Википедија

Разговор:Михаило I Војислављевић/Архива 1

< Разговор:Михаило I Војислављевић
Последњи коментар: MilosHaran, пре 7 година у теми Дукља
Сазнајте више о овој страници
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Последњи коментар: пре 15 година15 коментара3 уредника у расправи

У овом тексту налази се неколико историјски неутемељених судова.

1:Михаило Војислављевић није "први српски краљ".Први српски краљ биће Стефан Немањић Првовенчани.У писму папе Гргура 7. из јануара 1078.год. Михаило се назива "краљем Словена".

2:Дукљанска црква није у вријеме краља Михаила уздигнута на ранг надбискупије.Була из 1067.год. у историографији се сматра фалсификатом.Тек ће Михаиловом сину Бодину,"велеславном краљу Словена",стићи потврда признања Дукљанско-барске надбискупије од стране протупапе Климента 3. Виберта,8.јануара 1089.године.

Александар

Нема то никакве везе, поготово када је 1217. година била обнова старе дукљанске круне и приказана као наставак континуитета једне те исте државе. У италијанским писмима се немањићки краљеви називају "краљем Словена" исто, што углавном карактерише Србију и српске владаре у доба Високог средњег вијека. --HRE (разговор) 02:32, 24. мај 2008. (CEST)Одговори

1.То је историјски утемељена чињеница која се базира на чињеници да су његовој области(Дукљи-Зети) живели Срби и да су осталим областима које су биле унутар његове државе живели Срби,па је он самим тим први српски краљ,макар он био и Андорац,Јерменин,Грузијац или Марсовац.Стога је Стефан Немањић други српски краљ,а први од Немањића који се овенчао краљевским венцем,као што рекох код Бодина.

2.Нисам,знао моја грешка,хвала на исправци.

3.Јеси ли сигуран да је нестала у Самуиловом налету?Тешко да је он успео да побије и разори целу црквену организацију? --Црни Бомбардер!!! (†) 23:39, 23. јануар 2006. (CET)Одговори

Ето, а ја сам био убијеђен да је Стефан Немањић био први српски краљ! Е, моја професорко историје! Ццц... :( --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:01, 24. јануар 2006. (CET)Одговори

Надам се да је барем била леп призор(ово је јаче од мене). --Црни Бомбардер!!! (†) 00:07, 24. јануар 2006. (CET)Одговори

Можда би и била, да није имала 50 година и отприлике дупло више килограма. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:10, 24. јануар 2006. (CET)Одговори


1. "Istorijsku činjenicu" da su u Duklji živjeli Srbi potkrijepićeš,nadam se,i nekim validnim istorijskim izvorom.U protivnom,tvoje kombinacije sa premisama koje postaju zaključci i svom zbrkom u selektivnom tumačenju istorije,neće djelovati previše uvjerljivo.Da su Mihailo i Bodin zaista vladali i oblastima u kojima su živjeli Srbi to,naravno,nije sporno,ali ne može uticati na njihovo primarno određenje kao "kraljeva Duklje"(kako stoji u pismu pape Klimenta III) ili "kraljeva Slovena"(kako proizilazi iz pisama papa Grgura VII i Klimenta III,te Anala grada Barija,ali i jedinog domaćeg izvora-hronike Kraljevstvo Slovena Popa Dukljanina ).Uostalom,valjda je Dušan najprije srpski car(ili misliš da bi ga trebalo nazivati makedonskim,bugarskim,albanskim,grčkim...carem). Da zbrka bude još veća,a zaplet zanimljiviji,najednom je Stefan "Prvovenčani" postao "drugi srpski kralj"!? Što sad,grešni,da činimo s Bodinom(ajde da ne cjepidlačim sa cijelim katalogom Bodinovih nasljednika koji će se do sredine XII vijeka okititi titulom kralja)!? U okviru teksta o Bodinu nalazi se čak i slika pod nazivom "Bodinova Srbija"(a ta se država nikada nije zvala tako),a ovdje ispade da se Bodin ,eto, ne računa! Ali nije Bodin jedini u ovoj priči koga ćemo "izrezati" kad baš ne odgovara poželjnoj istorijskoj slici.Tu je "apokrifno" objašnjenje značenja titule "Prvovenčani":Stefan(grčki:vijenac),dakle,prvi je "krunom ovjenčani" Nemanjić.Makaze u ruke i-Vukana kanda nikad nije ni bilo! Naravno,Vukan Nemanjić je,pozivajući se na tradiciju dukljanske države,nosio titulu "Kralja Dalmacije i Duklje",a to je znao i papa Inoćentije III 1199.god.E sad,ili to Vukan nije Nemanjić,ili smo se mi to malo zagubili u ovom silnom zamešateljstvu!?


