Википедија

Румунска православна црква Светог Великомученика Димитрија

Румунска православна црква Светог Великомученика Димитрија (рум. Biserica ortodoxă română „Sfântul Dimitrie” din Sărcia) је румунска православна црква која се налази у селу Сутјеска у општини Сечањ, на удаљености од око 18 км од границе Србије са Румунијом.[1]

Основни подаци
Статусотворена
Типцрква
ЈурисдикцијаРумунска православна црква
ЕпархијаЕпархија Дакија Феликс
Оснивање1896. године
ПосвећенСвети Димитрије Солунски
Архитектура
Реконструисан2001—2017.
Локација
МестоСутјеска, општина Сечањ
Држава Србија

Основана је 1896. године, а канонски припада епархији Дакија Феликс Румунске православне цркве.

Историјат уреди

Стара црква уреди

Територија села Сутјеска била је насељена још од римског доба, о чему сведоче археолошка открића.[2] Прва документарна потврда о селу Сутјеска датира из 1333. године, према историчару Феликсу Милекеру.[1][2] Село се првобитно звало Зорука, а касније Шарчателек.[2] Прво огњиште Румуна било је у месту званом Шабова, у близини села Шурјан, на удаљености од око 25 км од данашњег места села.[2][3][4] Неки документи пронађени у архиви епархије Темишварске потврђују да су 1766. године села Шарциа и Шуријн имала заједничку православну парохију[2], укључену у архиепископију Чакова.[4] Службе су биле у изнајмљеној кући, где су служили свештеници Симион Адамовић из Избишта[3] и Никодин Лаушевић из Шурјана.[4]

Румуни су се доселили око 1780. године у место звано Малаиште и населили се у перооду 1784—1786. године на садашњем месту села на десној обали Тамиша, а 1785. године је већ постојао свештеник по имену Јоан.[2][3][4] Године 1801-1803. у село је насељено 67 немачких породица, које су овде живеле до Другог светског рата.[1]

На данашњем месту села подигнута је 1794. године црква брвнара покривена трском, коју је 1796. године[1][4] освештао српски свештеник Филип Стефановић из Кикинде.[3] Звоно мале цркве постављено је на дрвену столицу испред цркве.[4] Свештеници Григорије Петровић (око 1790-1796), Јанку Траиловић (око 1798-1818) и Андреј Бугариу (око 1800-1815) су овде служили сами или на смену.[3] Свештеник Павел Мартиновић (1794-1855) био је парох цркве у периоду 1818—1852, а наследио га је његов зет, свештеник Марко Несторовић (1823-1863), пореклом из Темишвара, који је у почетку био капелан, а затим парох (1852-1863) и прерано је умро у 40. години.[3] За њим је дошао свештеник Павел Кондан (1819-1882), родом из села, који је овде службовао у периоду 1872—1882, а после његове смрти 25. априла 1882. године наследио га је Љубомир Несторовић (1848-1914), син бившег пароха Марка Несторовића, који је био парох у периоду 1882—1906.[3] У лето 1894. године стара црква је изгорела у пожару, који је захватио две улице села.[4] Парохија Сутсјека је у то време била део епархије арадске.[5]

Садашња црква уреди

На месту старе цркве 1896. године подигнута је нова црква, посвећена Светом великомученику Димитрију (према оригиналном натпису који је сачуван),[1][6] по пројекту инжењера Павла Розвана из Румуније и прилозима верника из села.[4][5] Освећење цркве обављено је 29. јуна 1896. године, а служио је епископ арадски Јоан Мећану, уз саслужење савета свештеника, укључујући протосинђела Августина Хамсеа и протопрезвитера Павла Миулескуа и Игнатие Папа (будућег епископ арадски у периоду 1902-1925).[5] Парох није могао да учествује у освећењу због чињенице да је боловао од тешке болести.[5] У освећењеу учествовао је велики број верника из суседних места.[5] Посебан допринос је имао свештеник Павле Темпеа из Торака.

