Народна библиотека Ужице

најстарија културна установа у ужичком крају

Народна библиотека Ужице је најстарија културна установа у ужичком крају. Са око 256.000 књига,[1] преко 130 наслова периодике и Интернет клубом, библиотека је данас модерна установа која суграђанима нуди обиље информација из свих области живота.

Народна библиотека Ужице
Оснивање1856.
ЛокацијаУжице
 Србија
Број предмета256.000 публикација
ДиректорДушица Мурић
АдресаТрг партизана 12, 31000 Ужице
Веб-сајтwww.biblioteka-uzice.rs

Историја уреди

Историја Народне библиотеке Ужице почиње на Преображење 1856. године, када је на иницијативу напредног грађанства и омладине основано Ужичко читалиште, које је постало центар културног и друштвеног живота града.

Први управитељ Читалишта био је Стојан Обрадовић, судија и свестран културни посленик. Читалиште је 1857. г. имало 100 чланова, а у књижевном фонду налазило се 200 књига и сви дневни листови Кнежевине Србије.

О раду Читалишта нема много података. Зна се да је 1881. године књижни фонд чинило 485 књига на нашем и страном језику, а извршена је и претплата на већи број дневних листова и часописа.

Политичка превирања у земљи утицала су на рад установе , која је више пута гашена и обнављана. Иницијативом Културне лиге, 1910. године основана је Народна библиотека са читаоницом, али је њен фонд уништен током Првог светског рата. У међуратном периоду Библиотека је радила са прекидима, да би током Другог светског рата фонд поново био уништен.[2] Континуитет у раду успоставља се тек у послератном периоду. Почетни фонд чиниле су књиге које су грађани поклонили библиотеци. Установа је 1946. године радила под називом Градска књижница и читаоница, 1951. године мења назив и постаје Градска библиотека, а 1961. добија данашњи назив – Народна библиотека Ужице. Од 1979. до 1989. носи назив Народна библиотека „Едвард Кардељ“. Опстајући током времена, упркос ратовима, пожарима и политичким превирањима, Библиотека је постала центар културног и друштвеног живота града.

Управници уреди

Управници Библиотеке били су:

  • Миодраг Верговић,
  • Анка Ковачевић,
  • Олга Живковић,
  • Ђорђе Николић,
  • Гојко Шкоро,
  • Слободан Радовић,
  • Анђа Бјелић,
  • Зоран Тешић,
  • Иван Ршумовић,
  • Драгиша Станојчић
  • Душица Мурић.

Одељења и службе уреди

Организована је по одељењима и службама:

  • Дечје одељење,
  • Позајмно одељење за одрасле,
  • Научно одељење,
  • Завичајно одељење,
  • Одељење набавке и обраде,
  • Матична служба,
  • Служба за опште послове.

Матичност уреди

Народна библиотека Ужице је матична библиотека Златиборског округа који покрива 10 општина и у оквиру којих она успешно остварује задатке на развоју библиотечко-информационе делатности у општинским и школским библиотекама.

Библиотеке Златиборског округа уреди

Издавачка делатност уреди

Библиотека је 1981. г. покренула часопис за књижевност, уметност и културу – “Међај”. До сада су објављена 93 броја.

Награда “Милутин Ускоковић” установљена 1993. г. додељује се за најбољу необјављену приповетку на српском језику.

Награде уреди

У дугом трајању ужичка библиотека је непрекидно радила на усавршавању библиотечког пословања и за то је добила највише признање струке, Награду “Милорад Панић Суреп” (1975. и 1996. г.), градско признање, Награду “Слободан Пенезић Крцун” (1979), Плакету Народне библиотеке Србије за културно-просветну сарадњу (1977. и 1982.), Плакету најбоље WEB библиотеке у Србији за 2013. годину.

Референце уреди

  1. ^ Пејовић, Бранко. „Трајни траг дародаваца у култури”. Politika Online. Приступљено 2023-01-09. 
  2. ^ „Народна библиотека Ужице”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2015. г. Приступљено 24. 04. 2015. 

Литература уреди

  • Народна библиотека Ужице : 1856-2006 : 150 година постојања / [др Стеван Игњић и др...] ; главни уредник Иван Ршумовић
  • Стеван Игњић, Ужичко читалиште : 1856-1941 - Титово Ужице : Народна библиотека "Едвард Кардељ", 1983.
  • Ужички лексикон / уредник тома Драгица Матић. - Београд : Службени гласник ; Ужице : Град Ужице, 2014 (Београд : Гласник).

Спољашње везе уреди