Нордијски музеј (швед. Nordiska museet) је музеј који се налази на Дјургордену, острву у централном Стокхолму, у Шведској, посвећен културној историји и етнографији Шведске од раног модерног периодашведској историји се каже да почиње 1520) до савременог периода. Музеј је крајем 19. века основао Артур Хазелијус, који је основао и музеј на отвореном Скансен. Скансен је био дуго времена део музеја, све док институције нису постале независне једна од друге 1963. године.

Нордијски музеј
Nordiska museet
Оснивање1873
ЛокацијаСтокхолм
 Шведска
Посетиоци237 964 (2015)
Веб-сајтnordiskamuseet.se/en
Главна сала

Историја уреди

 
Зграда музеја

Музеј се првобитно (1873) звао Скандинавска етнографска збирка (Skandinavisk-etnografiska samlingen), од 1880. Нордијски музеј (Nordiska Museum, сада Nordiska museet). Када је Хазелијус основао музеј на отвореном Скансен 1891. године, то је био други такав музеј у свету.

За музеј, Хазелијус је купио или добио донације предмета намештаја, одеће и играчака из целе Шведске и других нордијских земаља; истицао је сељачку културу, али су његови наследници све више почели да сакупљају предмете који одражавају и грађански и урбани стил живота. За Скансен је прикупио читаве зграде и фарме.

Иако пројекат у почетку није добио владина средства којима се надао, Хазелијус је добио широку подршку и донације и од 1898. године, Друштво за промоцију Нордијског музеја (Samfundet för Nordiska Museets främjande) имало је 4.525 чланова. Риксдаг је издвојио нешто новца за музеје 1891. и удвостручио износ 1900. године, годину дана пре него што је Хазелијус умро.

Зграда уреди

 
Архитектонски план музеја

Садашња зграда, по пројекту Исака Густафа Класона, завршена је 1907. године након 19-годишњег процеса изградње. Првобитно је замишљено да буде национални споменик у коме се налази материјално наслеђе нације. Међутим, за Стокхолмску изложбу 1897. био је само напола завршен и никада није завршен у обиму који је првобитно планиран, три пута већи од актуелне величине. Свој стил преузима из данске ренесансне архитектуре под утицајем Холандије (тј. зграда као што је палата Фредериксборг), а не било каквих специфично шведских историјских модела. Језгро зграде заузима огромна главна сала (дужине 126 метара) која пролази кроз све спратове до крова и којом доминира огромна скулптура краља Густава Васе, шведског тзв. краља оснивача. За изградњу зидова коришћена је цигла и гранит, а за кров бетон.[1]

Збирке уреди

Музеј има преко 1,5 милиона предмета у својим збиркама, укључујући зграде као што су фарма Јулита у Содерманланду, Свиндерсвик у Наки, палата Тиресе у Тиресеу и фарма капелана код Енћепинга. У архиви музеја налази се и обимна збирка докумената и око 6 милиона фотографија које датирају од 1840-их до данас.[2][3] Музејска истраживачка библиотека садржи 3.800 метара полица литературе од 16. века па надаље.[4]

Галерија уреди

Екстеријер уреди

Ентеријер уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Johansson, Bengt O H (1999). „Norra innerstaden”. Guide till Stockholms arkitektur (2nd изд.). Stockholm: Arkitektur Förlag AB. стр. 42. ISBN 91-86050-41-9. 
  2. ^ „Collections”. www.nordiskamuseet.se. Приступљено 11. 10. 2014. 
  3. ^ „Fotografiska samlingar | Nordiska museet”. www.nordiskamuseet.se. Архивирано из оригинала 22. 11. 2016. г. Приступљено 2016-11-22. 
  4. ^ „Bibliotekets samlingar | Nordiska museet”. www.nordiskamuseet.se. Приступљено 2016-11-22. 

Спољашње везе уреди