Мртвачка глава
Мртвачка глава[1] (лат. Acherontia atropos) је врста ноћног лептира из породице вештица или љиљака (лат. Sphingidae).[2]
| Мртвачка глава | |
|---|---|
| |
| Acherontia atropos ♀ горњи део тела | |
| |
| Acherontia atropos ♀ доњи део тела | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | A. atropos
|
| Биномно име | |
| Acherontia atropos (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Ареал мртвачке главе
током целе године
могућа распрострањеност током лета
| |
| Синоними | |
|
Листа
| |
Распрострањење и станиште уреди
Мртвачка глава има широко распрострањење јер је мигрантска врста, а нативна је за тропска и субтропска подручја Африке, на југу Европе и у Западној Азији. Насељава отворена станишта попут пољопривредног земљишта.[3]
Опис уреди
Животни циклус уреди
Број генерација зависи од географског подручја и популационе динамике у нативним земљама. Младе гусенице су зелене, а постериорни рог типичан за породицу љиљака је изузетно дугачак и црн. Како се гусеница храни и расте, мења се и структура рога, који постаје прекривен многобројним туберкулама. Зрела гусеница може бити зелена, смеђа или жута. Маркирана је косим, тамним маркацијама а интегумент је дорзално посут црним тачкицама. Смеђа гусеница је без маркација и беличаста у пределу торакалних сегмената. Финална дужина је око 12 центиметара. Срећу се у летњим месецима. Гусеница производи звук налик кликтању у току храњења, помоћу мандибула. Ову особину користи и када је угрожена, али је ујед безопасан за човека.[4]
Одрасле јединке уреди
Распон крила је до 120 мм, а женке су крупније од мужјака. Предња крила су у контрасту са светлим и јарким доњим крилима. Понашање адулта је јединствено у односу на остале припаднике реда инсеката. Због још увек неразјашњених разлога, мртвачка глава има способност производње специфичног звука захваљујући вибрирању ваздуха у фаринксу између инхалације и ексхалације.[5]
Настанак имена уреди
Мртвачка глава је име добила по шари на горњем делу леђа, која подсећа на људску лобању. Иако може да изазове мању штету у усевима гајених биљака, поптуно је безопасна. Ипак, своје место у поп култури нашла је на промотивном постеру чувеног филмског остварења Кад јагањци утихну из 1991. године.
Исхрана уреди
Одрасле јединке се хране нектаром из цвећа или медом. Гусенице се хране кромпиром (лат. Solanum tuberosum), парадајзом (лат. Solanum lycopersicum) и осталим биљкама из породице помоћница (лат. Solanaceae).
Извори уреди
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 08. 01. 2018. г. Приступљено 07. 01. 2018.
- ^ „Acherontia atropos (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-13.
- ^ Hawk Moths (Lepidoptera: Sphingidae), Springer-Verlag, Приступљено 2020-12-13
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Acherontia Atropos”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13.
- ^ Brehm, Gunnar; Fischer, Martin; Gorb, Stanislav; Kleinteich, Thomas; Kühn, Bernhard; Neubert, David; Pohl, Hans; Wipfler, Benjamin; Wurdinger, Susanne (2015-07-17). „The unique sound production of the Death’s-head hawkmoth (Acherontia atropos (Linnaeus, 1758)) revisited”. The Science of Nature (на језику: енглески). 102 (7): 43. ISSN 1432-1904. doi:10.1007/s00114-015-1292-5.
