Разговор:Хусеин-капетан Градашчевић/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Био сам убеђен да се Хусеин изговара без ј (што пише и на бошњачком). Како то да овде пише са ј? -- JustUser JustTalk 18:24, 5. август 2006. (CEST)
- Ово је преписано из неке прастаре енциклопедије, по Голијином старом добром обичају. Зато тако стоји. --Бране Јовановић <~> 18:26, 5. август 2006. (CEST)
Супер. А како то да пише у наслову чланка ГРАДАШЕВИЋ, у тексту се зове ГРАДАШЋЕВИЋ а код бошњака ГРАДАШЧЕВИЋ? Знам ја да је све у животу релативно, али ово .... -- JustUser JustTalk 18:31, 5. август 2006. (CEST)
Зар није Градашчевић? У МЕП-у тако стоји.
Битка на Косову
Читао сам да су му у бици на Косову помагали и локални Срби. Такође сам читао да му је тајно помагао и Милош Обреновић. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.148.97.24 (разговор • доприноси) | 00:35, 9. јун 2007.
- Onda su ti Srbi bile teske budale. Reforme koji je pokrenuo Sultan bi u teoriji jako olaksali zivot lokalnoj raji. A jedan od cilja te bune je da Sultan daje okolinu Uzice i Loznice opet bosanskom pasalukom. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.112.251.67 (разговор • доприноси) | 03:29, 2. март 2012.
Бег
Према тексту мр. Ахмеда Аличића стручног саветника Орјенталног института Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1986 нигде не помиње да је Градашчевић био бег. Он је био капетан, а титулу је добио 1921. Наслов текста је Градашчевић, Хусеин-капетан--Drazetad (разговор) 12:14, 28. април 2009. (CEST)
Провером на других 11 википедија које имају овај текст сви га зову капетан, а само ми бег и у смислу мог прошлог разговора требало би преименовати текст.--Drazetad (разговор) 13:48, 28. април 2009. (CEST)
Хусеин је пре свега био турски чиновник и вођа опозиције. То што га Бошњаци сматрају херојем, то је њихова ствар. Стога треба написати: "Бошњаци га сматрају својим херојем", а не "бошњачки је херој".--Владимир Нимчевић (разговор) 15:04, 19. април 2016. (CEST)
problem je u tome sto korisnik obsuser zeli da sve bosanske muslimane prikaze kao danasnje bosnjake, pa tako i gradascevica, iako mu je ovde vec ukazano da znacenje nije bilo isto nekada i sada. Lackope (разговор) 16:56, 19. април 2016. (CEST)
прва референца: нигде не пише да се градашчевић декларисао бошњаком у етничком смислу, притом аутор овог дела пише:
U narodnosnom pogledu nije se desila skoro nikakva promjena, pa je Bosna i za turske uprave potpuno ocuvala svoj slavenski karakter. I seljak i plemic, gradjanin, obrtnik i trgovac govorili su cistim hrvatskim jezikom i ocuvali svoje obicaje.
друга референца: исто. трећа референца: исто. четврта референца: исто. пета референца:
U cuvenom razgovoru sa Turskim beglerbegom, kada mu je Turski beglerbeg rekao: "Nema vise Bosne, a nece biti ni Bosnjaka, Huseine... Gines za drzavu koja nikad nije postojala niti ce." Husein Kapetan Gradascevic mu je odgovorio sljedecim rijecima: "Ima Bosne, beglerbeze i Bosnjaka u njoj! Bili su prije vas i ako Bog da, biti ce i poslije vas!"
исто и овде се не види да се мисли на појам бошњак у етничком смислу, притом извор је шовинистички јер негира постојање срба у босни и херцеговини, тако да боље припази какве изворе користиш. Lackope (разговор) 00:07, 20. април 2016. (CEST)
Којих је то шест нахија требало да припадне Босни 1833. године
У вези са тврдњом, изнетом у овом чланку, да се сматрало да су шест нахија које су припојене Србији после хатишериша 1833 историјски биле део Босне, мислим да то не стоји. Нарочито не мислим да је Хусеин, као образован човек, могао да мисли тако нешто. Наиме, реч је о територији претежно на истоку Србије (Крајинска, Крушевачка, Параћинска и Црноречка нахија), са јединим изузетком такозване Подрињске нахије у којој су једина два већа места била Лозница и Мали Зворник. Међутим Мали Зворник, са оближњим селом Сакар, турска посада није напустила све док није напуштена читава Босна 1878 године. Тако да је једино могуће - теоретски - да је Хусеин Градашчевић мислио да Лозница треба да припадне Босни и због тога заратио са царем, што ми, опет, не изгледа разумно ни вероватно. Све ово што сам навео је добро познато и налази се и на самој Википедији, па просто не знам које бих референце наводио. 87.116.166.182 (разговор) 23:51, 28. новембар 2020. (CET)