Фокер F.VIII/ Fokker F.VIII је холандски двомоторни, вишеседи, висококрилaц авион, мешовите класичне конструкције који се користио као путнички, транспортни авион између два рата.

Фокер F.VIII

Авион Фокер F.VIII
Авион Фокер F.VIII

Општи подаци
Намена путнчки транспортни
Посада 2
Број путника 15
Порекло  Холандија
Произвођач Fokker
Пробни лет 12.03.1927.
Уведен у употребу 1927.
Статус неактиван
Први оператер  Холандија KLM
Број примерака 11
Димензије
Дужина 16,80 m
Висина 4,20 m
Распон крила 23,00 m
Површина крила 82,00 m²
Маса
Празан 3.350 kg
Нормална полетна 5.800 kg
Погон
Мотори Bristol
Број мотора 2
Физичке особине
Клипноелисни мотор 2 х Bristol Jupiter IV 9-cil
Снага КЕМ-а 2 x 360 kW
Снага КЕМ-а у кс 2 x 480 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 210 km/h
Економска брзина 180 km/h
Долет 700 km
Плафон лета 5.500 m
Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој уреди

 
Цртеж авиона Фокер F.VIII у 3 пројекције
 
Авион Фокер F.VIII у лету
 
Авион Фокер F.VIII са моторима уграђеним у крило
 
Два авиона Фокер F.VIII у лету изнад Шевенингена

Због повећања броја путника углавном на европским линијама у другој половини 1920-их, КЛМ је затражио од Фокера да развије веће авионе за европске руте. Главни конструктор Фокера, Рајнхолд Плац је на бази авиона F.VII пројектовао авион са ширим трупом у односу на F.VII, тако да је у кабину могло да стане 15 путника.

На првим цртежима се види да је авион планиран као тромоторац, међутим, мотори су се у то време показали снажнијим и поузданијим, па је одлучено да се средњи мотор изостави. Због тога је било могуће да се у носу отворе врата за утовар терета. Авион Фокер F.VIII је 12. марта 1927. направио свој први лет.

Технички опис уреди

Труп авиона Фокер F.VIII је био правоугаоног попречног пресека. Носећа структура трупа авиона је била направљена као решеткаста заварена конструкција направљена од танкозидих челичних цеви високе чврстоће а облога трупа је била делимично од дуралуминијумског лима и импрегнираног платна (кљун авиона је био обложен лимом а путничка кабина и реп су били обложени импрегнираним платном). Улаз у авион са степеништем се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Кокпит пилота је био смештен у затвореној кабини, која се налазила у кљуну трупа авиона, до кога се стизало пролазима кроз путничку кабину /теретни простор. Пилотска кабина је имала велике предње и бочне прозоре тако да су имали изванредну прегледност. Бочни прозори су се могли отварати. Седишта у путничкој кабини су била у распореду 2+1 у реду са пролазом између седишта. Авион је имао 5 редова седишта. На крају путничке кабине (у репу) налазио се тоалет и простор за пртљаг. Кабина је била опремљена сталажом за одлагање ручног пртљага и лепим великим прозорима који су омогућавали путницима да уживају у лету кад су то временске прилике дозвољавале.

Погонска група се састојала од два радијална ваздухом хлађена мотора смештених у кондоле окачене испод крила и у највећем броју двокраких алуминијумских вучних елиса. Авиони прављени у Мађарској имали су четворокраке дрвене елисе. На овај авион су се уграђивали следећи мотори: Gnome-Rhone Jupiter VI снаге 500 KS, Pratt & Whitney Wasp снаге 525KS или Wright Cyclone R-1820 снаге 640KS, док су на прототип били угађени мотори Gnome-Rhône Jupiter IV снаге 440 KS. Један авион Фокер F.VIII који је прављен за потребе холансдке владе а користио се за фотограметријска снимана имао је уграђене моторе у крило авиона како мотори неби ометали снимање тла. После обављеног посла Влада је авион препустила холандској војсци[1].

