могли ни да се приближимо возилу, и изгледа као да никада нећемо ни успети", зато што њихова полицијска возила нису била у стању да на безбедан начин приђу украденом Лотус Карлтону.[10] Ауто никада није враћен власнику, и његова тренутна локација није позната, иако је њен првобитан власник 2020. тврдио да је ауто бачен у канал и да је оштећен од стране великог објекта без могућности поправке, и да је накнадно бачен.[11]
Дејли Мејл и Удружење главних полицајаца су покренули кампању како би забранили Лотус Карлтон у Великој Британији. Парламент је такође осудио рекламирање овог аутомобила.[12] Новембра 1990. године, Ентони Грант је на седници Парламента рекао: "Апсурдно је да произвођачи аутомобила рекламирају возила која имају максималну брзину и до 140, 150 и 170 мпс. Ови аутомобили захтевају вештину Најџела Менсела како би били управљани на безбедан начин." Након тога је позвао све остале присутне да му се придруже у осуди огромног публицитета који је Воксол Карлтон имао у том тренутку.[13] Мајк Кимберли, извршни директор Лотус Групе, у тренутку када је Лотус Карлтон започео своју продукцију, овако је коментарисао реакције и кампање политичара и људи: "Кампања за забрану Лотус Карлтона била је јако изненађујућа, с обзиром на супераутомобиле који су већ постојали, као и врхунски модели који су били планирани, и касније произведени од стране других европских произвођача."[14] Упркос препрекама које су им се нашле на путу, кампања за укидање Лотус Карлтона на крају није уродила плодом.
Производња уреди
Извршни директор Лотус Групе, Мајк Кимберли рекао је да када је Џенерал Моторс купио Лотус, он је предложио менаџменту ЏМ-а међусобну сарадњу између Воксола и Лотуса, која ће свима ићи у прилог и која ће изградити бренд. Тако је Лотус Карлтон изабран због тога колико је био напредан и због робусне платформе коју је поседовао.[14] Производња Лотус Карлтона започела је 1990. године, четири године након што је првобитан Омега пуштен у продају. Опел се надао да ће произвести укупно 1,100 модела овог аутомобила, али због кризе раних 1990-их, Лотус Карлтон чија је цена била £48,000, није се продавао онолико добро колико се очекивало, и производња у Лотусу заустављена је децембра 1992. Направљено је само 950 аутомобила: 320 Карлтона и 630 Омега, 150 мање него што је био план. Ови аутомобили сада почињу да буду модерни класици, зато што су јако ретки модели који имају малу пређену километражу, и који су у очуваном стању.[15]
Италијанска кућа за дизајн Пининфарина произвела је стилски концепт под називом "Кронос", који је био направљен да може да прихвати погон из Лотус Карлтона. Једини примерак Кроноса био је приказан 1991 на северноамеричком међународном сајму аутомобила.[7]
Остала тржишта уреди
Обични Омега А и Лотус Омега никада нису добили дозволу за продају у САД-у, али је Омега добио дозволу за сиви увоз под ДОТ- овим "Прикажи или изложи" изузетком 2011.[16] Аутомобил који је могао да парира Лотус Карлтону на америчком тржишту био је Таурус СХО, који је имао два мотора.[13] При крају 2017. године, сви модели Лотус Карлтона прешли су старост од 25 година, и тако су били ослобођени од НХТСА-ових рестрикција за увоз.
Спецификације уреди
| Максимална брзина | +283 км/ч (176 мпс) |
|---|---|
| Убрзање | 0-97 км/ч (60 мпс): 5.1 секунде
0-160 км/ч (100 мпс): 11.1 секунде.[6] |
| Максимална снага | 382 КС (281 кВ; 377 КС) на 5,200 рм |
| Максимални обртни момент | 568 Њ⋅м (419 ф⋅с) на 4,200 рм |
| Запремина мотора | 3,615 цк (3.6 Л) |
| Тип мотора | Редни мотор са шест цилинадара са дуплим турбопуњенем |
| Распоред | Лонгитудилан, Предњи мотор, Задњи погон |
| Трансмисија | ЗФ-40 мануелни са шест брзина |
| Тежина | 1,655 кг (3,649 ф) |
| Производња | 950 модела |
| Цена | £48,000 |
Референце уреди
- ^ Meaden, Richard (19. 2. 2013). „BMW M5 vs Lotus Carlton”. EVO magazine. Приступљено 18. 12. 2018.
- ^ „2023 Lotus Type 133 details emerge - Automotive Daily” (на језику: енглески). 2022-07-04. Приступљено 2022-09-22.
- ^ „The Lotus Story | Lotus Cars United Kingdom”. www.lotuscars.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ „Lotus Carlton voted favourite Vauxhall of all time”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2023-05-19.
- ^ „Lotus Carlton: Buying guide and review (1990-1992)”. Auto Express (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21.
- ^ а б в „Vauxhall Insignia VXR 2009-2017 review”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-19.
- ^ а б в г д ђ е Adcock, Ian (1991). Lotus Carlton. Osprey Publishing. ISBN 1-85532-185-8.
- ^ „Driven: Lotus Carlton”. www.pistonheads.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-19.
- ^ Cheetham, Craig. Supercars. Motorbooks. стр. 118—119. ISBN 0-7603-2565-0.
- ^ „Police left trailing by high-speed ram-raiders”. The Independent (на језику: енглески). 1994-01-07. Приступљено 2023-05-19.
- ^ „Facebook”. www.facebook.com. Приступљено 2023-05-19.
- ^ „UK Parliament”.
- ^ а б „The Lotus Carlton Is Built For Absolutely Bludgeoning Speed”. Road & Track (на језику: енглески). 2022-08-18. Приступљено 2023-05-20.
- ^ а б „1990-2020: Thirty years of the ground-breaking Lotus Carlton - Lotus Cars Media Site”. media.lotuscars.com. Приступљено 2023-05-20.
- ^ „Sub-£10k super-saloons”. www.pistonheads.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-19.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2013-03-09. Приступљено 2023-05-19.