Стогазовац
Стогазовац је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Удаљен је 10 km северозападно од Књажевца. Према попису из 2022. било је 57 становника (према попису из 2011. било је 104 становника).
Стогазовац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| — 2022. | 57 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 37′ 35″ С; 22° 10′ 14″ И / 43.6265° С; 22.1705° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 327 m |
.svg)  Стогазовац Стогазовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ |
Физичко-географске одлике уреди
Рељеф уреди
Кроз село протиче Зубетиначка река коју њеним уласком у његов атар називају „Стогазовачка река”. Она је усекла клисуру Ждрело коју многи називају „Књажевачким Метеорима” јер њене стене конфигурацијски подсећају на популарне грчке „Метеоре”.[1] Клисура Ждрело спада у флувио-денудационе облике рељефа. Налази се на самом излазу из села, из правца Књажевца. Њена дужина износи око 300 m. Клисура је усечена у глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Са њене десне стране налази се брдо Кулиња (540 m), а са леве стране брдо Рудина (460 m). У клисури, непосредно уз реку издижу се кречњачке стене специфичних облика до висине од 70 - 80 m. Највише литице су Лисичији и Здравачки камен на десној страни клисуре. Лисичији камен назива се још „Момин камен” или „Девојачки камен”. Са врха овог камена пружа се предиван поглед на клисуру и село. Он се налази у средишњем делу клисуре. Здравачки камен издиже се на самом улазу у клисуру. Ширина клисуре у најужем делу, на самом дну, износи 2 - 3 m. Ово је био једини пролаз пре просецања пута кроз клисуру.
На дну клисуре, у кориту реке, налази се извор „свете воде” кога мештани називају „Божја трпезица”. Сматра се да извор никада није пресушио и да има лековито дејство за очне болести. Поред њега пронађен је римски жртвеник. Дно извора карактеристично је по великом броју обрушених блокова стена, преко којих река протиче у виду слапова. Ови блокови допринели су стварању великих вирова међу којима су познати Сињи вир, Телчи вир и најнизводнији Петковски вир. Телчи вир добио је име током XIX века када су због велике суше становници околних села појили стоку у њему. Узводно од Телчег вира налази се рупа у стени испуњена речном водом која се назива „бунар” и удубљење у виду каде у каменом блоку кроз које протиче река у виду слапа и спушта се у вир.[2]
Демографија уреди
Према последњем попису из 2022. године у Стогазовцу је живело 57 становника што је за 47 мање у односу на 2011. када је на попису било 104 становника. У насељу живи 55 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,24 година (60,54 код мушкараца и 63,77 код жена).[3]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 29 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,97 а према истом попису у насељу има 68 стамбених јединица од којих је 30 насељених.[4]
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 4 | ||
| 75—79 | 12 | 17 | ||
| 70—74 | 7 | 16 | ||
| 65—69 | 12 | 4 | ||
| 60—64 | 2 | 1 | ||
| 55—59 | 5 | 5 | ||
| 50—54 | 5 | 4 | ||
| 45—49 | 3 | 4 | ||
| 40—44 | 1 | 1 | ||
| 35—39 | 1 | 3 | ||
| 30—34 | 6 | 0 | ||
| 25—29 | 2 | 3 | ||
| 20—24 | 1 | 1 | ||
| 15—19 | 1 | 1 | ||
| 10—14 | 0 | 1 | ||
| 5—9 | 3 | 2 | ||
| 0—4 | 2 | 0 | ||
| Просек : | 56,1 | 61,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 60 | 7 | 43 | 9 | 1 | 0 |
| Женски | 64 | 2 | 40 | 19 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 124 | 9 | 83 | 28 | 4 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 21 | 8 | 0 | 2 | 5 |
| Женски | 9 | 3 | 0 | 0 | 4 |
| УКУПНО | 30 | 11 | 0 | 2 | 9 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 0 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Референце уреди
- ^ „KNJAŽEVAČKI METEORI: Raj za planinare u Stogazovcu”. tvi.
- ^ Сибиновић, Микица; Петковић, Милан. „КЛИСУРА ЖДРЕЛО У СЕЛУ СТОГАЗОВАЦ” (PDF).
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима. Београд: Републички завод за статистику. август 2023. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
