Корисник:VS6507/Тест

Ово је шала. Немој замерити. --ALE ^talk 22:43, 10. април 2009. (CEST)

Орион

Сазвежђе
Списак звезда у сазвежђу Орион
Латинско име	Orion
Скраћеница	Ori
Генитив	Orionis
Симболизује	Орион
Ректасцензија	5
Деклинација	5
Површина	594 sq. deg. (26)
Најсјајнија звезда	Ригел VII (β Orionis) (0,12m)
Метеорски ројеви	Ориониди Хи-Ориониди
Суседна сазвежђа	Близанци Бик Еридан Зец Једнорог
Видљиво у распону +85° и −75°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у јануару. Фотографија сазвежђа Орион

У наука, 'валентни електрона' су најудаљенијим електрон са једне Атом, који су важни у одређивању колико атома хемијски реагује са другим атома. Атома са комплетна љуска од валентни електрона (одговарајући на електронска конфигурација са <суп> 2 </ суп> п <суп> 6 </ суп>) имају тенденцију да се хемијски инертан. Атома са једном или две валентни електрона више него затворену љуска високо реактиван јер додатни електрона лако уклоњена да формирају позитиван ион С. Атома са једном или две валентни електрона мање од затворене шкољке такође су високо реактивне због тенденција да се добије било који недостају електрона и облику негативних иона, електрона или делити и облика цовалент обвезница С.

Валентни електрона имају могућност, попут електрона у унутрашњем шкољке, апсорбује или испуштање енергије (фотона). Тај добитак или губитак енергије може покренути електронски покрет / скок у другу љуска, па чак и бреак фрее од атома и његове валенције љуске. Кад електрон упија / добици више енергије (фотона), онда се сели у спољној љусци више, зависно о количини енергије коју електрон садржи и добила је с обзиром на апсорпцију 1 или више фотона. (Види и: електрона у загрејани државе).

Кад електрон релеасес / губи енергије (фотона), онда се сели у више унутрашње љуске, зависно о количини енергије коју електрон садржи и изгубио због ослобађање од 1 или више фотона.

Број валентни електрона

(| Алигн = "ригхт" цласс = "уикитабле" ХХХХХХХХХХХХХХХХХХИИ ХАТТЕРР | Суп -- ! бгцолор = сиво | валентност електрона | -- | Алигн = "центер" | алигн центер | Хелиј рап (не скала) | -- | Алигн = "центер" | 'Хелиј модел атома' Ова <бр> хелију (ХЕ) Модел приказује два валентни електрона <бр> смјештен у најудаљенијим енергетске нивое. <бр> Хелиј је чланица од племените гасове и садржи два <бр> Протон с, неутрона с, а електрон С. |) Број електрона у валентни елемент је одређена својим периодичне табеле групе (окомита колоне) у којем је елемент је категоризована. Уз изузетак групе 3-12 (транситион метал е), број јединица у мјесту идентификује колико валентни електрона се налазе унутар елемената наведених у тој колони.

(| Цласс = "уикитабле" | -- ! Периодиц табле групу | | валентни електрона | -- | Група 1 (И) (алкалијски с) | | 1 | -- | Група 2 (ИИ) (алкалним земља метал с) | | 2 | -- | Гроупс 3-12 (транситион метал с) | | # * | -- | Група 13 (ИИИ) (борон групу) | | 3 | -- | Група 14 (ИВ) (угљеника групу) | | 4 | -- | Група 15 (В) (азота групу) | | 5 | -- | Група 16 (ВИ) (цхалцоген с) | | 6 | -- | Група 17 (ВИИ) (халогени с) | | 7 | -- | Група 18 (ВИИИ или 0) (племените гасове) | | 8 ** |)

# * Општи методом цоунт оф валентни електрона уопште није корисно за прелазни метали. Уместо тога су измијењене д електрона цоунт је метода која се користи.

Осим за** хелију, који има само два валентни електрона.

Валентни електрон и електрон конфигурација

За главни елемент групе с, број валентни електрона зависи о електронска конфигурација на једноставан начин, али за транситион метал је однос је сложенији.