2.Samuilo,svakako,nije "pobio i razorio cijelu crkvenu organizaciju",ali je,za početak,natjerao dukljanskog arhiepiskopa Jovana da utočište pronađe u Dubrovniku,kako nam svjedoči Toma Arhiđakon.Ova činjenica poslužiće kao izvor svih nesporazuma i sporenja oko legetimiteta između dubrovačke i dukljansko-barske nadbiskupije tokom XII vijeka.

Bez zamjerke.

Pozdrav!

Aleksandar

Етногенеза народа (бугарског, српског и хрватског) трајала је доста дуго, до 8. односно 9. вијека. Српско име се, као и хрватско и бугарско, ширило на разна племена и наметало им своје име. Могуће је да је Дукља посљедња словенска земља која је била србизирана, тек пред 10. вијек, зато што је она и релативно најновија склавинија и под честом најближом и најчвршћом влашћу.
Љетопис попа Дукљанина није поуздан извор. То се показало много пута прије, ако треба објашњење, даћу га (поновно).
Бодинову државу Србијом назива Ана Комнина (односно пјесничким термином за Србију), а тако је сви модерни историчари страни и домаћи који проучавају наше земље зову, почев од 1700.-их (од Фрање Ксавера Пејачевића и Данијеле Фарлати) па на овамо. --HRE (разговор) 02:32, 24. мај 2008. (CEST)Одговори

1.А та историјска чињеница произилази из,ха кладим се да ово ниси очекивао,DAI.

Побркао си термине први краљ и прва краљевина.

Нико не спори да се краљевина звала Дукља односно Зета(не знам шта имате против овог назива,стално га турате под тепих),као што се друга звала Рашка,а трећа пак Босна.Али је она све једно прва српска краљевина тј.(за случај да ме не разумеш,у шта искрено сумњам,) прва краљевина коју су створили Срби.

2.ОК.Деловало ми је чудно,само то и ништа више.

Нема замерки. --Црни Бомбардер!!! (†) 03:21, 25. јануар 2006. (CET)Одговори


Прије или касније дође се до Порфирогенетовог списа "О народима("Пери етнон" је оригинални назив,а DAI његова латинска верзија).У реду,а сад да видим гдје се то код Порфирогенета помиње да у Дукљи живе Срби!?Или ћеш да се ослониш на став Јована Ковачевића:"Да су Срби населили Дукљу Порфирогенит нигдје не каже.То је домишљање које не прелази вриједност претпоставке."И онда на том домишљању заснује се цијела "недодирљива" историјска истина. Против назива Зета,ја лично(не знам да ли ме то персираш) немам ништа,али је његова фреквентност знатно већа у неким каснијим периодима:када говоримо о Бодину и Михаилу хајде да се држимо,без тих домишљања,историјских извора!

Термине "први краљ" и "прва краљевина" нијесам побркао,само сам те досљедно цитирао.

Поздрав.

Александар

Повеља манастира Велики Лавра из 998. године као први, на примјер. --HRE (разговор) 02:32, 24. мај 2008. (CEST)Одговори

Не каже то у поглављу о Дукљи,већ се помиње негде другде(немам DAI код себе).

Не персирам теби,мислио сам на вас(Дукљане или како год да се називате),увек ме је занимало што се не карактеришете Зећанима,но добро.

Ми се држимо историјских података.

Лоше си ме цитирао(протумачио).

