Краљске песме

Краљске песме су народне обичајне песме у пиротском крају које су веома сродне са лазаричким обичајним песмама, које се певају у другим крајевима Србије и које се код Вука Караџића називају краљичким песмама.

Извођачи и начин извођења

Краљске песме пева о Духовима група од осам девојака, од којих се прва, обучена у мушко одело и са сабљом у руци назива краљ, друга је краљица, а остале су без посебних назива.

Ове песме изводе девојке певајући и играјући, на сличан начин игри лазарица, идући по селу од куће до куће. Њихова игра се разликује од лазарица, по томе што, док игра, краљ држи у рукама уздигнуту сабљу, њоме управља игром и показује правац кретања играча.

Краљске песме су кратке, а певају се увек на исту мелодију.

У Лужници од 17 забележених песама, четрнаест су у седмерцу, а три у осмерцу (од њих две су пореклом краљичке са припевом ладо, ладо).

Намена

Краљске песме су намењене члановима домаћинства, али и дому, имању, стоци. Свака се песма завршава речју ’Ладо, Ладо!’ и највероватније представља остатак од имена Ладе, богиње љубави у словенској митологији.

У краљским песмама као и у лазаричким песмама, исказују се жеље да ономе коме су или чему упућене све буде здраво и срећно, све родно и плодно. Ведрина и оптимизам који зраче из ових песама благотворно делују на људе, те их радо слушају, а позитивна хипербола је једна од њихових најчешћих поетских фигура.

Литература

• Велибор Лазаревић, Прожимање краљичких и лазаричких песама у јужној Србији и околним крајевима, Лесковачки зборник LVII 2017
• Јасминка Докмановић, Женске обредне песме за плодност у српском делу централнобалканског шоплука (Области планинске Горње Пчиње, Крајишта и Власине), магистарски рад, Београд, ФМУ, 1990.
• Чедомир Бушетић, Народни обичаји “лазарке” и “додолке” из Левча (опис, песме и мелодија), Архив САНУ, Етн. збирка бр. 165-6.