Мозак животиња и његова подела
Мозак је део централног нервног система[1] и смештен је у лобањској шупљини.Представља кранијални продужетак кичмене мождине. За разлику од кичмене мождине у мозгу је сива мождана маса постављена површински и гради кору мозга, а бела мождана маса је смештена у унутрашњости. Разлика између сиве и беле масе је та што се сива маса састоји од више ћелијских тела , а мало мијелинизованих аксона док бела маса има мање ћелијских тела, а више дугачких мијелинизованих аксона.
Подела мозга уреди
Мозак се може поделити на три дела:
- задњи мозак (Rombencephalon)
- средњи мозак (Mesencephalon)
- предњи мозак (Prosencephalon)
Делови задњег мозга су:
- мали мозак (Cerebelum)
- продужена мождина (Medulla oblongata)
- мождани мост (Pons)
Ова три дела међусобно затварају један простор који се зове четврта мождана комора. Она је повезана са централним каналом кичмене мождине.
Мали мозак уреди
Мали мозак је постављен дорзално, његова спољашња површина је доста наборана и изграђена од сиве мождане масе, у унутрашњости се налази бела мождана маса која је карактеристичног изгледа, разграната је и зове се дрво живота. Вентрално се налазе продужена мождина и мождани мост који заједно граде мождано стабло.
Продужена мождина уреди
Продужена мождина је предњи наставак кичмене мождине од ње са леве и десне стране полазе осми, девети, десети, једанаести и дванаести мождани нерв. Ови нерви инервишу мишиће језика, ждрела, гркљана, а изузетак је десети који се зове vagus/луталица. Између продужене мождине и средњег мозга се налази мождани мост[2], од њега полазе четврти, пети и шести мождани нерв. То су нерви који инервишу мишиће лица.
Средњи мозак уреди
Средњи мозак на леђима турског седла има два дела:
- мождани краци
- четворно тело
Главна шупљина средњег мозга је Силвијусов мождани канал, он спаја четврту са трећом можданом комором.
Предњи мозак уреди
Граде га два дела:
- међумозак
- велики мозак
Међумозак уреди
Налази се вентрално од великог мозга, његова централна шупњина је трећа мождана комора. Међумозгу припадају: таламус, хипоталамус, 2 жлезде хипофиза и епифиза. Од њега почиње други пар нерава видни нерв. Средњи мозак и његови делови играју главну улогу у регулисању рада ендокриних жлезда. Хипофиза је највећа жлезда мозга, смештена је у удубљењу турског седла[3], лучи хормон раста.
Велики мозак (Telencephalon) уреди
Грађен је у облику две половине и зову се хемисфере-лева и десна које су уздужно раздвојене. На дну те усеклине, лева и десна хемисфера су спојене слојем беле мождане масе.
Површна хемисфера се зове мождана кора, изграђена је од сиве мождане масе и јако је наборана, ту су присутне бројне бразде и мождане вијуге. Приликом рођења површина великог мозга је глатка, али са развићем и учењем број бразда се повећава (кокошке немају бразде). У унутрашњости сваке хемисфере је по једна шупљина и то су лева и десна бочна комра. Ове две коморе нису међусобно повезане, али је свака од њих повезана са трећом можданом комором међумозга. У свим овим шупљинама налази се цереброспинална течност, она има улогу да прима производе метаболизма, учествује у развоју мозга[4]. Преко лимфног система се прочишћава-дренира.
Великом мозгу припада додатни део то је мирисни мозак, он је у облику два задебљања која се налазе на предњој страни великог мозга. Та задебљања се зову мирисне квржице, од њих полазе мирисни конци који пролазе кроз отворе ситасте кости и завршавају у слузокожи носне шупљине.
Делови централног нервног система мозак и кичмена мождина споља су обавијена са три мождане опне. Оне су везивно ткивне грађе и међусобно раздвојене просторима које испуњава церебрспинална течност. Идући од спољашњости ка унутрашњости њихов редослед је следећи. Споља се налази тврда можданица, она је најдебља и без крвних судова прелази преко свих жлебова и не завлачи се међу усеклине и бразде. Испод ње се налази паучинаста можданица, она је нешто више снабдевена крвним судовима и завлачи се само у велике усеклине и бразде.
Трећа можданица је мека богата је крвним капиларима, належе директно на површину мозга и кичмене мождине и завлачи се у све мождане бразде и вијуге. Са базе мозга полази 12 пари можданих нерава, они инервишу делове главе и лица.
Референце уреди
Литература уреди
- Бранислав Берић - Анатомски атлас домаћих животиња локомоторни апарат и органологија (http://www.bibliotekajanko.rs/?p=1405)
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Беград, 1990.
- Виторовић Душко и Лозанче Оливера: Практикум за вежбе из анатомије домаћих животиња, Београд-Земун, 2002.