Што се тиче даљег грудвања око тога ко је живео у Зети(Дукљи како год),дакле да ли су то Словени,Трибали,Црвени Хрвати или пак Срби у то се нећу упуштати(иако је сезона грудвања,мада овди и нема нешто снега).Зашто?

Зато што да сам `тео да водим испразне расправе(змија змији гризе реп) отиш`о би на енглеску и гањ`о се са Дадом и осталим западњацима.То нисам планирао ни да радим око Самуила,па ми се омакло,тако да овде у старту нећу ширити даљу расправу око тога из простог разлога што и ти и ја знамо ко је овде у праву,а ова "дискусија" спада у домен дневне политике,која ме заиста не занима(мада је налазим врло забавном). --Црни Бомбардер!!! (†) 01:06, 2. фебруар 2006. (CET)Одговори

Овај "обрт" ме заиста изненадио.Нијесам очекивао да ћеш прибјећи тој јефтиној методологији личне дисквалификације:кад зафали,дакле,аргумената почиње се са лијепљењем етикета("Дукљани","Шиптари","Усташе"...свеједно),а са недодирљивих висина "неприкосновене научне истине" све около проглашава се политичким интригашењем.Овај манир,наравно,увијек је јасан сигнал несигурности и игноранције.

1.ЈА(грешни),увијек и искључиво говорим у своје лично име(Александар Радоман),не,дакле,ни у име Дукљана,Хрвата,Срба,Црногораца,Бугара или Аустро-Угара...


2."Ви"(ко год били) можда се и држите историјских извора,али то,очигледно,радите селективно.Па вам је познато да DAI негдје помиње Србе у Дукљи,али ,авај,тренутно вам није при руци,а сви остали би,јел' тe,требали да вам вјерују на ријеч.Па ако вам је други том "Византијских извора за историју народа Југославије" недоступан,да ја сад не бих нешто кривотворио у интерпретацији цара-хроничара,своје сјећање можете освјежити на сљедећој страници: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/de_administrando_imperio.htm  ;

Нађете ли ту Србе у Дукљи,ја се повлачим из ове полемике и учлањујем у неку политичку странку(вама препуштам избор исте).

2.Ако ја,ето,баш и нијесам објективан упутићу те на студију о овом проблему познатог српског етнолога Шпира Кулишића: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/o_etnogenezi_crnogoraca.htm  ;

Толико за сад.

Поздрав.

Александар

У питаљу су сви накнадни византијски извори. Многи вјерују да је у питању пропуст, исто као што је на једном мјесту заборавио на Неретљане. Но да се оставимо детаља, о Дукљи заиста и нема никаквих података када је поредимо са Србијом, Паганијом, Захумљем, или пак Травунијом, тако да је могућа и интерпретација да је она посљедња србизирана, у пола вијека између 948. и 998. године.
Шпиро Кулишић је црногорски, а не српски етнолог, и он је толико нестручности и потпуно непознавање историјских извора показао, да је крајње скоро бескористан као извор. На примјер, узми "Етничко поријекло Црногораца" Николе Вукчевића, гдје га је годину дана након тод дјела (1981. године да будем прецизан), допустићеш ми да приђем изразу, потпуно разбио, поготово у чињеници да Кулишићи нити један једини извор није читао и у тој да он измишља (!), ненамјерно или не, личности и историјске доказе (нпр. византијске писце). --HRE (разговор) 02:32, 24. мај 2008. (CEST)Одговори

Нисам ни сумњао у то да ћеш ти прибећи покушајима дискредитације у фазону немаш историјску подлогу за своје тезе па користиш тзв. аргумент против човека,што наравно није тачно.Пошто си ме лоше протумачио,поново ћу се огласити овде да појасним,уз претпоставку да си користио тзв. аргумент против човека само као одговор на оно што си протумачио као моју употребу тзв. аргумента против човека и да то у нормалној комуникацији никад не би употребио па се стога нећу бавити тим делом.

Ја сам само појаснио на кога сам мислио под термином ВИ,уз питање-коментар у вези коришћења термина Зета,као наставак приче о томе.Намера ми није била нити да те обележим нити да покушам да те дискредитујем,напротив.

