Википедија

Саобраћај у Турској

Турска је велика земља, махом смештена у Малој Азији, крајње западном делу Азије, али крајње северозападни део земље припада крајњем југоистоку Европе. Земља има изузетно повољан саобрајно-прометни положај између ова два континента, који се налазе веома близу у области Истанбула (раздвојени Босфором и Дарданелима). Овим мореузима Турска затвара област Црног мора и путем тога одређује поморски промет свих земаља у његовом залеђу. Поре тога, Турска има дугу морску обалу. Захваљујући томе, претеча савремене Турске, Османско царство, управљало је сувоземним прометом између Истока и Запада, а ову могућност користи и савремена Турска. Данас је ова земља у времену брзог осавремењавања, а што се очитује и по развоју саобраћаја.

Евроазијски мост је главна саобраћајна спона Европе и Азије
Карта железница у Турској

Турска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чворови су нова и стара престоница, Анкара и Истанбул, а веза између ова два града је саобраћајна „кичма“ земље.


Железнички саобраћај уреди

 
Истанбулска Хајдарпаша железничка станица је почетна за многе туре у Азији
 
Типичан турски воз
 
Железничка станица у Адани

Погледати: државно предузеће за железницу - Турске Државне Железнице

По подацима из 2005. године укупна дужина железничке мреже у домену јавног саобраћаја у Турској је 10.984 km, од чега је 2.336 km електрификовано. Све пруге су стандардне ширине колосека (1.435 mm). Железничка мрежа је тренутно у обнови, а предвиђа се и њено проширење у будућности. Највећи пројект је изградња железничког тунела испод Босфора (тзв. Мармарај), адруги значајни пројекти су изградња неколико брзих железница, од којих је најзначајнија Истанбул - Анкара - Конија. Но, све је то данас у плановима.


Због промене престоница током прве половине 20. века и веома изразитог планинског рељефа, који дели земљу на низ ужих области, нису постојале могућности за стварање великог железничког чворишта, па данас постоји низ мањих железничких чворишта. Међутим, и поред свог положаја на самом ободу Турске Истанбул је и даље најважнији у железничком саобраћају у држави. Од Истанбула кећу возови ка:


Градска железница је присутна у свим већим градовима Турске. Метро систем постоји у Истанбулу (погледати: Истанбулски метро), Анкари, Измиру и Бурси, а тренутно се гради у Адани. Превоз трамвајима и градском приградском железницом је присутан у много већем броју градова.


Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај уреди

 
Европски коридори у Турској
 
Савремени ауто-пут код Измира
 
Ауто-пут Истанбул - Анкара зими

Укупна дужина путева у Турској у 2004. години била је 426.906 km, од чега је са чврстом подлогом 177.550 km (при чему се под овим подразумевају и веома лоши путеви путеви типа макадама). Дужина савремених ауто-путева и других путева са 4 траке је 1.892 km, мало спрам величине земље, па су магистрални путеви најважнији у земљи. Њихова укупна дужина је око 17.000 km. Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод савремених мерила. Међутим, последње две деценије је уложено јако много средстава у осавремењавање и проширење мреже саобраћајница.

Магистрални путеви у Турској носе двозначну ознаку „Д-троцифрени број“. Они путеви који су правца исток-запад оначени су бројевима типа х00, а они север-југ су означени са х50.

Најважнији путеви у Турској су:

Ауто-путеви у Турској носе двозначну ознаку „О-број“. Сваки број је везан за поједину покрајину Турске, кроз коју пролази.

Савремени ауто-путеви су на трасама:

Водени саобраћај уреди

 
Многа турска летовалишта, попут Кушадасија на слици, имају марине за јахте, као и пристан за бродове на крстарењима

Труска је приморска земља са излазом на чак 4 мора (Црно, Мраморно, Егејско и Средоземно), на два важна мореуза (Босфор и Дарданели) и са веома дугом обалом. Традиционално, поморски саобраћај је био развијен у пределу Босфора и Дарданела захваљујући свом прометном значају. Овде је веома значајан превоз фериботима између обала Европе и Азије. За ралику од овог дела турске обале, већи део земље остао је континенталан, затворен високим планинама од мора, тако да је дуго било мало значајних лука у Турској. Дана су најпознатије луке:


Саобраћај рекама у Турској је слабо развијен, иако је дужина пловних река око 1.200 km. Разлог томе је што је већина река плитка, посебно током летњих суша, а многе су и планинске, брзе и са великим падом.

Гасоводи и нафтоводи уреди

 
Авион Теркиш ерлајнса

Гасовод: 4.621 km (2006. г.)

Нафтовод: 3.543 km (2006. г.)


Ваздушни транспорт уреди

 
Нови анкарски аеродром „Есенбога“
 
Истанбулски аеродром „Ататурк“
 
Аеродром „Даламан“ је један од аеродома на турској ривијери

Будући да је Турска велика земља са великим прометним могућностима, ако и бројним туристичким одредиштима, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама.

У Турској постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће државно предузеће Теркиш ерлајнс.

У држави постоји 117 званично уписаних аеродрома 2007. године, од чега 90 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Турској). 48 аеродрома је уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Најпознатији од њих су:

Најважније ваздухопловно чвориште у држави, већ и у овом делу света, је Истанбул са два велика аеродрома (Ататурк, Сабиха Гокчен). Аеродром „Ататурк“ је старији, већи и важнији. Он се налази 15 km западно од средишта Истанбула. Други по значају је "Есенбога“ у Анкари. После тога најпрометнији су аеродроми који опслужују туристичка одредишта на турској ривијери (Анталија, Бодрум, Мармарис, Кушадаси), код којих доминира промет током летњег дела године.

У Турској је 2007. године забележено 18 хелиодрома.

Спољашње везе уреди

 
Саобраћај у Турској на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Турској&oldid=26999131”