Објекат има следеће димензије: унутрашња дужина - 18,5 м, унутрашња ширина - 9 м, дебљина зида - 1 м, унутрашња висина 7,8 м и висина торња - 36 м.[7] За разлику од старе цркве која је имала само једно звоно, садашња црква има три звона која је израдила ливница иза Темишвара и купила парохија Сутјеска 1890. године.[7] Два звона (велико и средње) су аустроугарске власти заплениле током Првог светског рата, али су 1929. године купљена још два звона од мариборске ливнице.[7] Велико звоно је тешко 1.000 кг, средње звоно 600 кг и мало звоно 35 кг.[7] На великом и средњем звону налази се следећи натпис: „Ово звоно је изливено године Христове 1929. године за цркву у Сутјесци, посвећену Светом Великомученику Димитрију, за добро Божије и за верне хришћане“.[7] На малом звону се налази следећи натпис: „Купљено од трошкова цркве Г. Р., 1890. године.“[7]

 
Фасада цркве 2004—2015.

Свештеник Љубомир Несторовић је умро 16/29. новембра 1914. године[8], а после његове смрти јереј Герасим Андру (1890-1957), пореклом из свештеничке породице из села Чичау.[3] Свештеник Герасим Андру је служио као парох у Сутјесци више од 40 година.[3] Подржавао је културни и духовни живот села: набављао је књиге и часописе на румунском језику са којима је формирао богату библиотеку, стављајући своје књиге на располагање ученицима и студентима, а позивао је сељане да шаљу своју децу у школу у Вршац. За време његовог службовања, парохију у селу Сутсјека посетио је 2. новембра 1928. године епископ арадски Григорије Комша, који је дочекан са дувачким оркестром и коњаницима у типичној банатској ношњи, одржао службу у цркви и учествовао је на банкету.[3][9] Свештеник Андру је преминуо 26. марта 1957. године и сахрањен је на румунском гробљу у Сутјесци.[3]

Румунија је до 1941. финансирала и румунску мешовиту основну школу (документовано потврђену 1848. године) и румунску цркву у Сутјесци, као културне циљеве румунске заједнице у Србији.[6][10] Етнички састав села се променио пред крај Другог светског рата: Немци су протерани, а на њихово место доведено је око 300 породица Срба.[1][2] Село је 1947. године добило нови назив Сутјеска.[1][2] Од 2002. године српски православни верници су у селу подигли своју цркву посвећену „Вазнесењу Господњем“, која је освећена 19. априла 2015. године.[2][11]

После смрти пароха Герасима Андруа, верске службе у цркви у Сутјесци неко време су служили свештеници из суседних градова. Парохија Сутјеска је тада имала два свештеника који су једно време боравили у селу : Бујорел Лупсици (1962-1965), родом из Делиблата и Октавијан Паута (1965-1967), родом из Куштиља, након чега је дужност парохије остала упражњена четири године, до 1971. године.[3]

Свештеник Ромолус Јоћа, рођен 1947. године у Великом Жаму, био је парох у периоду 1971-1977. године, након чега је и отишао, а богослужење је до 1979. године служио јереј Јоан Сфера.[2] За њим је дошао јереј Константин Суру (1979-1983), пореклом из Страже, а од 1983. године више није био свештеник у селу. Од тада су у цркви у Сутјесци служили свештеници Петру Маран и Луциан Попа, затим од 2006. протојереј Петру Драгхицесцу и свештеник Габриел Банду, а касније свештеник Кристијан Попи.[3][12]

У оквиру цркве су функционисали хор (између 1891-2003) и библиотека (која је основана 1921. године и имала преко 400 читалаца 1924. године).[13][14] У октобру 2012. године, на иницијативу свештеника Петра Бербентија из парохије „Свети Петар и Павле“, отворена је нова парохијска библиотека на румунском језику.[13][14]

Дана 18. августа 1996. године, поводом 100 година од освећења садашње богомоље, испред цркве је постављена троита висине преко 4 м, који је израдио народни мајстор, а освештана је од стране викара Моисе Ијанеса Теодора Барсана, а поклонило га је друштво „Аврам Јанку“ из Румуније.[2][3][4][7] Троита садржи плочу са следећим натписом: „Ову троиту је поклонило С.Ц.П. Румунској православној цркви у Сутјесци друштво Аврам Јанку из Румуније и освећена је 18. 8 .1996“.[7]