Пошто ти очигледно термин Дукљанин налазиш врло увредљивим,користим прилику да ти се јавно извиним због наношења ове тешке увреде твојој личности,уз опаску да то није било намерно,ја,на моју жалост,нисам био свестан увредљивог контекста коју реч Дукљанин са собом носи.Стога ти се још једанпут извињавам због тога и истовремено се извињавам свим Дукљанима(где год да су) због врло лоше употребе њиховог националног имена и да истакнем још једном ја термин Дукљанин не користим као увреду(нажалост,сви смо ми овде помало необавештени).

Овде не водимо дискусију ти и ја као појединци,јер нико од нас није компетентан да се његови ставови рачунају(ја знам да ја нисам,а теби се извињавам ако којим случајем на зиду имаш диплому историјских наука).

Мени је лично познато да се Срби помињу у Дукљи из доба кад сам имао DAI у својим рукама(на моју велику жалост и поред великих напора нисам био у могућности да за себе набавим „Византијске изворе за историју народа Југославије“) и то не у поглављу о Дукљи већ негде другде,као што рекох кад то нађем проследићу ти.Такође се захваљујем на линку,кад будем имао времена и нашао речник(пошто неке речи тамо и не кужим) бацићу поглед.Око DAI-ја да цитирам књигу Српске династије од Р.Љушића и А.Веселиновића:

  • „Из излагања Порфирогенитовог о Србима може се јасно оцртати простор који су Срби насељавају,као и државе које они образују до X века.Дуж обале Јадранског мора они су населили подручје од ушћа реке Цетине до ушћа реке Бојане.“

Па мој ти је искрен савет да не улазиш ни у једну странку(све су то тупаџије),осим ако не желиш политичку заштиту за себе и свој приватни бизнис(у том случају бирај ону на власти,али кокетирај и са опозицијом).

Аха,а ја сад,као у циљу демократских и добросуседских односа,тебе преусмерим на http://www.rastko.rs?

И понављам још једном ово је млаћење празне сламе("расправа" да ли су Црногорци Срби или су Црногорци Црногорци) и ми је можемо млатити(мислим сламу) одавде до бесвести и назад,а да при том нити један од нас двојице не промени своје мишљење о исправности једне од страна(Из простог разлога што обојица знамо шта је истина,а шта су политичке идејице итд исл).

На тако нешто ја нећу да трошим тастатуру. --Црни Бомбардер!!! (†) 05:06, 3. фебруар 2006. (CET)Одговори


Ово је,заиста,прерасло у млаћење празне сламе и зато више нема никаквог смисла да било што доказујем.Послао сам ти дакле на увид прворазредни историјски извор(на који се по сјећању и сам позиваш),а ти немаш времена да читаш Порфирогенета,а смета ти и хрватски пријевод(или латиница!?)!Као контрааргумент нудиш ми цитат Радоша Љушића!?Е ко је сад луд а ко збуњен!?Ваљда је важније прочитати што каже Порфирогенет него како га толкује Радош Љушић!?Ако се не варам,грађанин Љушић је и прилично агилан политички експонент једне од владајућих странака у Србији.То не мора да значи да није и поуздан историограф,али је за цијелу твоју причу о политизацији врло илустративно! Ако се са енглеским боље сналазиш ево линка на коме можеш наћи Порфирогенета(Недостаје,на жалост,поглавље 35. , за које си и сам признао да се у њему не помињу Срби):

http://en.wikisource.org/wiki/De_Administrando_Imperio ;

Опет си утрошио вријеме и простор на сасвим десете ствари,које стварно не вриједи ни коментарисати.

Ако се не сматраш довољно компетентним да водиш полемику о овим питањима(без тих изанђалих политичких флоскула),није ми јасно зашто уопште то радиш!?

Александар

Из књиге „Где се налазила Србија од VII до XII века“ Реље Новаковића [1].

