Снежана Милинковић

Снежана Милинковић (Шабац, 1972) српски је редовни професор старије италијанске књижевности на Катедри за италијанистику Филолошког Факултета у Београду и преводилац са италијанског на српски језик. Обављала више руководећих улога: управник катедре за италијанистику (2013‒2019), председница Савета Филолошког факултета и кандидат за декана Филолошког факултета (2020). На Катедри за италијанистику предаје историју старије италијанске књижевности (од почетака до 17. века), лирику и новелистичку традицију тог периода. Од 2018. носилац је ордена Италијанске звезде за заслуге у ширењу италијанског језика и културе.

Снежана Милинковић
Лични подаци
Место рођења	Шабац (СР Србија), СФР Југославија
Научни рад
Поље	књижевност

Биографија

Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1996. године, где је потом одбранила магистарску тезу Јоаким Вујић и Ђулио Чезаре Кроче (јун 2000). Докторску тезу под насловом Италијанска новелистичка традиција и српска новела од В. Врчевића до С. Матавуља одбранила је на истом факултету 2006. године. За асистента је постављена у мају 2000. године на Катедри за италијански језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ванредни професор постала је 2012, а 2016. произведена је за редовног професора.

Бави се старијом италијанском књижевношћу, посебно новелом од Бокача (Декамерон. Књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2011) до реализма, италијанским витешким епом, поглавито Л. Ариостом и Т. Тасом, као и компаративним студијама, то јест везама између српске и италијанске књижевности. Једну академску годину предавала је историју италијанског језика.

Председник Италије Серђо Матарела доделио јој је 15. фебруара 2018. орден Италијанска звезда за заслуге у ширењу италијанског језика и културе.

Њен супруг др Сандор Матуља лектор је за италијански језик на Филолошком факултету у Београду.

Библиографија

Књиге

• Преображаји новеле. Новела од В. Врчевића до С. Матавуља и италијанска новелистичка традиција, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008. (прерађена верзија докторске дисертације Италијанска новелистичка традиција и српска новела од В. Врчевића до С. Матавуља одбрањене 2006. на Филолошком факултету у Београду)
• Декамерон: књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2011.

Преводи

• А Бабукар је ишао први, Ђовани Дозини, Хеликс, Смедерево, 2022.
• Покретни хоризонт, Данијеле Дел Ђудиче, Хеликс, Смедерево, 2019.
• Закривљено време у Кремсу, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2019.
• Читање Италије, приредили Снежана Милинковић и Давиде Скалмани, Архипелаг, Београд, 2016. (приређивач избора из савремене италијанске прозе)
• Дунав, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2014.
• Друго море, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2010.
• Микрокосмоси, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2009.
• Кавур и Балкан, Анђело Тамбора, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• Словенска писма, Ђузепе Мацини, Платонеум, Нови Сад 2005.
• Град у историји Европе, Леонардо Беневоло, Клио, Београд 2004.