Крило је било једноделно, самоносеће, дебелог профила. Конструкција крила је била од дрвета са две решеткасте дрвене рамењаче, а облоге делом од дрвене лепенке (шпер плоче) а делом од импрегнираног платна. За чврсте рамењаче су везивани остали елементи авионске конструкције као што су стајни трап и крилни мотори. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дрвета док им је облога била од импрегнираног платна. Геометријски посматрано, половина крила је имала облик једнакокраког трапеза, са заобљеним крајем. Осна линија крила је била управна на осу трупа авиона. С обзиром на дебљину профила крило је имало простране крилне шупљине, тако да су у њега без проблема могли да стану резервоари за гориво. Главни резервоари за гориво су се налазили у делу крила изнад трупа авиона. Кроз крило су пролазили сви потребни уређаји и инсталације. На крајевима крила су се налазила навигациона светла.

Репне површине: су класичне и састоје се од вертикалног и два хоризонтална стабилизатора, кормила правца и висине. Сви елементи су имали конструкцију од челичних цеви а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су упорницама са доње стране били ослоњени на труп авиона а са горње стране су били затезачима причвршћени за вертикални стабилизатор и на тај начин додатно укрућени.

Стајни трап је био класичан фиксан са великим предњим точковима. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљани амортизер а ослањао се на предњу рамењачу крила. Размак између точкова је био доста велики а и концентрација маса се налазила унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.

Верзије уреди

Различите верзије овог авиона су последица уградње различитих мотора. Код фокера је то била уобичајена ствар да су на захтев наручиоца уграђивали моторе које је корисник захтевао. У прототип су уграђени мотори Gnome-Rhône Jupiter IV снаге 440 KS, а у серијске авионе уграђивани су следећи мотори: Gnome-Rhone Jupiter VI снаге 500 KS, Pratt & Whitney Wasp снаге 525KS или Wright Cyclone R-1820 снаге 640KS.

Земље које су користиле авион Фокер F.VIII уреди

Оперативно коришћење уреди

Укупно је произведено 10 авиона Фокер F.VIII. КЛМ је купио 7 комада а мађарски Malert је купио један авион. У мађарској је још на основу лиценце направљено још два ова авиона. Сви авион су коришћени за превоз путника. КЛМ је са овим авионом имала две авио несреће један авион је пао у Кенту 22. августа 1927 а други 11. априла 1928. је морао принудно да слети због квара на мотору и притом је потпуно уништен.

КЛМ је 1936. године продао два авиона Бритиш ервејзу, трећи је отишао у Венецуелу 1937. године, четврти шведској АБА 1934. и шведском ваздухопловству као Тп 10 1939. године . Машина коју је КЛМ продао Бритиш ервејзу 1937. године прво је служила шведској компанији ГА Флигрендер од 1939. године, а потом и финском ваздухопловству. Изгубљен је приликом наглог слетања у септембру 1941. Још једна КЛМ машина била је у власништву холандских оружаних снага од 1937. године[2].

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • de Leeuv, Fokker Commercial Aircraft, (1994). Fokker. The Hague, Haagste Drukkerij
  • A.J.Jackson, British Civil Aircraft 1919-1972 (1973). . London: Putnam Press. ISBN 0-85177-813-5. 
  • Timo Heinonen: Thulinista Hornetiin - Keski-Suomen ilmailumuseon julkaisuja 3. 1992. ISBN 951-95688-2-4.
  • Matti Hämäläinen: Pommituslentolaivue 46, Koala-Kustannus. 2005. ISBN 952-5186-61-X.
  • René de Leeuw, Fokker verkeersvliegtuigen, van de F1 uit 1918 tot en met de Fokker 100 van nu, Fokker Publications. 1989. ISBN 90-269-4074-2.

Спољашње везе уреди