ОШ „Никола Вукићевић” Сомбор

Основна школа "Никола Вукићевић", основана 1903. године налази се у улици Вељка Петровића 4, у Сомбору.[1]

ОШ "Никола Вукићевић"
ОШ "Никола Вукићевић"
Типосмогодишња
Основана1903.
ЛокацијаВељка Петровића 4
Сомбор
ДржаваСрбија
Веб-сајтОсновна школа "Никола Вукићевић"

Историјат

уреди

Сомбор је крајем XIX и почетком XX века био у склопу Аустро-Угарске и у њему су живели народи различитих националности. Ту су живели и школовали се, поред Немаца и Мађара, и Срби, Хрвати, Буњевци, Јевреји..., а ученици су разврставани у школе по верској припадности. О школовању српске деце у Сомбору бринула се Православна општина Сомбор, али је постојао проблем са проналаском школског простора. У огромној мери решавању овог проблема помогла су два богата а хумана Сомборца: Никола и Ђока Михајловић.[2][3]

Пред крај живота браћа су имали приличну имовину, а пошто нису имали потомство, млађи брат, Ђока, постигао је договор са Црквеном општином да се након њихове смрти, заједничка имовина искористи у хуманитарне сврхе. Тада је договорено да се сруши породична кућа Михајловића и да се на том плацу изгради школска зграда, а изградња и одржавање зграде финансираће се коришћењем великог земљишног поседа Михајловића. Године 1895. у којој су оба брата умрла кренуло се у реализацију тестамената. Године 1903. у новој школској згради почело је са наставом. Први директор школе био је Никола Вукићевић, истакнути педагошки радник. По њему је школа касније и добила име.[2]

Браћа Михајловић

уреди

Браћа Никола Ника (1811-1895) и Ђорђе Ђока Михајловић (1813-1895) припадају најугледнијим Сомборцима свог времена. Ника Михајловић је био правник, адвокат и градоначелник Сомбора, велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, посланик Угарског сабора, председник Краљевске табле (Врховног суда) тадашње Угарске. Ђока Михајловић је био имућан сомборски трговац.[4]

 
Никола Вукићевић (1830-1910)

Никола Вукићевић

уреди

Никола Вукићевић (Сомбор, 20. новембар 1830Сомбор, 8. новембар 1910) знаменити српски педагог и вишедеценијски управник сомборске Српске препарандије.[4]

Називи школе

уреди
  • На самом почетку школа се „појављује“ под именом Средишња школска зграда, Централна школска зграда и Централна православна вероисповедна основна школа.
  • Од 1920. године све школе изузете су из управе цркава и стављене под контролу државе, па је то важило и за ову школу. Године 1922. у документима се може пронаћи да се школа звала Женска централна основна школа (школе се више не разврставају по националној припадности, већ и по полној припадности).
  • Најстарији пронађени документ у којем се школа назива по својим добротворима је из 1931. године и звала се Државна основна школа „Браћа Михајловић“. Школа је то име носила и једно кратко време после Другог светског рата.
  • У школи су обављали праксу ученици Учитељске школе и због тога је позната и под именом Вежбаоница и Основна школа „Вежбаоница“.
  • Године 1946. донета је одлука да све школе у Југославији из свог назива бришу имена и бивају нумерисане. Школа тада добија назив Основна школа број 1, Вежбаоница, а од 1950. године Осмољетка број 1 јер је основна школа од тада трајала осам година.
  • Назив Основна школа "Никола Вукићевић" школа добија 6. септембра 1953. године.[2]

Зграда школе

уреди

Зграда школе се састоји из старог и новог дела. Поред данашње старе зграде школе, где је данас нови део, налазила се једна стара стамбена зграда која је временом преуређена и у њој су формиране две учионице и фискултурна сала. Школа је тако била у то време једина школа у граду са фискултyрном салом. На том месту је 1982. године изграђена нова зграда и спојена у приземљу ходником са старим делом зграде. На тај начин је школа добила нову фискултурну салу, два кабинета, простор за библиотеку и три учионице опште намене.[2] Фасада старе школске зграде је обновљена током 2014. године.[5]

 
Ћирилични натпис на врху школске зграде

Ученици школе

уреди

Ову школу завршили су реномирани научници, уметници и спортисти светског гласа:[2][6]

Школу су похађали и физичар Тихомир Новаков, песник Лаза Лазић, композитор Душан Радић, писац Бранко Маширевић, сликари Драган Стојков и Еуген Кочиш итд.[4]

Монографија

уреди

Године 2003. поводом обележавања стогодишњице школе објављена је њена монографија Прилози за историју задужбине “Браћа Михајловић”.[4]

Натпис на згради школе

уреди

На згради школе, на њеном врху стоји ћирилични натпис: Браћа Ника и Ђока Михајловић српском народу. Натпис је након Другог светског рата био уклоњен да би поново био враћен после последње реконструкције школе.[4]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „OŠ “NIKOLA VUKIĆEVIĆ” – SOMBOR”. osnovneskole.edukacija.rs. Приступљено 21. 2. 2022. 
  2. ^ а б в г д „Историјат”. nikolavukicevic.edu.rs. Приступљено 21. 2. 2022. 
  3. ^ Stepanović, Milan (2020). Sombor slovo po slovo: 101 priča u 30 slova. Sombor: Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki": Udruženje građana "Norma". стр. 187—189. ISBN 978-86-80878-43-0. 
  4. ^ а б в г д „ŠKOLA BRAĆE MIHAJLOVIĆ (OŠ “NIKOLA VUKIĆEVIĆ”)”. ravnoplov.rs. Приступљено 21. 2. 2022. 
  5. ^ Stepanović, Milan (2020). U tom Somboru---: grad u prizmi stoleća. Sombor: Udruženje građana "Norma": Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki". стр. 312—313. ISBN 978-86-80878-41-6. 
  6. ^ „Они су наш понос”. nikolavukicevic.edu.rs. Приступљено 21. 2. 2022. 

Спољашње везе

уреди