  • Као што се, надамо се, могло запазити, проблем првобитне Србије, односно њеног географског језгра на Балканском полуострву, необично је сложен. У то смо се најбоље могли уверити пратећи мишљења једног броја истраживача који су, да поновимо, сви до једног, расправљајући о најранијој Србији, имали пред собом увек исте изворе, исте податке. Па ипак, њихови су закључци до те мере различити да готово једва да можемо наћи два истраживача који су о Србији, Босни, приморским српским областима, Дукљи (Зети) и Рашкој имали исто мишљење.
  • Док цар-писац за становнике приморских области, и то Паганије, Захумља, Травуније са Конављем, каже да су пореклом Срби од оних Срба који су у Далмацију дошли, наводно, за време цара Ираклија, састављач 30. главе DAI, описујући географске положаје тих истих области, укључујући и Дукљу, као и Хрватску, каже само да се граниче са Србијом. О пореклу њихових становника овај непознати писац не каже ништа. Упадљиво је да ни Порфирогенит не каже којег су порекла били становници Дукље. Наше веровање да је он у глави 32, говорећи о Србима, случајно испустио да каже да су и становници Дукље пореклом Срби, знатно колеба чињеница да цар ни у поглављу 35, посвећеном Дукљанима и земљи у којој сада обитавају, не каже изричито да су пореклом Срби, већ само вели: "Авари су поробили и ову земљу и она је остала пуста, и за цара Ираклија поново је насељена, као и Хрватска, Србија, земља Захумљана, Травунија и Конавље." Дакле, ни податак састављача главе 30. ни Порфирогенитов опис не пружају довољно основе за поуздан закључак о пореклу најстаријих словенских становника Дукље. То што се нешто касније о Дукљанима говори као о Србима, а о Дукљи као о делу Србије засад нам не даје за право да то стање преносимо и на VII век. Отуда бисмо радије рекли да о проблему најстаријег словенског становништва Дукље ваља још увек свестрано и подробно размислити.
  • Нисмо много сигурнији ни у стање створено, како се сматра, у Бодиново време.. Пре свега Бодин је био владар Дукљанске, односно Зетске државе, и територијално проширење његове државе не можемо никако сматрати проширењем Србије, већ проширењем Зете. Управо, можда бисмо пре могли рећи да је у XI веку, почев још од Војислава, а затим и у време Михаила и Бодина, настало доба превласти Зете, али не над Рашком, како се у нашој историографији заступа, већ у првом реду над Србијом и приморским српским земљама, а тек потом и над Рашком.
  • Зар нам не изгледа да се наше раније слутње о специфичном положају Зете овде још једном потврђују? То, видели смо, некако наслућујемо још од Порфирогенита и састављача 30. поглавља DAI и зато, да поновимо, не треба са Зетом, односно са Дукљом, пренаглити и без икаквих доказа изједначавати је у свему са осталим земљама у склопу ране српске државе. Чини нам се да је и Зета, као и Босна, још од самог почетка била особена земља. Она је то остала кроз читаву своју историју без обзира на то што се у одређеним фазама дуже или краће налазила у склопу српске државе. Зета никад није постала Србија, уосталом као ни Босна. Чини нам се да у нашој историографији та појава још увек није довољно испитана, а вреди је из више разлога испитати, и ради историје Србије и ради историје Зете, односно касније Црне Горе. Треба подробно истражити где су корени онога што је у дугој заједничкој историји специфично. Мора постојати неко прихватљивије објашњење од постојећег.
  • Не треба се задовољити оним што досад знамо о старој Рашкој, али се не треба заносити ни оним што знамо о првобитније Дукљи (Зети) и Босни. Онај ко буде проучавао рану историју Србије и српске државе мораће претходно добро да проучи рану историју Дукље( (Зете), Босне и Рашке. Још нисмо сигурни да ли ћемо више погрешити ако их укључимо у најстарију историју Србије и српске државе или ако их, не укључимо, и како уопште да поступимо одмеравајући њихову улогу и значај? Постоји ли само једно решење за све три или сваку од њих треба и понаособ проучавати и у склопу узајамног деловања у одређеном раздобљу? Верујемо да су дилеме и закључци у овој књизи показали да је посао значајан и интересантан, али и веома сложен, па и да га је вредело на овај начин покренути.
  • По мишљењу писца ове књиге, доста нејасно остаје и питање географског положаја и припадности Босне у току прва четири века њеног постојања. Слично је и са Дукљом и приморским српским областима.
  • Тек кад су ојачале Србија и Дукља (Зета), а моћ Бугарске и Византије у средишном делу Балканског полуострва ослабиле, Рашка се почиње опорављати и све више укључивати у збивања у Србији и Дукљи (Зети), али у прво време без икакве водеће улоге. Њен значај у овим збивањима долази до изражаја тек од друге половине XI века. С обзиром на тежње српско-дукљанске (зетске) државе према моравско-вардарској зони, разумљиво је што Рашка као гранична област на овом правцу постаје све значајнија, па се чак од XII века у њу преноси и средиште државе.
  • Пратећи и неке друге појаве везане за развој ране српске државе, писац сматра да је доста упадљиво да се у првим вековима постојања српске државе посебно истиче неколико подручја која су и у каснијој историји Србије очувала своје особености. То су у првом реду приморске српске области (Требиње са Конављем, Захумље и Неретљанска област), Подгорје, Дукља (Зета), Босна и Рашка.
  • Њихово(мисли се на Дукљу(Зету),Рашку и Босну прим.ур.) укључивање у српску државу одговара одређеним услови ма који су настајали током времена, али је свака од њих и даље сачувала своје карактеристике, положај и значај, те би вредело свестрано истражити шта је то што је Дукљу (Зету), Босну и Рашку издвајало од осталих области средњовековне српске државе. У којој је мери у питању географски чинилац, а у којој етнички?
  • Писац ове књиге већ сада сматра да има извесних знакова из којих се може наслутити да првобитно словенско становништво Дукље (Зете), Босне и Рашке није било истог порекла као и словенско становништво у Порфирогенитовој "садашњој" односно "покрштеној Србији". Оно је могло бити веома сродно, али не и идентично. Чињеница је да тај најранији и најмеродавнији извор о пореклу становника Дукље, Босне и Рашке не каже ништа, мада о њима пише четири века по досељењу тих Словена у те своје тадашње земље. То шо се у каснијој историји у овим областима спомињу Срби, не мора безусловно да значи да су њихови првобитни словенски становници истог порекла као и они у приморским српским земљама и у "садашњој Србији ("покрштеној Србији"). Име Србије и Срба могло се проширити ширењем Србије као државе. Због тога морамо остати резервисани све док не сазнамо нешто поузданије.

