Халахична држава
Халахична држава (хебр. מדינת הלכה, Medinat Lakha) је јеврејска држава којом управља халаха, јеврејски верски закон.[1]
Јавно мњење уреди
Анкета јавног мњења коју је у марту 2016. објавио Истраживачки центар Пев, пронашла је велику подршку халахичној држави међу религиозним израелским Јеврејима. Анкета је показала да 86% израелских хареди јевреја и 69% нехареди верских Јевреја подржава доношење халаха израелског законског закона, док се 57% традиционалних Јевреја и 90% секуларних Јевреја противи таквом потезу.[2]
Подршка јеврејских верских вођа уреди
Лубавичер Ребе је заговарао трансформацију Израела у халахичну државу и пре него што је Месија дошао,[3] а то је исто чинио и Аврохом Јешаја Карелиц.[4]
Подршка чланова Кнесета и израелских судија уреди
2009. године, министар правде Јаков Неман изјавио је да ће "корак по корак закон Торе постати обавезујући закон у држави Израел. Морамо да вратимо традицију наших предака, учење рабина векова, јер они нуде решење свих питања којима се данас бавимо". Касније је повукао своју изјаву.[1] Према добитнику Израелске награде 2002. Нахуму Раковеру, који је добио награду Јаких Јерушалајим за истраживање употребе јеврејског закона у правном систему,[5] Неманово мишљење није било ништа ново. Рекао је да је идеја подржана Законом о основама закона, донесеним 1980. године, који подстиче судије да користе јеврејски закон у својим одлукама. Јицак Кахан, бивши председник израелског Врховног суда, препоручио је да се јеврејски закон примењује чак и у случајевима постојећег преседана, иако његово мишљење није прихваћено, а бивши министри правде Шмуел Тамир и Моше Нисим заговарали су подучавање судија и правника јеврејском закону да им се обезбеди са потребним знањем за спровођење закона.[1]
У јуну 2019. лидер политичке странке Ткума, Безалел Смотрич, водио је кампању за Министарство правде, рекавши да је тражио портфељ да би "обновио правосудни систем Торе".[6] Премијер Бенјамин Нетанјаху оградио се од коментара и на то место поставио отворено хомосексуалног Амир Охану.[7]
Покушај 2004. оживљавања Синедриона као горњег дома у Израелу такође је оцењен као покушај да се израелска влада пребаци у халахично стање управљања и јуриспруденције.
Закон за национални идентитет уреди
Израелски кабинет је 2014. изнео закон којим би се Израел дефинисао као "национална држава јеврејског народа", а такође је рекао да ће јеврејски закон бити "извор инспирације" за Кнесет. Ово су неправославни Јевреји видели као корак ка спровођењу православне халахе као закона земље.[8] Међутим, коначна верзија закона није садржала ову предложену клаузулу.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Wagner, Matthew (10. 12. 2009). „Religious Affairs: Who's afraid of a halachic state?”. The Jerusalem Post. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ Eichner, Itamar (3. 9. 2016). „Major poll: About half of Israeli Jews want to expel Arabs”. Ynetnews. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ „Ariel Sharon and The Rebbe”. JewishMedia. 12. 1. 2014. Приступљено 15. 4. 2021.
- ^ „חזון איש - אורח חיים”. hebrewbooks.org (на језику: хебрејски).
- ^ Selig, Abe (13. 5. 2010). „Twelve given 'Worthy of Jerusalem' award”. The Jerusalem Post. Приступљено 3. 3. 2019.
- ^ „Smotrich says he wants to be justice minister so Israel can follow Torah law”. The Times of Israel. Приступљено 5. 6. 2019.
- ^ „Netanyahu appoints Amir Ohana justice minister, first openly gay cabinet member”. The Times of Israel. Приступљено 5. 6. 2019.
- ^ Ettinger, Yair (25. 11. 2014). „Ultra-Orthodox and Reform Jews Share Distaste for Nation-state Bill”. Haaretz. Приступљено 3. 3. 2019.