Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу
Крстионица или баптистеријум Богородичине цркве у Монтреалу (франц. Baptistère de la basilique Notre-Dame) ја накнадно дограђен простор, око 1885. године, на темељима старе Богородичине цркве из 17. века, порушене 1830. године.[1] На цркву се ослања са њене предње десне стране. Суседна просторија на крстионици, намењена за чување и проналажење записа, накнадно је изграђена између 1888. и 1890. године.[2]
| Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Монтреал, Квебек,110, rue Notre-Dame Ouest H2Y 1T2 |
| Координате | 45° 30′ 31″ С; 73° 33′ 13″ З / 45.50848° С; 73.55354° З |
| Статус | Верски објекат |
| Свечано отварање | 1885. |
| Саграђена | 1885 |
Компаније
| |
| Архитекта | Пјер Луј Морен |
Стаус објекта уреди
Објекат је заштићен у складу са Законом о културном наслеђу Канаде, и одлуке која је на снази од 19. октобра 2012. године, под бројем 0040-32-8983-03, са статусом:
Објекат од изузетног значаја за културну баштину Монтреала.
Историја уреди
Одлука о изградњи крстионица донета је 1882. године. За супервизора и дизајнера пројекта одређен је архитекта Пјер Луј Морен (франц. Pierre-Louis Morin), а планове је израдио Виктор Бурже (франц. Victor Bourgeau). Према различитим ауторим, изградња крстионице окончана је 1882. или 1883. или 1884. или чак 1887. године (према анонимном извору).[2]
Године 1926. свештеник Оливије Муро ангажовао је сликара Озиаса Ледука да допуни фрескодекорацију крстионице. Он је то учинио у периоду од 1927 до 1928. поштујући основна начела фрескодекорације која су владала 1880-их. Витражи на прозорима су накнадно осликани 1930. године.[3]
Архитектура уреди
Крстионица и суседна простор, накнадно дограђен, међусобно су повезани и ослаљају се на предњу бочну фасаду базилике. Гледано по вертикали, поред приземног објекат има и подрумски део. Крстионица је, скромних димензија у односу на импозантну величину цркве, гледајући са спољне стране. Најдужи део спољашњег зида паралелан је са зидом цркве, док две уске косе бочне стране са предње и задње стране затварају просторију са осмоугаоном крстионицом у њеној унутрашњости. Суседна просторија је једноставног правоугаоног облика. Кровни покривач је из два дела која су различитог облика и висине. Спољашњи зидови, са рустикалним елементима, изграђени су од монтреалског сивог кречњака који је истоветан са оним на цркви.
Високи камени зид, са два велика сломљена лука, доминантан је елемент камене пластике на главној фасади крстионице. Зид између цркве и богословије највероватније је изграђена око 1850. године и идентичан је са неоготичким стилом црква из 1820. године. Фасадни елеменати додати у постојећи зид обухватају дупла дрвена врата и прозоре укључујући и део у саставу лука. Бочни (други) лук ограничава капију од кованог гвожђа кроз коју је омогућен приступ подрумском делу и локалном службеном пролазу између цркве и богословије.
Приступ унутрашњости крстионице могућ је само кроз главни улаз крстионице који се налази унутар базилика. Док је на прелазу у 21. век, кроз масивна врата са спољашње стране објекта омогућен само приступ сувенирници која иакао још увек постоји унутрашња веза између две просторије, није физички повезана са крстионицом,
Унутрашњост крстионице има облик издуженог осмоугаоника са плафоном из осам целина. У централном делу налази се крстионица од белог мермера са је опшивима од позлаћеног бакра, у готичком стилу. Дрвени намештај је од ораховине. Богата фрескотекорација је дело Озиаса Ледука, који је са позлатом и различитим бојама испоштовао све елементе декоративне готичке традиције из деветнаестог века.
Намена крстионице у 21. веку уреди
У 21. веку крстионице је задржала своју основну намену, мада се у једном периоду користила као сакристија (ризница за црквене предмете и припремна соба за богослужбени обред), искључиво се користи као крстионица. Друга суседна просторија, која је више пута је мењала функцију и намену, данас служи за продају сувенира у модернизованом окружењу Монтреала.[2]
Извори уреди
- ^ Toker, Franklin (1991). The Church of Notre-Dame in Montreal: An Architectural History (2nd ed.). Montreal: McGill-Queen's University Press. pp. 37–39. ISBN 978-0-7735-0848-4.
- ^ а б в „Vieux-Montréal – Fiche d'un bâtiment : Baptistère de la basilique Notre-Dame et local du parvis”. www.vieux.montreal.qc.ca. Приступљено 2023-12-28.
- ^ „Vieux-Montréal -- Fiche d'un ensemble :”. www.vieux.montreal.qc.ca. Приступљено 2023-12-28.
Литература уреди
- Brodeur, Mario (dir.), Basilique Notre-Dame de Montréal, Montréal, Les Éditions de la Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal, 2009, 213.
- Deslandres, Dominique, John A. Dickinson et Ollivier Hubert (dir.), Les Sulpiciens de Montréal : une histoire de pouvoir et de discrétion, 1657-2007, Montréal, Fides, (2007). стр. 564-571.
- Maurault, Olivier, La Paroisse : histoire de l'Église Notre-Dame de Montréal, Montréal, Thérien Frères Limitée, 1957 [première édition en 1929], 240.
- Ostiguy, Jean-René, « Étude des dessins préparatoires à la décoration du baptistère de l'église Notre-Dame de Montréal », Bulletin de la Galerie nationale du Canada, 15 (1970). стр. 1.-39.
- Toker, Franklin K.B.S. et Jean-Paul Partensky, L'Église Notre-Dame de Montréal, son architecture, son passé, Ville LaSalle, Hurtubise HMH, 1981, 302 p.
- Trudel, Jean, Du passé au présent: la chapelle Notre-Dame du Sacré-Coeur de la basilique Notre-Dame de Montréal, Montréal, Les Éditions de la Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal, 2009, 58 p.
- Trudel, Jean, Basilique Notre-Dame de Montréal /Basilica, Montréal, [Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal], 2008, 63 p.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу на Викимедијиној остави
- (језик: енглески) Базилика Нотр Дам у Монтреалу
- (језик: енглески) Историјска места у Канади - Римокатоличка Богородичина црква у Монтреалу