За главне групе елемената, валентни електрона могу бити дефинисане као оне у електронској љусци највише главни квантни број н. <реф> РХ Петруцци, Харуоод БИЛА и харинга ФГ, Генерал Цхемистры (8. едн, Прентице-Халл 2002), п.339 </ реф> На пример електронске конфигурације фосфор (П) је 1с <суп> 2 </ суп> 2с <суп> 2 </ суп> 2п <суп> 6 </ суп> 3С <суп> 2 </ суп> 3п <суп> 3 </ суп>, тако да су 5 валентни електрона (3С <суп> 2 </ суп> 3п <суп> 3 </ суп>), а највише одговарају валенција за П 5 као у молекуле ПФ <суб> 5 </ суб>. Ова конфигурација је обично скраћено на (Не) 3С <суп> 2 </ суп> 3п <суп> 3 </ суп>, где је (не) означава електрона језгру чија конфигурација је идентична на племенитог гаса Неон.

Међутим ова једноставна метода не ради за прелазни метали, који су непотпуни нд субсхеллс чија енергија је нормално да се упоредити са у (н +1) са електрона. Тхе валентни електрона су дефинисане као уместо оне изван племенитог гаса језгри. <реф> Миесслер ГЛ и Тарр, ДА, анорганска хемију (2нд едн. Прентице-Халл 1999.) п.48 </ реф> На пример, манган (Мн) конфигурација је 1с <суп> 2 </ суп> 2с <суп> 2 </ суп> 2п <суп> 6 </ суп> 3С <суп > 2 </ суп> 3п <суп> 6 </ суп> 4С <суп> 2 </ суп> 3д <суп> 5 </ суп>. Ово је скраћено на (АР) 4С <суп> 2 </ суп> 3д <суп> 5 </ суп>, где је (АР) означава основни конфигурацији идентичан оном аргон. У овом атома, електрона у 3д имати енергија сличне онима у 4С електрона, и много већа него за 3С и 3п електрона. На снази је седам валентни електрона (4С <суп> 2 </ суп> 3д <суп> 5 </ суп>) ван аргон-лике језгри. То је у складу са чињеницом да хемијску манган може да има оксидације државе с, као висок као 7 (у перманганат ион МнО <суб> 4 </ суб> <суп> - </ суп>) .

Према право сваког транситион метал серији, д електрона спуштати на ниже енергије и имају мање валентни електрон карактер. Стога, иако никла у принципу је десет валентни електрона (4С <суп> 2 </ суп> 3д <суп> 8 </ суп>), оксидација државе никад не прелази четири. За цинк и успева елемента, 3д субсхелл је комплетан и 3д електрона језгра се сматрају електрона.

Будући да је број валентни електрона који заправо учествују у хемијске реакције је тешко предвидети, концепт валентни електрона мање је корисна за прелазни метали него главне групе елемената. Као што смо вец споменули, д електрона цоунт даје више користан алат за разумевање хемија од тих елемената.

Валентни електрона у хемијске реакције

((главни | валентност (Хемија))) Број електрона у атома је најудаљенијим валентност љуске управљају својим стопица понашање. Према томе, елементи са истим бројем валентни електрона су груписани заједно у периодичне табеле од елемената. Као опште правило, атоми од главни елемент групе а (осим водоника и хелија) тенденцију реаговати да се формира "затворено" или комплетну љуске, одговарајући на е <суп> 2 </ суп> <суп> п 6 </ суп> електронска конфигурација. Ова тенденција названа је октет правилу од бондед атом има удјеле или осам валентни електрона.

Најважнији реактивне металног елемента са су алкалијски а за Групу 1, нпр натријума (на) и калиј (К ), чији атоми сваки имати једну валентни електрон. То је једноставно изгубљен у облику позитиван ион (катјон) са затвореним љуска (На <суп> + </ суп> или <суп> К + </ суп>), у току је формирање једног ионске обвезница који обезбјеђује потребну енергија ионизације. У алкалним земља метал а за групу 2, на пример магнезијума, су нешто мање реактивне атом сваког од мора изгубити два валентни електрона за формирање позитивних иона са затвореним љуске као што су <суп> Мг 2 + </ суп>.

