Теодора Косара

Теодора Косара (крај 10. века — прва половина 11. века) била је ћерка јужнословенског, односно бугарског цара Самуила и супруга српског кнеза Јована Владимира, који је почетком 11. века владао у Дукљи. Након смрти мужа, замонашила се и узела име Марија.

Теодора Косара
Теодора Косара у посети Јовану Владимиру у тамници у Преспи око 990. г.
Лични подаци
Место рођења	Бугарско царство
Место смрти	манастир Свете Марије Крајунске, Дукља
Гроб	манастир Свете Марије Крајунске
Породица
Супружник	Јован Владимир
Родитељи	Самуило Косара Бугарска
Династија	Кометопули
кнегиња Дукље
Период	1000—1016.

Време и место њеног рођења нису познати. Претпоставља се да је умрла у својим тридесетим годинама, а сахрањена је у манастиру Свете Марије Крајинске.

Биографија

Теодора Косара је била ћерка бугарског цара Самуила и краљице Агате. Косарина мајка је била пореклом Гркиња, кћерка Јована Хрисилија, Теодориног деде, заповедника града Драча. Датум, ни место рођења Теодоре Косаре није познато. Имала је сестру Мирославу и брата Радомира.

Теодора Косара је одрасла у двору свога оца, на обали Преспанског језера. Снажна црквена култура и патријархално васпитање је на њу имало великог утицаја. У то време се стварала, ширила и јачала нова држава која би, по замисли њеног оца, требало да обухвати српске и бугарске земље и да их споји у једну државну целину. Самим тим, блиске су јој биле крваве борбе и победоносне битке које је водио њен отац, али с друге стране и братоубиство које је он извршио како би дошао на престо.

Године 998, Самуило покреће поход против дукљанског кнеза Јована Владимира и успева да га зароби. Јован је одведен у двор у Преспи где је бачен у тамницу. Теодора је, према обичају, повремено силазила у тамницу, заједно са својим дворкињама и обилазила заробљенике, да им укаже милости, да нахрани гладне и напоји жедне. Тако је упознала Јована Владимира, заљубила се у њега и затим, уз Самуилову сагласност, удала за дукљанског кнеза. У време удаје, Теодора је могла имати између 16 и 18 година, тако да се на основу тога, у изворима наводи да је рођена у време пропадања Симеунове државе, а пре настанка државе њеног оца Самуила.

Тим браком је постигнут дипломатски савез, а Самуило је, уз остале дарове, повратио зету осим целе његове пређашње кнежевине и целу драчку област. Теодора Косара је, заједно са својим супругом, отишла да живи у њихову државу. Њихов двор је био у околини данашњег Елбасана, у близини манастира Св. Јована Владимира, кога Албанци зову Шин-Јон. Тај двор је направљен посебно за брачни живот са Теодором, будући да је пре тога, до сукоба са њеним оцем, Владимир имао свој двор у Зети.

Након што је Теодори Косари преминуо отац, затим јој је брат Радомир убијен како би њен стриц Владислав дошао на престо, недуго након тога је убијен и њен супруг, Владимир.

Летопис попа Дукљанина наводи Теодорину тугу због мужевљеве смрти:

„ Жена блаженог Владимира плакала је великим плачем, више него што се може исказати, много дана. Гледајући, пак, цар чудесна дела која Бог тамо чињаше, доста се уплаши и наведен кајањем, дозволи својој рођаци да узме његово тело и однесе. ”

Владимирове мошти пренете су у манастир Свете Марије Крајунске на падинама црногорске планине Румије, где су сахрањене са почастима. Према летопису Дукљаниновом, Теодора Косара се након Владимирове смрти замонашила, узела име Марија, и до краја живота живела побожно, у складу са пређашњим смерним и тихим животом. Умрла је у истој цркви у којој је Владимир сахрањен, те је ту и сахрањена, крај ногу свога мужа.

Према наводима неких историчара, Косара и Владимир су имали ћерку која је касније постала жена кнеза Војислава. Њено име се не зна.

Види још

• Српске владарке
• Летопис попа Дукљанина
• Самуилово царство
• Преспанска архиепископија

Извори и литература

Извори

• Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија. 

Литература

• Алексић, Будимир (2018). „Свети Јован Владимир у српској епској поезији и народној традицији”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (2). Цетиње: Светигора. стр. 181—198. 
• Вранишкоски, Јован (2018). „Ко је био охридски архиепископ у време погубљења Јована Владимира?”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (1). Цетиње: Светигора. стр. 42—62. 
• Живковић, Тибор (2003). „Поход бугарског цара Самуила на Далмацију” (PDF). Историјски часопис. 49 (2002): 9—25. 
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Јокић, Слободан (2018). „Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (1). Цетиње: Светигора. стр. 197—210. 
• Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444. 
• Коматина, Предраг (2012). „Србија и Дукља у делу Јована Скилице”. Зборник радова Византолошког института. 49: 159—186. 
• Коматина, Предраг (2014). „Идентитет Дукљана према De administrando imperio”. Зборник радова Византолошког института. 51: 33—46. 
• Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179. 
• Митић, Кристина (2018). „Опет о Косари Владимировој”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (2). Цетиње: Светигора. стр. 199—214. 
• Наумов, Александар (2018). „Смрт Јована Владислава у контексту хагиографских чуда кажњавања смрћу”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (1). Цетиње: Светигора. стр. 63—79. 
• Новаковић, Стојан (1893). Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима: Легенда о Владимиру и Косари. Београд: Српска краљевска академија. 
• Пириватрић, Срђан (2018). „Кнез Владимир и Диоклитија између Римско-византијског и Бугарског царства”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (1). Цетиње: Светигора. стр. 13—41. 
• Савић, Виктор (2018). „Српски језик у Диоклији у доба кнеза Јована Владимира”. У спомен и славу Светог Јована Владимира. 6 (2). Цетиње: Светигора. стр. 134—160.