Википедија

Корисник:Voodo Child/Радови/Брегалничка битка

< Корисник:Voodo Child
Брегалничка битка
Део Другог балканског рата
Време29/30. јуна -9. јула 1913.
Место
Брегалница
Исход Победа српске војске
Сукобљене стране
Краљевина Србија
Краљевина Србија
Краљевина Црна Гора
Краљевина Црна Гора
Бугарска
Краљевина Бугарска
Јачина
196 батаљона
106 артиљеријских батерија
9 коњичких ескадрона[1]		 229 батаљона
146 артиљеријских батерија разног калибра
28 коњичких ескадрона[2][а]
Жртве и губици
~16.200 погинулих и рањених[3] ~25.000 погинулих и рањених[3]

Брегалничка битка је била битка која се одиграла 29/30. јуна – 9. јула 1913. између српске и бугарске војске и којом је уједно започет Други балкански рат.[б] До ње је дошло изненада, усред преговора око руске арбитраже, у крајње напетој ситуацији, када су бугарске трупе извршиле изненадан ноћни препад (29-30. јуна) на српске положаје на реци Брегалници. Услед недостатка стрпљења, бугарски генерали на челу с краљем Фердинандом, покушали су да територијални спор око Македоније реше војном силом, а не дипломатским путем. Међутим, ствари се нису одвијале онако како је предвиђено, и уместо да доведу велике силе пред свршен чин на Балкану, Бугари су, захваљујући енергичној одбрани српске војске, доживели страховити пораз код Брегалнице.[4]

Позадина уреди

Два дана након што је потписан тзв. Лондонски мировни уговор (1. јун 1913), бугарска Врховна команда је, по наредби краља Фердинанда, издала заповест бр. 234 и директиву бр. 22 о ужурбаном премештању бугарске војске са тракијског на западни фронт, у циљу да се изврши њена концентрација на српској и грчкој граници. То се имало обавити на тај начин што би се искористио максималан капацитет свих железничких, пловних и друмских саобраћајних средстава на свим погодним комуникацијским правцима.[5]

Напад уреди

Наређење за напад на српску војску које је 28. јуна 1913. г., по одобрењу краља Фердинанда, издао генерал Михаил Савов команданту 4. армије гласило је:

Да се не би наше пасивно држање према српским нападима рђаво одразило на морал наших снага, с једне стране, и да се непријатељ не би још више осилио, с друге стране, наређујем да најенергичније нападнете противника на целој линији, не ангажујући потпуно све снаге и не упуштајући се у дужу битку. Постараћете се да се утврдите у Криволаку, на десној обали Брегалнице, коти 550, гребену Богословца, коти у близини села Тахона (Овче поље), коти 550 (код Добрева). Најбоље је да отпочнете пушкарање пред вече и да у рану зору извршите одлучан напад на целој линији. Ову операцију предузети сутра 16. (29) јуна увече.[6]

Сви напори били су узалудни! Привидни мир поремећен је онда када је Бугарима то било најзгодније. Довели су војску, извршили су концентрацију и изненада, са необичном силином, напали су српске предстраже и положаје.[7]

Напомене уреди

  1. ^ Српски историчар др Саво Скоко је приметио да су подаци које је изнео Христов само приближно тачни, јер у саставу 1. армије нису урачунати Самостална бригада и ополченски батаљон Видинског гарнизона. Такође, у саставу 3. армије била је само 3. бригада 5. дивизије, а не цела дивизија. Види: Скоко, н. д., 324
  2. ^ Сви датуми наведени у чланку су по грегоријанском календару.

Извори уреди

  1. ^ С. Скоко, Други балкански рат 1913, књ. 1, Узроци и припреме рата, Београд, 1968, 324
  2. ^ А. Христовъ, Исторически прегледъ на войната на България срещу всички балкански държави 1913 г., София 1924, 33
  3. ^ а б Vojna enciklopedija, II izdanje, knj. 2, Beograd, 1971, 6 (Bregalnička bitka)
  4. ^ Историја српског народа, VI/1 Од Берлинског конгреса до уједињења 1878–1918, Београд, 1983, 194-6
  5. ^ Скоко, н. д., 338
  6. ^ А. Гиргиновъ, Народната катастрофа. Войната 1912-1913, София, 1926, 342
  7. ^ А. Белић, Срби и Бугари. У Балканском савезу и у међусобном рату, Београд, 1913, 157
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Voodo_Child/Радови/Брегалничка_битка&oldid=8430131”