Нацрт:Тања Петовар
Тања Петовар (Београд, 1945. године) је адвокатица и активисткиња за људска права. Основала је Хелсиншки комитет Југославије 1987. године и једна је од пионирки људских права на овом подручју.
Тања Петовар | |
|---|---|
| Датум рођења | 1945. |
| Место рођења | Београд, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
| Занимање | Адвокатица |
| Значајни радови | Оснивање Хелсиншког комитета Југославије, адвокатица на суђењу Београдској шесторци и у предмету Агрокомерц |
| Награде | Орден Поларна звезда Краљевине Шведске |
Била је адвокатица приликом бројних суђења у Југославији, а најпознатији су суђење Београдској шесторки и предмет Агрокомерц. Тања је била чланица комисије Уједињених Нација за оснивање Специјалног суда за ратне злочине у бившој Југославији.
Биографија уреди
Родитељи Тање Петовар су Гордана Танасковић и Рудолф Петовар, обоје су су учествовали у народноослободилачној борби у току Другог светског рата. Њена бака Ксенија Беговић била је партизанка, а убијена је од стране четника 1944. Године. Ксенијиног брата Слободана убиле су усташе.
Рођена је 1945. године у Београду. Има сестру Ксенију која је рођена годину дана касније. Због службе њеног оца, Рудолфа, рано детињство је провела у Загребу. Године 1951. Тањина породица се преселила у Београд на Дедиње.
Тањина породица је од 1962. године живела у стану у комшилуку Јосипа Броза Тита. [1]Похађала је четврту и другу београдску гимназију.
Тања је једна од учесница студентских протеста 1968. године. Исте године је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду. За време шездесетих је путовала по Европи, Италији и Француској. Такође је боравила три месеца у Москви, где је учила руски језик. Родила је ћерку Машу 1980. године.
Људска права уреди
Учествовањем на студентским протестима 1968. заинтересовала се за људска права. Тада је, како истиче, десетак година живела „у лимбу између побуне и пристајања на угодан, естаблиран живот”. Након повратка из Велике Британије 1977. године оставља сигуран и добро плаћен посао и спрема се да постане адвокатица, тада једино независно занимање с магистратуром Правног факултета. Суђење београдској шесторци описује као преломно за њену адвокатску каријеру. Тада је шест београдских интелектуалаца ухапшено у Београду и оптужено за „контрареволуционарну делатност”. Тања Петовар, Владимир Шекс и Драго Демшар сарађивали су на овом предмету. Повезао их је адвокат Срђа Поповић.[2] Она описује да је тај догађај привукао пажњу бројних организација за људска права, које су јој помогле при оснивању Хелсиншког комитета Југославије.
Оснивање Хелсиншког комитета Југославије уреди
Тања је основала Хелсиншки комитет Југославије, који је 1987. примљен у Међународну федерацију за људска права са седиштем у Бечу. Постала је чланица Савета овог тела, чији је генерални секретар био шведски бизнисмен Гералд Наглер. Хелсиншки комитет Југославије састојао се од три самосталне групе: београдске, загребачке и љубљанске. Тања Петовар је била иницијаторка оснивања овог комитета и председавајућа београдске групе коју је чинило осам изворних дописника: Милан Николић, Соња Лихт, Павлушко Имшировић, Драгољуб Остојић, Миодраг Николић, Коста Чавошки, Никола Баровић. Касније су се придружили Борка Павићевић, Драган Клаић, Владимир Велебит, Стане Станић, Весна Пешић...[2]
Тања је у то време бранила Фикрета Абдића у судском процесу гашења пољопривредног комбината Агрокомерц у Босни и Херцеговини на чијем је он био челу. Овај случај описује као „срамотан” и сматра га као „прелудијем ”за распад Југославије. Тања је истакла:
| „ | Пљачка и разарање свега цивилизованог, под плаштом националистичке мантре, су били основни покретачи новокомпонованих моћника, којима је легитимитет давала разуларена и распаљена руља. | ” |
Седиште Хелсиншког комитета Југославије (ХКЈ) је било у Тањиној адвокатској канцеларији, која је финансирала све активности. Крајем осамдесетих се ХКЈ свео на београдску групу услед догађаја у Хрватској и Словенији. Јавност је за рад ове организације сазнала из саопштења о појединим монтираним процесима и пресудама за вербални деликт, такође и о извештаја о кршењу људских права на Косову.Тања истиче да су јој и неки пријатељи замерали што брани Албанце на Косову, али и све оне који су тада били „неподобни”.
