Мурат (ријека)
Мурат (тур. Murat Nehri, Мурад, Источни Еуфрат - јерм. Արածանի, Арацани) ријека је која протиче кроз Јерменску висораван у Турској, најважнија притока Еуфрата.
| Мурат | |
|---|---|
 Изглед Мурата из свемира | |
| Опште информације | |
| Дужина | 722 km |
| Басен | 40.000 km2 |
| Слив | Персијски залив |
| Пловност | Није пловна |
| Водоток | |
| Извор | Сјеверно од језера Ван |
| Коор. извора | 39.3817/43.3144 |
| Ушће | Еуфрат |
| Коор. ушћа | 38.8747/38.7939 |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Турска |
| Област | Источна Анадолија (Западна Јерменија) |
| Река на Викимедијиној остави | |
Географија уреди
Мурат извире у планинама источне Турске, у близини планине Арарат, и тече кроз дугу и уску долину Јерменске висоравни. Дужина ријеке је 722 км, површина слива је око 40 хиљада км². Ниво воде знатно варира, повећавајући се током прољећних поплава (у априлу-мају), а остатак времена остаје низак. Ријека није пловна. Зими се поједини дијелови замрзавају.
Помињање у историји уреди
Године 68. прије нове ере на обалама ријеке Арацани вођена је битка између јерменске војске под командом Тиграна Великог и римске армије. У вријеме прихватања хришћанства као државне религије, у водама Арaцани крштен је цар Тиридат III са својом војском и становништвом.[1]
Поријекло и значење назива уреди
Садашњи назив је повезан са турским именом Murat или са његовом заједничком именицом murat „сврха, намјера, жеља“. Али ово би могло бити народна етимологија, тако да Храч Мартиросјан условно предлаже изведеницу из древног јерменског језика mōrat, murat „блато, мочвара“.[2]
Ријека је била знана као Арсанија у документима новоасирског царства и Арсанијас у доба класичне Грчке и Рима. Ови облици су могли бити изведени из јерменског оригинала (Արածանի Арацани), који потиче од индоевропског коријена за „бијел, блистав“.[3][4]
Привреда уреди
Године 1974, у доњем току ријеке, у близини ушћа Мурата у Еуфрат, изграђена је највећа брана у Турској – „Кебан“ и образовано истоимено акумулационо језеро. На брани је изграђена електрана, а вода из вештачког језера се користи за наводњавање.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Большая Армянская Энциклопедия. Том 1
- ^ Hrach Martirosyan, Armenian mawr ‘mud, marsh’ and its hydronimical value, Aramazd: Armenian journal of Near Eastern studies, vol. 4.1, pp. 73–85 and 179–180 (Summary in Armenian) (2009)
- ^ Journal of the Society for Armenian Studies. The Society. 2005. стр. 33.
- ^ Mario Liverani (1995). Neo-Assyrian geography. Università di Roma, Dipartimento di scienze storiche, archeologiche e antropologiche dell'Antichità. стр. 57.