Хајнрих Брант (нем. Heinrih Brandt; Бреквед, 27. август 1908) СС капетан немачке војске у Другом светском рату, оснивач и први командант концентрационог логора Црвени крст у Нишу, одговоран за масовне злочине у Нишу и злочине према припадницима четничког покрета Драже Михаиловића.[1][2] После рата иследник у полицији у Салцбургу.[3]

Хајнрих Брант
Хајнрих Брант (1941)
Лични подаци
Датум рођења(1908-08-27)27. август 1908.
Место рођењаБреквед,  Немачко царство
Место смртиСалцбург (?),  Аустрија
Војна каријера
Каснији радИследник у полицији у Салцбургу

Живот и каријера уреди

Хајнрих Брант, рођен је 27. августа 1908. године у Брекведу (Немачка). По избијању Другог светског рата у чину СС капетана Немачке окупационе војске у поробљеној Југославији и Недићевој Србији обављао је дужност првог шефа нишког Гестапоа и официра за везу са главним станом у Београду. Био је оснивача и први команданта нишког концентрационог логора Црвени крст.[4]

Нешто касније, током рата, обављао је у Београду, дужност шефа одсека за борбу против четничког покрета Драже Михаиловића (IV A 3 – Одељење Гестапоа у Београду за борбу против четничког покрета Драже Михаиловића (одсек Д. М)).[5]

После рата, вратио се у Немачку. Да би потом обављао дужност иследник у полицији у Салцбургу.[6]

Дело уреди

Хајнрих Брант је директно је одговоран за масовне злочине у логору Црвени крст у Нишу и злочине према припадницима Четничког покрета Драже Михаиловића у окупираној Србији (1941–1944).[7][8]

После Другог светског рата није изручен југословенским властима, тако да није кажњен за злочиначка дела нанета Србима Јеврејима и Ромима у Србији.[9]

Извори уреди

  1. ^ Глишић 1970, стр. 79.
  2. ^ V. Manošek, Holokaust u Srbiji (Vojna okupaciona politika i uništavanje Jevreja 1941-1942), Веоgrad, 2007, 40.
  3. ^ Небојша Озимић Александар Динчић Бојана Симовић Ивана Груден Милентијевић Иван Митић, Жртве лагера Ниш 1941-1944, Насродни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ, 2014.
  4. ^ Mr M. Kreso, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1944 (sa osvrtom na centralne okupacione komande i ustanove za Srbiju, Jugoslaviju i Balkan), Beograd, 1979, 188.
  5. ^ К. Николић, Историја Равногорског покрета, књига 1, Београд, 1999, 93
  6. ^ Благојевић В, Бубањ, „Просвета“, Ниш, 1969.
  7. ^ А. Динчић, Друштво Црвеног крста и концентрациони логор у Нишу (1941–1944), Зборник Народног музеја Ниш, број 16-17 (2008), Ниш, 126.
  8. ^ НМН, ЛЦК, кут. 15, ф. б.б. Елаборат о Јеврејима у Нишу – извештај Јеврејског музеја у Београду Земаљској комисији Србије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.
  9. ^ Д. Живковић, „Судбина нишких Јевреја за време фашистичке окупације“, Градина, број 2, фебруар 1967, Ниш, 60.

Литература уреди