Палеохришћански и византијски споменици у Солуну

Палеохришћански и византијски споменици у Солуну је заједнички назив за групу грађевина изграђених од 4. до 15. века у Солуну, које су због своје архитектуре и сликарских украса, под овим именом, уписани на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи 1988. године.

Палеохришћански и византијски споменици у Солуну
Светска баштина Унеска
Званично име	Палеохришћански и византијски споменици у Солуну
Место	Општина Солун, Грчка
Координате	40° 38′ 18″ С; 22° 57′ 54″ И
Површина	533 ha (57.400.000 sq ft)
Укључује	Byzantine Bath Church of Hosios David Church of Prophet Elijah Church of Saint Catherine, Thessaloniki Church of Saint Panteleimon Church of the Acheiropoietos Church of the Holy Twelve Apostles Church of the Saviour Walls of Thessaloniki Crkva Panagija Crkva Svete Sofije (Solun) Crkva Svetog Dimitrija Галеријев лук и ротонда Манастир Влатадон Црква Светог Николе Орфаноса
Критеријум	Културно добро: i, ii, iv
Упис	1988. (12. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/456

Одлике

Солун (Thessalonika), који је основан 315. п. н. е. као провинцијска престоница и важна морска лука, је постао веома важан током ширења хришћанства. Неке од солунских цркава су изграђене у основи уписаног грчког крста, а остале као лонгитудиналне тробродне базилике. Грађене су током дугог раздобља од 4. до 15. века и представљају развитак стила који је снажно утицао на развој византијске архитектуре. Мозаици из Галијеве ротунде, св. Димитрија и св. Давида се сматрају једнима од најважнијих дела ранохришћанске уметности.