Неметал атома имају тенденцију да привуче додатне валентни електрона остварити пуну валентност љуске. То се може постићи на два начина: атома може поделити са суседних атома електрона, а цовалент обвезница, или се може уклонити из других електрона атома је ионске обвезница. Најважнији реактивне неметала су халогени с, као што су Флуор (Ф) и хлора (чл), који су електронска конфигурација са <суп> 2 </ суп> п <суп > 5 </ суп>, а захтевају само један додатни валентни електрон за затворене шкољке. За формирање ионске обвезница, а халогених атома може уклонити електрон из атома на други чине анион (Ф <суп> - </ суп>, чл <суп> - </ суп>, итд). Да се формира цовалент обвезница, један електрон из халогена и један електрон из другог атома формира заједничко пару. На пример у молекуле ХФ, ред представља заједничко пару валентни електрона, један из БиХ и један из Ф.

У овим једноставним случајевима када октет правило је слушао, са валентност од атома једнак је броју електрона стекли, изгубљене или дели обликовати стабилан октет. Међутим постоје такође многе молекуле које су изузецима, а за које је валентност је мање јасно дефинисани (види валентност (Хемија).

Валентни електрона и струја

Тхе валентни електрона су такође одговорна за утврђивање електрична водљивост природу елемент. Број валентни електрона у валентност љуске (у најудаљенијим схелл) утврдио да ли је у том валентни електрон валентност може лако пробити љуска бесплатан или не. Тхе валентни електрона који покрет из валенције љуске до валентност љуске су позвани слободног електрона те су елементарне честице одговорна за електрична струја. <бр /> Тхе суб-шкољке и шкољке од атома може да садржи само максималан број електрона по љусци. То је исти за валентност љуске. Како би се слободни електрона лако преместити из валенције у љусци атома у валентни љуска другог атома је валентност љуска треба да садржи што мање валентни електрона што је више могуће, јер је још један валентни електрона валентност љуска садрл̌и, више потпуни / пуни да је валентност љуске и потпуније / пуни љуска је један валентни електрона са, у то ће бити теже за валентни електрон то бреак фрее из валенције љуске и дјеловати као слободни електрон. То је зато што је потребно више енергије (фотона) то бреак валентни електрона одријешиш из валенције љуска када је тај валентност шкољка је скоро завршено / пуна. <бр /> На наличју је такође истина. Потребно мање енергије (фотона) то бреак фрее валентни електрона из љуске валентност када валентност љуске која је скоро празна. (Напомена: фотона су елементарне честице које су одговорне за електромагнетске силе. Ан електрон може апсорбовати или отпустити фотона након чега се може прећи на другу љуска. Без обзира да ли или не ће електрон скок на другу љуска зависи о количини енергије електрона је добио од 1 или више апсорбовање фотона или количину енергије се изгуби кад објављивања 1 или више фотона.) <бр /> Тако је више непотпуних и валентност у љусци атома је, више валентни електрона лако може преместити из једног валентност љусци атома у валентни љуска другог атома, лакше је материјал који се састоји од тих врста атома ће спроводити струју. < бр /> диригент обично су атоми који имају имовину садрже три или мање валентни електрона у својим валентност љуске. Диригент проводити струју добро. Цоппер, алуминијума, сребра и златни су релативно добри диригент. <бр /> Изолатори обично су атоми који имају имовину да садржи пет или више валентни електрона у својим валентност љуске. Изолатори вођење струје релативно слабо у поређењу са водичима. <бр /> Полупроводник су обично атома које имају 4 валентни електрона. Полупроводник вођење електричне енергије, но не као диригент, али и није тако лоше као изолатори. У смислу водљивост Полупроводник су између водича и изолатора. Примери су Полупроводник Силицон и Германиј.

Референце

рефлист (())

Спољашње везе

& Францис, Еден. [хттп://дл.цлацкамас.цц.ор.ус/цх104-06/валенце_елецтронс.хтм валентност електрона]. Цатегоры: Елецтрон