Манојло Анђел Филантропен
Манојло Анђел Филантропен (грчки: Μανουήλ Ἂγγελος Φιλανθρωπηνός; умро после 1393) је био последњи средњовековни владар Тесалије, од око 1390. године до турског освајања 1393. године.
Манојло Анђел Филантропен | |
|---|---|
| Датум смрти | 1393 |
| Деца | Ана Филантропин |
Биографија уреди
Манојло је био син или брат цезара Алексија Анђела Филантропена, који је владао Тесалијом од почетка 1370-их до око 1390. године, наследивши Јована Уроша Немањића, сина Симеона Синише, Душановог брата. Попут Алексија, и Манојло је признавао суверенитет византијског царства. За узврат, додељена му је титула цезара[1][2]. Манојло (или Алексије, уколико је још увек био жив) послао је 1389. године помоћ владару Јањине, Изаулу де Буонделмонтију, против албанских племена у Епиру. Њихове заједничке снаге однеле су велику победу[3]. Међутим, Османлије су 1393. године послали велику војску која је заузела Тесалију. Манојло је тако био последњи хришћански владар ових области све до 1878. године, када су оне ушле у састав Краљевине Грчке[4]. Манојло (или Алексије) је био деда српског владара Михаила Анђеловића и османског великог везира Махмуда-паше Анђеловића[5].
Манојлова ћерка Ана Филантропена удала се за трапезунтског цара Манојла III[6].
Референце уреди
Литература уреди
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelović (1453–1474). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.