Списак споменика

Слика	Име	изградња	раздобље	Координате	Белешке
	Солунске градске зидине (Τείχη της Θεσσαλονίκης)	4—5. век	Византијска уметност
	Галеријев тријумфални славолук и гробница (αψίδα του Γαλερίου)	298—306.	Рана хришћанска уметност	40° 22′ 34″ С; 22° 34′ 16″ И	Галерије је подигао славолук богато украшен реалистичким рељефима у славу победе над Сасанидима и освајања њихове престонице, Ктесифона, 298. год. Био је то осмолучни градски портал од којега су сачувана три оштећена лука. Галеријева гробница је изграђена као његов маузолеј, али је цар сахрањен у Гамзиграду, а гробница је постала, према некима, најстарија хришћанска црква, тзв. Ротонда св. Ђорђа, богато украшена мозаицима у 4. веку.
	Црква Ахиропиитос ([Παναγία] Ἀχειροποίητος)	5. век	Рана хришћанска уметност и Византијска уметност	40.634974° С; 22.947864° И / 40.634974; 22.947864
	Манастир Латомос (Μονή Λατόμου)	5—6. век	Рана хришћанска уметност и Византијска уметност	40.641792° С; 22.9523° И / 40.641792; 22.9523	Од манастира је сачувана само Црква св. Давида с краја 5. века, која је била богато украшена мозаицима из 6. и фрескама из 12. века. Црква св. Давида је изграђена преко раније, римске зграде, као католикон (главна црква) манастира Латомос. Изворна црква била мала и квадратне основа с апсидом на источном крају, а улазом на западу. У свакој од четири стране зграде била изграђена мала комора чинећи крст с једнаким крацима на подручју наоса. Цела западна страна цркве је срушена и сада се улаз налази на јужној страни. Од уређења ентеријера је очуван познати мозаик у куполи цркве, који датира из 5—6. века. и фрагменти зидних слика, које датирају из 12. века.
	Црква Светог Димитрија (Άγιος Δημήτριος)	629—634.	Византијска уметност	40° 22′ 55″ С; 22° 33′ 55″ И	Споменик је петобродна базилика с нартексом и трансептом. Испод светишта и трансепта је крипта. Капела св. Еутyмиоса је прикључена на југоисточном делу цркве. Веома мало фрагмената скулптуре и сликарског уређења (мозаици, фреске) су преживели катастрофални пожар из 1917. године, али су примери узастопних историјских периода.
	Црква Свете Софије (Ἁγία Σοφία)	3—8. век	Византијска уметност	40° 22′ 33″ С; 22° 33′ 54″ И	Једна од најстаријих грађевина у граду изграђена је у 8. веку на темељима старије цркве из 3. века, по узору на Аја Софију у Константинопољу. Она је византска базилика основе уписаног грчког крста са средишњом куполом на кратком тамбуру и апсидом украшеном позлаћеним мозаицима.
	Црква Панагија (Παναγία τῶν Χαλκέων)	1028.	Византијска уметност	40° 22′ 53″ С; 22° 33′ 49″ И	Црква је основе уписаног грчког крста, типичног за македонско раздобље византијске уметности, са средишњом куполом на четири масивна стуба, две мање куполе и нартексом. Изграђена је од опеке, због чега је зову и Црвена црква, а фасада је богата пиластрима, док је унутрашњост украшена фрескама из 11. и 14. века.
	Црква Свете Катарине (Αγία Αικατερίνη)	298—306.	Византијска уметност	40.643213° С; 22.944237° И / 40.643213; 22.944237
	Црква Светог Пантелејмона (Ναός Αγίου Παντελεήμονα)	298—306.	Рана хришћанска уметност	40.6331° С; 22.9512° И / 40.6331; 22.9512	Црква је имала галерију око целе грађевине са симетричним олтаром с две мале капеле. Основе је уписаног грчког крста са средишњом куполом на масивна 4 стуба и маленом куполом изнад брода. Унутра се налазе фреске с приказима Госпе и три византијска цара македонске династије.
	Црква Светих Апостола (Ἅγιοι Ἀπόστολοι)	1310—1329.	Византијска уметност	40° 23′ 00″ С; 22° 33′ 41″ И	Црква је била катхоликон (манастирска главна црква), а изграђена је у уписаном грчком крсту с пет купола, великом средишњом и четири мање на сваком крају, и нартексом, деамбулаторијумом с галеријама и две бочне капеле са спољашним улазом. Фасада има наизменични украс од различитих опека и много лезена. Унутрашњост је украшена мозаицима и фрескама из 14. века.
	Црква Светог Николе Орфаноса (Ἅγιος Νικόλαος ὁ Ὀρφανός)	1310—1320.	Византијска уметност	40° 22′ 54″ С; 22° 34′ 20″ И	Изграђена је као манастирска једнобродна црква с дрвеним кровом, којој су касније додана два бочна брода који се настављају око олтара у деамбулаторијум. Споља је неугледна од неправилне опеке и камена, али је изнутра богато осликана фрескама из раздобља српског краља Милутина
	Црква Спаситеља (Ναός του Σωτήρος)	14. век	Византијска уметност	40.6398° С; 22.9674° И / 40.6398; 22.9674
	Манастир Влатадон (Μονη Βλαταδων)	1351—1354.	Византијска уметност	40.6418° С; 22.9545° И / 40.6418; 22.9545	Манастриски храм је грађен у периоду од 1351.-1354. године. Значајну подршку за изградњу храма пружила је царица Ана Савојска, која се доселила у Солун после смрти мужа, Андроника III Палеолога. Унутрашњост цркве је украшена фрескама у периоду од 1360—1380. године. Када су Турци први пут заузели Солун 1387. црква је претворена у џамију, након заузимања Солуна други пут 1430. наставила је да функционише као православни манастирски објект за све време турске владавине.
	Црква Светог пророка Илије (Μονη Βλαταδων)	1360—1370.	Византијска уметност	40.640883° С; 22.948543° И / 40.640883; 22.948543
	Византијско купатило у Солуну (Βυζαντινά Λουτρά Άνω Πόλης)	13—14. век	Византијска уметност	40.640026° С; 22.953464° И / 40.640026; 22.953464

Спољашне везе

• Споменици на страницама Грчког министарства културе и туризма Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2017)