Заступала је и Војислава Шешеља у судском поступку забране његових књига. Године 1991. у интервјуу за Вашингтон пост је изјавила да Шешељ крши кривични закон пропагирајући верску и националну мржњу.[3] Тада јој је стигла претња од Шешеља, који је исте године основао Радикалну странку и био кандидат за председника Републике Србије годину дана раније, да ће јој „дићи канцеларију у ваздух”.
Након Хелсиншког комитета Југославије уреди
Тања Петовар је 1992. године одселила из Југославије. Тада описује да су започеле у Београду „масовне националистичке оргије”, као и да се „једва стотинак људи” окупља око такозване Друге Србије. Тања је истакла да је својим антиратним и антинационалистичким деловањем била мета „успаљених родољуба”. У време када је на Војном суду у Нишу бранила дезертере из околине Вуковара, стигао јој је позив из Норвешког института за људска права да се придружи тиму за изучавање реформи кривичног права у земљама у транзицији. Тања Петовар се са ћерком Машом преселила у Осло априла 1992. године, а већину предмета је пренела адвокатској канцеларији Микијељи&Јанковић.
Деведесетих је Торкел Опхсал, професор и члан УН комисије за оснивање Специјалног суда за ратне злочине у бившој Југославији, позива у свој тим. Након завршетка овог пројекта Тања се сели у Љубљану где оснива Центар за људска права под именом „Цивиц Линк” (1994-1996). Истиче да је дочекују „раширених руку” док није кренула да се бави етничким чишћењима у овој земљи. Тада је проглашавају за Милошевићевог агента и прете да јој неће обновити визу.
Године 1996. се сели у Стокхолм где је радила у Међународном институту за демократију и помоћ при изборима (1996-2002). Ту је водила пројекте реформе правосуђа и парламента у Румунији и Словачкој. Као најдражи пројекат описује SEED agenda – Southeast Europe Democracracy agenda tracking, који је радила у сарадњи са Oxfordleadeship Academy. Оснивач и геренални директор ове институције Бриан Бакон је мотивисао да се врати у Србију 2003. као њихов директор.
| „ | Повратак у део бивше домовине је био ново поглавље у мом професионалном животу. Данас знам да тада ништа нисам знала ни разумела о Србији у транзицији. Након две деценије, много тога знам, али мало тога умем да разумем. | ” |
Истраживачки рад уреди
Бавила се истраживачким радом у Институту за упоредно право, Институту за раднички покрет и у Институту међународну политику и привреду у Београду од 1970. до 1977. године.
Награде и признања уреди
o Орден Поларна звезда који је Тањи доделио краљ Шведске (1991)
o Награда за мир и културу Фондације Едита и Ira Morris Хирошима, Стокхолм, Шведска (1992)
o „Награда признање“ Dr. Bruno Kreiski Stiftung fur Verdienste um die Menschenrechte, Беч, Аустрија (1993).
Референце уреди
- ^ Aljović, Armin. „Tanja Petovar: Stasava nova generacija, uprkos trenutnoj dominaciji kleronacionalista”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-05-12.
- ^ а б Живети своје идеале. Београд: Хелсиншки одбор за људска права у Србији. 2018.
- ^ Harden, Blaine (1991-07-28). „OLD HATREDS, NEW ALLIES SPUR SERBS”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-12.