Радован Пантовић
Радован Пантовић (Кленак, код Никшића, 17. децембар 1921 — Београд, 27. април 2017) био је учесник Народноослободилачке борбе, спортски радник и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.
| радован пантовић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 17. децембар 1921. | |||||
| Место рођења | Кленак, код Никшића, Краљевина СХС | |||||
| Датум смрти | 27. април 2017. (95 год.) | |||||
| Место смрти | Београд, Србија | |||||
| Професија | друштвено-политички радник | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945. | |||||
| Потпредседник Председништва СР Србије | ||||||
| Период | 1982 — 1984. | |||||
| Претходник | Бранко Пешић | |||||
| Наследник | Бранко Пешић | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија уреди
Рођен је у Кленку, код Никшића, 17. децембра 1921, али се у најранијем детињству са породицом преселио у јужну Србију, где је одрастао у околини Прокупља, где је завршио Пољопривредну школу.[1] Као млади радник у Земуну се 1940. прикључио револуционарном радничком покрету. Почетком 1941. отишао је у Ниш, где су га затекли мартовски догађаји и окупација Југославије, након чега је отишао у Топлицу, где је учествовао и организовању устанка и стварању Топличког партизанског одреда.[2] Октобра 1941. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1] У току рата налази се на дужностима члана Среског комитета КПЈ за пасјачки и косанички срез, члана и секретара Окружног комитета СКОЈ и члана Окружног комитета КПЈ за Лесковац и Топлицу. Године 1944. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ за Србију. Заједно са Драгим Стамнековићем, секретаром ПК СКОЈ, покренуо је лист Млади борац и био његов уредник.[3][1][2]
Као члан руководства СКОЈ за Србију, у јесен 1944. дошао је у ослобођени Београд, где је марта 1945. учествовао у формирању Спортског друштва „Црвена звезда”.[1] Након ослобођења Југославије, до 1951. налазио се на дужностима начелника одељења у Министарству пољопривреде ФНРЈ и помоћника министра пољопривреде у Влади ФНРЈ. Потом је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”, након чега се налазио на политичким дужностима у јужној Србији — секретар Градског комитета Савеза комуниста Ниша, секретар Среског комитета Савеза комуниста Прокупља и др. До 1969. био је секретар Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Србије (ССРНС), док је председник био Драги Стаменковић.[3]
Године 1969. изабран за посланика Републичког већа Скупштине СР Србије, а од маја 1969. до априла 1974. налазио се на дужности потпредседника Скупштине. Године 1978. изабран је за члана Председништва СР Србије, што је био у два пуна мандата, док су председници били Добривоје Видић, Никола Љубичић и Душан Чкребић. Од маја 1982. до маја 1984. налазио се на дужности потпредседника Председништва СР Србије. Након тога је отишао у пензију.[1]
На Четвртом и Петом конгресу СК Србије биран је за члана Централног комитета СКС.[3] Из активног политичког живота повукао се након Осме седнице ЦК СК Србије, јер је био противник политике Слободана Милошевића. Током 1990-их био је један од оснивача и дугогодишњи председник Савеза антифашиста Србије.[4]
У два мандата 1963—1965. и 1977—1981. обављао је функцију председника Фудбалског клуба „Црвена звезда”.[1][4]
Умро је 27. априла 2017. у Београду, а сахрањен је на Новом гробљу.[1]
Савез антифашиста је 2018. објавио књигу његових сећања Дуги ход кроз (не) време и (не) прилике.[5][6]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ другог реда, Орден братства и јединства другог реда, Орден за храброст, Орден партизанске звезде трећег реда и др.[7]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е „ИН МЕМОРИАМ: Радован Пантовић (1921-2017)”. mojacrvenazvezda.net. 30. 4. 2017.
- ^ а б „Nije slučajno što je 9. maj evropski praznik”. danas.rs. 08. 5. 2011.
- ^ а б в Ko je ko 1970, стр. 756.
- ^ а б „Preminuo Radovan Pantović, partizan, jedan od osnivača i bivši predsednik "Crvene zvezde"”. antifasisti.com. 5. 5. 2017.
- ^ „Biografija jednog partizana: Memoari Radovana Pantovića — Herojstvo među koricama”. xxzmagazin.com. 13. 6. 2018.
- ^ „Latinka Perović: Dugi hod kroz (ne)vreme i (ne)prilike”. helsinki.org.rs. c. 2018.
- ^ Ko je ko 1957, стр. 517.