Почев од 2001. године извршен је низ радова на поправци и обнови цркве који су се одвијали по етапама и завршени су 2017. године.[15] Замена намештаја извршена је како од прилога парохијана, тако и од донација других румунских парохија; тако је парохија из Бокше цркви поклонила лустер.[13][14] Након што су радови на реновирању завршени, цркву у Сутјесци је 5. фебруара 2017. године поново осветио епископ Данил Стоенеску, уз саслужење свештенства румунске православне цркве из других места у Србији и уз присуство званичника Србије и Румуније, укључујући и румунског конзула из Вршца.[15]

Цркву је од 2001. године посећивао епископ Данил Стоенеску који је током свог службовања неколико пута пролазио кроз Сутјеску[16], укључујући август 2012.[3] и фебруар 2017. године.[15]

Иконостас је израђен од дрвета и садржи иконе које је сликао Ђорђе Поповић из Зрењанинa, шегрт мајстора Димитрија Поповића.[4] Мурал у цркви је направљен седамдесетих година 20. века.

У баштину цркве спадају путир и кадионица из 18. века из старе цркве, неке иконе у народном стилу из 18. века, такође из старе цркве, и иконе сликане 1836. године, са донаторским натписима на румунском језику.[6]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е „Vizită a românilor din Serbia în Episcopia Caransebeșului”, Basilica.ro, 4. 5. 2011, Приступљено 25. 4. 2020 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Iancu Murărescu, „Sărcia - la 680 de ani”, în ziarul Sărcia, Arad, anul XIX, nr. 24, ianuarie 2013, pp. 4-5.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Iancu Murărescu, „Preoții care au slujit B.O.R. din Sărcia”, în ziarul Sărcia, Arad, anul XIX, nr. 24, ianuarie 2013, p. 8.
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Biserica Ortodoxă Română din Sutiesca / Sărcia Română „Sf. M.M. Dimitrie””, Institutul de Cultură al Românilor din Voivodina, Приступљено 25. 4. 2020 
  5. ^ а б в г д ***, „Sfințirea bisericii din Sărcia”, în ziarul Biserica și Șcóla, Arad, anul XX, nr. 37, 7/19 iulie 1896, pp. 209-210.
  6. ^ а б в Virgil Cândea, Mărturii românești peste hotare : creații românești și izvoare despre români în colecții din străinătate, vol. 5 : Serbia – Turcia, Editura Academiei Române, București, Editura Istros a Muzeului Brăilei, Brăila, 2014, p. 111.
  7. ^ а б в г д ђ е ж Valeriu Mosescu (18. 9. 2009), „Parohia Bisericii Ortodoxe Române Sărcia-Sutjeska”, Banaterra.eu, Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г., Приступљено 25. 4. 2020 
  8. ^ ***, „Necrolog”, în ziarul Biserica și Școala, Arad, anul XXXVIII, nr. 48, 30 noiembrie/13 decembrie 1914, p. 378.
  9. ^ ***, „Vizitațiunea canonică a P. S. Sale Grigorie Episcopul Aradului la românii din regatul Sârbo-Croato-Sloven”, în ziarul Biserica și Școala, Arad, anul LII, nr. 47-48, 10 noiembrie 1928, p. 4.
  10. ^ Arhiva MAE, adresa 150025/1945.
  11. ^ „Sfințirea Bisericii ortodoxe sârbe din Sutjeska”, Basilica.ro, 21. 4. 2015, Приступљено 25. 4. 2020 
  12. ^ „Vizită a fraților români din Sărcia - Serbia în România”, Ziarul Lumina, 5. 5. 2011, Приступљено 25. 4. 2020 
  13. ^ а б в „Sărbătoarea Parohiei Ortodoxe Române din Sărcia, Serbia”, Basilica.ro, 29. 10. 2012, Приступљено 25. 4. 2020 
  14. ^ а б в Nicolae Codrea (29. 10. 2012), „Hramul bisericii românești din Sărcia, Serbia”, Ziarul Lumina, Приступљено 25. 4. 2020 
  15. ^ а б в C.D. (15. 2. 2017), „Serbia: Biserica Ortodoxă „Sf. M.M. Dimitrie” din Sărcia a fost resfințită”, Timp românesc, Приступљено 25. 4. 2020 
  16. ^ „Moment deosebit pentru românii ortodocși din Parohia Sărcia - Serbia”, Basilica.ro, 18. 8. 2012, Приступљено 25. 4. 2020 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Румунска_православна_црква_Светог_Великомученика_Димитрија&oldid=26996029”