Федерико Бенковић
Федерико Бенковић (Далмација, 1667 — Горица, 1753) био је италијански и хрватски барокни сликар и графичар.
| Федерико Бенковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1667. |
| Место рођења | Млетачка Далмација |
| Датум смрти | 8. јун 1753. (85/86 год.) |
| Место смрти | Горица, Свето римско царство |
| Уметнички рад | |
| Правац | Барок |
| Утицао на | Рококо |
Биографија уреди
Рођен је 1667. године у данашњој Хрватској. Тачно место рођена није познато (Омиш, Шибеник, Брач, Дубровник. Рођен је у хрватској породици. Познат је био и под именом - Федерико из Далмације.
Сликарство је учио у једној од бројних венецијанских сликарских школа. Од 1695. године похађао је школу Карла Цигнанија[1] у Болоњи, које му је омогућио рођак, Гаетано Бенковић - Орсино, бечки дворски певач. Као ученик, 1706. године, имао је част да помаже свом учитељу, Карлу Цигнанију, код осликавања Фрески Успења Пресвете Богородице на куполи катедрале у Форлиу.
Умро је 8. јула 1753. године.
Каријера уреди
Први самостални рад, „Јуно на облацима“, насликао је 1705. године.
1710. године, осликао фреску Светог Андреја на крсту олтара, Светог Вартоломеја, Светог Каролоса Боромеја, Свете Луција и Светог Аполона за цркву у Болоњи. До 1715. године, био је у служби надбискупа Лотара Франза (нем. Lothar Franz von Schönborn) где је требало да заврши четири уметничке дела за дворску цркву у Вирсбургу, Немачкој. Насликана дела за дворску резиденцију, била су: „Мојсије и Арон пред фараоном“, „Јефтина жртва“, „Саламонов суд“ и „Јакоб и Рахела“.
Између 1735. и 1740. године, радио је у Италији, о чему свједочи његова олтарна слика „Полагање у гроб“ у цркви у Борго Сан Гиацамо (итал. Borgo San Giacomo).
Изгубивши своје контакте у Бечу, и маргинизован од стране конкуренције и наручиоце, провео је своје посљедње дане у резиденцији грофа Атемса у Горици. У то време настала су његова посљедња дела, „Богородица са свецима“[2] , „Богородица са монахињама“[3] и „Петрово ослобођење“[4].
Период након смрти уреди
Након смрти, Бенковић је пао у потпуну анонимност, због чега су многа његова дела приписивана другим уметницима као што су: Пиазти, Цигнани и други северно-италијански сликарим. Тек у 20. веку је његов сликарски изричај поновно је постао препознатљив и цењен.
Занимљивости уреди
Монументална слика, „Абрахам жртвује Исака“ , коју је Бенковић радио за дворац Померсфелден у Немачкој, данас се налази у Стросмајеровој Галерији у Загребу[5].
Чудесан пут је прошла ова слика, дошла преко Француске, где је из дворца однесена као део ратног плена Наполеонових војника па преко Енглеске где је купљена у аукцијској кући. Захваљујући Друштву пријатеља Стросмаиерове галерије, слика је купљена 1936. године смештена у Загреб. Све до тог времена, ова слика је приписивана венецијанском сликару Пиазетију[6].
Извори уреди
- ^ Карло Цигнани
- ^ „Галерија”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 18. 05. 2016.
- ^ Музеј у Милану
- ^ „Галерија у Газу”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 18. 05. 2016.
- ^ „Галерија старих мајстора у Загребу”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 18. 05. 2016.
- ^ Пиазети сликар
