Саиман 200 је италијански школски једномоторни, двокрилац двосед са отвореном кабином, пројектован 1930.-тих година двадесетог века а израђен у ваздухопловној фирми Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Naval (SAIMAN) одакле му и потиче име. Користио се као школски авион пре, у току и након Другог светског рата[1].

Саиман 200 (SAIMAN 200)
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1939.
Дужина7,47
Размах крила8,78
Висина2,50
Површина крила22,00
Празан761
Нормална полетна1.055
Клипно-елисни мотор1 мотор Alfa Romeo 115
Снага138 kW
Макс. брзина на H=0220 km/h
Долет475 km
Плафон лета6.000 m
Брзина пењања222 m/min

Пројектовање и развој уреди

Главни инжењер италијанске фирме за производњу авиона Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Navali (SAIMAN), Марио Ботини (Mario Bottini) је на основу претходног модела Саиман С.4 пројектовао школски авион САИМАН 200. Авион за обуку Саиман 200 је изграђен током 1938. године и био је намењен за почетну обуку пилота војних авиона. Прототип авиона је полетео први пут крајем 1938. године. То је за то време био класичан школски авион двокрилац мешовите конструкције једномоторни двосед са тандем распоредом седишта и фиксним стајним трапом кога је погонио линијски мотор Алфа Ромео 115 снаге 185 KS и двокрака дрвена вучна елиса фиксног корака[1].

Технички опис уреди

Варијанте авиона Саиман 200 уреди

  • САИМАН 200 – авион са мотором Alfa-Romeo 115 снаге 138 kW, израђено 128 авиона.
  • САИМАН 205 – авион са мотором Alfa-Romeo 110 снаге 74 kW, израђено само два прототипа.

Земље које су користиле Авион Саиман 200 уреди

Оперативно коришћење уреди

Укупно је произведено 130 авиона и то 128 типа 200 и два прототипа типа 205. Авион Саиман 205 је потпуно исти авион као и модел 200, једина је разлика у мотору у њега је уграђиван мотор Алфа Ромео 110 снаге 74 kW. Авион са слабијим мотором (читај економичнији) био је намењен цивилној употреби тј. аеро клубовима.

Авион Саиман 200 се користио пре и за време рата за обуку италијанских војних пилота. Зракопловству НДХ је продато 25 ових авиона који су коришћени за обуку пилота или као авион за везу и извиђање. После капитулације Италије, Немци су заробили известан број ових авиона које су користили за обуку пилота.

Извесну количину авиона овог типа су заробили и савезници током инвазије на Италију, користили су их као авионе за везу и "такси" авионе.

Авион Саиман 200 у Југославији уреди

После капитулације Италије, 9. септембра 1943.г заплењен је већи број авиона у Горици, међу којима је био и један САИМАН 200, који је коришћен за везу и извиђање за потребе Оперативног штаба приморске зоне. Касније, 1944. још 2 авиона САИМАН 200 су пребегла у партизане из састава Зракопловства НДХ и припојени су ескадрили за везу ВШ формираног 18. августа 1944. на Вису. У великом прелету који је организовао Иван Цвончек, 6. априла 1945. г, учествовао је и један САИМАН 200 који је из Загреба прелетео у Глину[2].

На крају рата од Ваздухопловства НДХ наслеђено је пет авиона овога типа који су коришћен после рата у Југословенском ратном ваздухопловству као авиони за везу[3].

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 26. 07. 2016. 
  2. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  3. ^ Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Литература уреди

  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X.
  • В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941—1943., ВИИВЈ, Београд, 1998.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Thompson, Jonathan (1963). Italian Civil and Military Aircraft 1930-1945. Aero Publishers. ISBN 978-0-8168-6500-0. 
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions.
  • The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985). Orbis Publishing.

Спољашње везе уреди