--Црни Бомбардер!!! (†) 03:55, 4. фебруар 2006. (CET)Одговори


Сјајно!Баш сам јуче имао намјеру да те упутим на овај Новаковићев рад,али сам мислио да,као и у случају DAI, нећеш имат времена за читање(иначе,линк rastko.rs je изванредан,a и сам сам упућивао на њега у тексту о Људевиту Пасковићу). Мислим да сада,након уношења информације о спору у историографији(на Милошеву сугестију) нема више потребе за препуцавањем.Дакле,

1.Михаило је дукљански краљ,и то у историографији није спорно,а мислим да се око тога нијесмо спорили ни нас двојица;

2.У прворазредним историјским изворима срећемо га са титулом "Краљ Словена"(о томе се не вриједи спорити са Гргуром VII и Аналима града Барија);

3.Формулација да је владао "Зетом и сусједним српским областима..." погоднија је јер не искључује ни једно од полазишта наговјештених у тези о полемици у историографији.

Александар

Па ми се играмо глуви` телефона.

Зар мислиш да сам ја збуџио онолику расправу око Самуила,да је у питању била његова титула(која је неопспорно била бугарски цар,а ја сам упорно враћао/мењао на македонски цар)? --Црни Бомбардер!!! (†) 11:10, 4. фебруар 2006. (CET)Одговори

OK.Na kraju možda ova rasprava i nije bila tako loša.Kao što rekoh Milošu ,ispade gotovo "prijateljsko ubjeđivanje".Vidio si i sam da ono za što si mislio da je dnevna politika(još jedna dosadna rasprava o srpsko-crnogorskom identitetu) i u dijelu srpske istoriografije tretiraju kao otvoreno pitanje.Siguran sam da je najnovijim primjedbama tekst približen zamišljenom standardu objektivnog članka,pa time i znatno poboljšan.

