Сједећа пушина[1] (лат. Silene acaulis) је биљка која је распрострањена у арктичким и алпским екосистемима Евроазије и Северне Америке.[2]

Сједећа пушина
Silene acaulis у Свалбарду
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Silene
Врста:
S. acaulis
Биномно име
Silene acaulis
Сједећа пушина

Опис уреди

Седећа пушина је густо бусенаста биљка, често полулоптаста, из чије розете вире ситни цвјетови, сједећи или са веома кратком дршком, односно стабљиком. Листови су сви у розети, а само ријетко по један пар на стабљици, ако је има, игличасто су тракасти, до 1 милиметар широки, на врху су ушиљени, голи и са једним нервом. Чашица је црвена и дуга 5-10 милиметара, са зупцима усјеченим до половине. Круница је затвореноружичастам са листићима чије су ламине обрнутојајолике.[2]

Уопштено уреди

Насељава алпински појас највиших планина бивше Југославије, које су грађене од карбонатних стијена, и плитка карбонатна тла – кречњачке црнице (органогене и органоминералне), доломитне рендзине, те кречњачке или доломитне сирозиме, чија pH-вриједност најчешће варира између 6,5 и 7,5 у H2O. Средње годишње температуре на њеним стаништима варирају најчешће између 0 и 2, апсолутне минималне се спуштају испод -40, а апсолутне максималне најчешће се дижу изнад 25. Одлично је прилагођена на физиолошку сушу, која на њеним стаништима често траје и до десет мјесеци. Припада групи изразитих планинских хелиофита. Врста је глацијални реликт у нашој флори и вегетацији, а због пионирске улоге у обрастању најекстремнијих станишта, те због изузетно декоративног значаја, заслужује посебну пажњу, посебно у смислу налажења начина за њено ширење.[2]

Извори уреди

  1. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) 25. 01. 2015. г. Приступљено 2014-10-17. 
  2. ^ а б в Planinske biljke; Radomir Lakušić; OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Sarajevo 1982.

Литература уреди