Новембарски устанак

Новембарски устанак (1830—1831) или Руско-пољски рат 1830—1831, био је устанак Пољака против Руске Империје.[2][3][4]

Новембарски устанак
Део пољско-руских ратова

Устаници заузимају арсенал у Варшави 1830. године
Време29. новембар 1830-29. новембар 1830.
Место
Исход Руска победа.
Сукобљене стране
 Руско царство Пољска Конгресна Пољска
Команданти и вође
Руско царство Иван Дибич Забалкански
Руско царство Иван Паскевич Еривански
Пољска Јозеф Хлопицки
Пољска Адам Чарторијски
Пољска Михал Рађивил
Пољска Јан Скшинецки
Пољска Игнације Пронђински
Јачина
115.000 људи и 336 топова[1] 70.000 људи и 140 топова[1]
Жртве и губици
знатни тешки

Устанак уреди

Утицај Јулске револуције осетио се и у Пољској коју су још увек делиле суседне монархије: Русија, Пруска и Аустрија. Национализам пољских племића и интелигенције подгрејаван песмама Адама Мицкијевича и немири који су захватили западну Европу, подстакли су устанак у Пољској (1830—1831). Пољски национализам није имао реалну подлогу, а имао је моћну Русију за непријатеља. У Варшави је објављена пољска независност која је трајала до маја 1831. године, када су руске трупе предвођене генералом Иваном Паскјевичем поразиле пољске револуционаре и на дужи рок онемогућиле уједињење ове словенске католичке земље. Руски цар је укинуо устав Пољској и ограничио јој аутономију.[2]

Резултат уреди

Устанак је био уперен против Русије, али није успео да се прошири изван Варшаве. Истакнута личност устанка је био бивши руски министар спољних послова Адам Чарторијски. Многи Пољаци су емигрирали, а неки од њих су помогли Србима да напишу национални програм - "Начертаније". Остали су се склонили у Француску и Турску и ступили у њихове државне службе, понајвише као официри.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б Петровић 1974, стр. 112.
  2. ^ а б Петровић 1974, стр. 99.
  3. ^ Петровић 1974, стр. 111-112.
  4. ^ Тимовски 1999, стр. 81.

Литература уреди