Aleksandar

Пошто ја ич не стижем ови` дана.Елем,ти ово преслови како `оћеш,али у заглављу чланка треба да стоји први српски краљ(не мора да води веза ка оном чланку,зато што не личи ни на шта)јер је то најважније код њега из перспективе српске историје.Дакле:

  • први српски краљ(краљ Дукље) са титулом краљ Словена
  • први српски краљ-дукљански краљ(Краљ Словена)

или тако нешто. Па да исто применимо и на Бодина и све редом. --Црни Бомбардер!!! (†) 15:56, 6. фебруар 2006. (CET)Одговори

Ајде да више завршимо ову "бескрајну причу".Формулације "први српски краљ" или "први црногорски краљ"(иако је у историографији вертикала Дукља-Зета-Црна Гора неспорна) су,с аспекта објективности овог чланка,проблематичне.Дакле,у заглављу треба да стоји неспорни историјски фактицитет(а то је титула "дукљански краљ").У пасусу који слиједи оставља се довољно простора за различите претпоставке.

Поздрав.

--Александар

Ја те с` разлогом враћам на Самуила.Дакле:

(Верзија коју сам ја формулисао,при томе не мислим нити ико нормалан мисли да је Самуило носио титулу македонског цара.)

(Потом свраћа Антон и убацује ову измену,при томе нико не спори да је Самуило носио титулу бугарски цар.)

Да ли уочаваш паралелу?Дакле нас двојица(Антон и ја) смо се тако играли враћања и радили би то одавде до бесвести да се није појавио Жикица и пресек`о с` овом верзијом:

Дакле питање је `оћемо ли нас двојица сами доћи до оваквог расплета или ће да чекамо новог Жикицу?

Дакле нит` ја тврдим да је он носио титулу српски краљ,краљ Срба или шта год.Његова најзначајнија карактеристика је да је био ПРВИ СРПСКИ КРАЉ И ТО ЈЕ ЗА СРПСКУ(СРБИЈАНСКУ,ЦРНОГОРСКУ,БОСАНСКУ,МАКЕДОНСКУ,КРАЈИШКУ,БЕОГРАДСКУ...) неспорни историјски фактицитет и као такав треба да стоји у заглављу чланка,не на крају,не у некаквим заградама,не прикривена нити било шта слично.Нико њему не спори титулу краљ Словена,нити ико покушава да скемба чињеницу да постоји и друга страна медаље(хрватска и делимично црногорска) и мислим да је тај проблем разрешен оном напоменом на почетку.

Према томе пресецам ову расправу у коју,још једанпут наглашавам,нисам хтео да се упуштам. --Црни Бомбардер!!! (†) 15:00, 8. фебруар 2006. (CET)Одговори

Дукља

Последњи коментар: пре 7 година1 коментар1 уредник у расправи

Нађите неђе у Љетопис Попа Дукљанина говора о Србима у Дукљи.Ако је Дукља била српска држава,зашто онда ратоваше цијело вријеме са Рашком и Србијом?Сумњам у то да су се они тад уопште звали Србима и да им је појам Србин и српство био познат.И молим вас,ђе покуписте тај израз "српске државе"? Да нијесу постојале какве Шведске,Франачке,Византијске државе?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.133.27.206 (разговор • доприноси)

А где их помиње као Црногорце, Хрвате и Дукљане? --  SRBMilosHaran (разговор) 01:15, 24. април 2017. (CEST)Одговори

mapa

Последњи коментар: пре 9 година2 коментара1 уредник у расправи
 

Našao sam neku sliku na commonsu iz tog perioda, ali ne znam da li je validna. Nema nigde Duklje. Ima li ovo veze sa njegovom državom? --Mladifilozof (разговор) 23:20, 16. мај 2014. (CEST)Одговори

aaa, skontao sam. izgleda da je u pitanju Bodin. --Mladifilozof (разговор) 23:24, 16. мај 2014. (CEST)Одговори
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Михаило_I_Војислављевић/Архива_1&oldid=26613497”
Врати ме на страницу „Михаило I Војислављевић/Архива 1”.