Разговор:Битка за Москву/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Хитлер версус Гудеријан
Хитлер: "Не долази у обзир, ја Вам то забрањујем"!
Гудеријан: "У том случају морам да Вас обавестим да повлачење већ у току. Ако желимо да сачувамо наше трупе не преостаје нам друго решење. У овој ситуацији је то једини положај где би могли да презимимо"!
Хитлер: "Повлачење не долази у обзир, ако нема другог решења, онда се на садашњем положају ноктима закопајте у земљу и браните сваки квадратни метар"!
Гудеријан: "Закопавање у земљу није могуће јер је земља смрзнута, метар, па чак и метар и по дубоко, а нашим бедним алатом не можемо је ископати"!
Хитлер: "Онда морате пољским хаубицама створити левке у земљи. Тако смо ми постуапи у Првом светском рату у Фландрији".
Гудеријан: "Наше дивизије су у Првом светском рату у Фландрији држале секторе од 4 до 6 километара, а за своју одбрану су имале 2 до 3 одељења тешких пољских хаубица с довољно муниције. Моје дивизије морају да бране по 20 до 40 километара фронта, а по једној дивизији располажем само с 4 тешке пољске хаубице и са једва 50 граната. Ако те гранате употребим за бушење левака, добићу са сваким топом 50 рупица величине и дубине корита за прање веша окружене црним мршама, али ни у ком случају левке довоњно дубоке да се у њих сместимо! У Фландрији нису никада биле такве хладноће какве ми сада проживљавамо. Поред тога, муниција нам је потребнија за одбрану од Руса. Не можемо у замрзнуту земљу да забијемо чак ни шиљак гвоздене шипке за наше телефонске везе. чак и за то морамо да рупе бушимо експлозивом. И, на крају, где да узмем толику муницију за минирање положаја толиких размера"?
Хитлер: "Наређујем да се зауставите тамо где се налазите!
Гудеријан: "То би значило прелаз на рововски рат на неповољном терену, као на Западном фронту у Првом светском рату. Доживећемо исте техничке проблеме и исте огромне губитке у људству и материјалу, а нећемо успети, као што ни онда нисмо успели да ситуацију окренемо у нашу корист. Већ ове зиме, због такве тактике, изгубићемо наш најбољи официрски и подофицрски кадар, ако и целокупну резерву која би била способна да их замени, а та би жртва била узалудна и ненадокнадива".
Хитлер: "Мислите ли да су гренадири Фридриха "Великог" радо умирали? И они су хтели да живе, али краљ је имао право да зхтева од њих да и живот жртвују. Сматрам да и ја имам то право да од сваког немачког војника тражим да жртвује свој живот"!
Гудеријан: "Сваки немачки војник добро зна да у рату свој живот ставља на коцку због домовине. Та се жртва, међутим, може схватити само онда ако за то постоје оправдани разлози. Међутим, наређење које сам примио мора довести до таквих губитака који не би били ни у каквој размери с резултатима које бисмо евентуално постигли. Јединице ће тек на положајима око Суше и Оке, које смо изградили још у току јесењих борби, наћи заштиту од невремена. Молим да узмете у обзир чињеницу да нам најгоре губитке није нанео непријатељ, ваћ да нас ова абнормална зима стаје два пута више људства но непријатељска ватра. Само онај који је видео наше смрзнуте војнике у болницама зна шта то значи"!
Хитлер: "Ви сте превише близу тим догађајима. Патње војника сувише утичу на Вас, превише саосећате са њима. Верујте ми, из даљине се све много боље сагледава".
Гудеријан: "Моја је дужност да ублажим патње својих војника. То, међутим, није нимали лако, јер моји људи све до сада нису добили зимску опрему, а већи део пешадије још увек носи платнене панталоне. Обућа, веш, рукавице, капуљаче, ништа од тога немамо или се већ распада".
Хитлер: "То није истина. Командант службе снабдевања јавио ми је да је зимска опрема послата".
Гудеријан: "Сигурно је послата, али још није стигла. Ја тачно пратим њено кретање. Сада је на железничкој станици у Варшави, одакле не може да крене зато што нема довољно локомотива и зато што су пруге закрчене. А наш захтев за опремом, који смо послали још у септембру и октобру, био је грубо одбијен. Сада је, међутим, већ прекасно."
Ово је јако занимљиво, али мислим да није за енциклопедију. Овај разговор може да се преприча, ако је БАШ толико битан.--Maduixa
kaži 21:54, 30. јун 2007. (CEST)
+ nema iyvora gde je njihov razgovor zabeležen (telegram, stenogram) -- Bojan Razgovor 12:09, 8. септембар 2008. (CEST)
Тачка гледишта
Леп, велики чланак, са једном једином референцом, и две спољашње везе које воде ка сајту кога више нема. При томе, садржи следеће ставове:
Међутим, догађаји су демантовали хитлеровог фелдмаршала.
Која је то заједничка именица „хитлер“? А тек фраза „хитлеров фелдмаршал“...
Један његов тенковски корпус се устремио према Орелу и Тули...
16. октобра је у самој Москви дошло до веома необичних збивања. По званичним подацима из Москве се организовано повлачило преко два милона људи. Ванредно стање је проглашено 19. октобра.
Шта је ту веома необично? Што људи беже од бомбардовања или што беже организовано или што је проглашено ванредно стање?
Тек уз натчовечанске напоре немачке трупе су заустављене...
што би требало да значи шта?
У врховима Вермахта су почеле да круже приче како је код Вјазме извојевана последња немачка победа, да је операција „Тајфун“ пред крахом и да су фон Бокове трупе на издисају.
Шта су врхови Вермахта, имају ли они имена, или је ово нека трач-рубрика?
И после свих помпезних изјава и хвалисања сурова реалност се обрушила попут хладног туша на немачке политичаре и војсковође.
Их, сунце ти...
Реално сагледавајући ситуацију мора се констатовати да Немци нису јужњаци па је смешно да њиховим војницима јесте, а да совјетским није сметала зима, мада је готово половина совјетских бораца потицала из топлијих крајева чија је географска ширина јужније од територије Немачке.
Ево мало и смеха...
Очевици тврде да је Хитлера спопао страшан бес...
Још мало трачева.
Овај генерал је одмах по изласку из болнице, са још незараслим ранама преузео команду над легендарном 30. армијом.
Прво, зашто је 30. армија легендарна и друго, имамо ли неки доказ ово батаживојиновићевско понашање?
Друм који води за Волоколамск претворен је у прави пакао.
Овде већ стварно немам речи.
На подручју Туле настала је прилично сложена ситуација.
Упркос сензационализму ове реченице, у пратећем тексту се не види никаква „прилично сложена“ ситуација. Људи су се одбранили и натерали нападаче у дефанзиву — врло просто.
На Московском фронту је искован термин Панфиловски: И. В. Панфилов, командант Совјетске 316. Стрељачке дивизије, је погинуо у жестокој самопожртвованој борби пешадије против немачких тенкова.
Ја ипак не разумем шта би значио придев Панфиловски?
То је у „Вучјој јами“ дочекано незапамћеним хвалисањем, одушевљењем и клицањем на рачун фелдмаршала фон Бока.
Дефинитивно је у Вучјој јами седео неки сарадник Скандала.
А цело поглавље „Последице битке за Москву“ је писано очајно, уз врло мало наведених последица, а много више истраживања узрока. --В. Бургић (реци...) 13:46, 23. јануар 2013. (CET)
- 7 godina kasnije, trebalo bi ponovo prevesti clanak -- Bojan Razgovor 23:25, 27. јануар 2020. (CET)