Обилић
Обилић (алб. Obiliq или Obiliqi, или Kastriot или Kastrioti) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 6.864 становника.[б]
| Обилић | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Обилић |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 6.864 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 41′ 11″ С; 21° 04′ 12″ И / 42.68638° С; 21.07008° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 526 m |
.svg)  Обилић Обилић на карти Србије | |
| Регистарска ознака | PR |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Налази се северозападно од Приштине, на путу према Косовској Митровици. Општина Обилић формирана је 1989. Пре тога Обилић и околина припадали су приштинској општини. Овде се налази црква посвећена Светом архангелу Михаилу.
Назив уреди
Име Обилић је добио 1912. године, након ослобођења од Турака, по Милошу Обилићу, хероју Косовске битке, који је убио султана Мурата I. До тада се звао Глободерица. У последње време Албанци за град користе име Кастриоти, по Скендербегу.
Порекло становништва по родовима уреди
Православни Роми[1]
- Ђокићи (7 к., Св. Никола) и Шашићи (5 к., Св. Никола), старинци.
- Јоцовићи (3 к., Св. Василије). Досељен из Летанца (Лаб) средином 19. века.
- Јовановићи (2 к., Св. Василије). Пресељен из Дреновца (Вучитрн) око 1880.
- Николић (1 к., Св. Никола). Досељен из Ораховца (Подрима) за време бугарске окупације у првом светском рату.
У селу је 1933. живело и 7 кућа муслиманских Рома, надничара. У Обилићу су се настанили 1929. и 1930.
Цинцарски родови
- Јовановићи (2 к.). Доселили се из Гопеша (Битољ) још одмах по подизању косовске пруге (1873) као житари, али само одрасли мушкарци. Породице су преселили по ослобођењу од Турака. За време првог светског рата се повукли у Гопеш, а по његовом свршетку поново дошли.
- Ерковићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1912, куда су се повукли за време првог светског рата, да поново дођу 1918.
- Трпчевићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1921.
Колонисти
из Лике
- Иванишевић (5 к,), Цвијановићи (3 к.), Матићи (3 к.), Трбовићи (1 к.), Орлићи (4 к.), Пјевац (1 к.), Белићи (4 к.). Сви су досељени измећу 1922. и 1924.
из Црне Горе
- Стојановићи (1 к.), из Иванграда.
- Ђуровићи (1 к.), из љешанске нахије.
из Боке
- Суботићи (3 к.), Перовићи (1 к.), Даковићи (1 к.), Ћетковићи (3 к.), Радановићи (1 к.). Сви се доселили 1921.
из Хрватске
- Марићи (1 к.), Хрвати, 1923.
из Истре
- Вижин (1 к.), Словенац, досељен 1923.
из Србије
- Павловић (1 к.), Мицић (1 к.), Јовић (1 к.), Пешић (1 к.), Поповић (1 к.), сви из Лесковца, досељени између 1922. и 1926.
- Ивковић (1 к.), из Жупе александровачке, 1924.
- Томовић (1 к.), из Вељег Бријега (Ибарски Колашин), 1924.
- Дражевић (1 к.), родом из Обилића. Избегли са Косова 2001. године. Тренутно живе у Лазаревцу. Глава куће Влада и Соња Дражевић. Син Миодраг се школује, тренутно завршава основну школу. Игра рукомет у Колубари, будући таленат светског рукомета.
Сви су колонисти за време рата били протерани од стране окупатора. Око 10 породица њихових није се вратило натраг. У њихове куће и на њихова имања су се доселили:
- Илић (1 к.) и Симић (1 к.) из Србије.
- Раденковић (1 к.), такође из Србије, иначе предратни колониста у Дреници.
- Ивановићи (2 к.), из Црне Горе, предратни колониста у Метохији.
- Ћућуз (1 к.), из Лике.
Албански род
Становништво уреди
Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Обилић.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Галерија уреди
-
Споменик Милошу Обилићу пре рата 1998-1999. године -
Споменик Милошу Обилићу, премештен из Обилића у порту Манастира Грачаница -
Главна улица у Обилићу -
ТЕ Косово А -
ТЕ Косово Б
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце уреди
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975
