Херпангина, позната и као летњи грип, тродневна грозница, коксаки фарингитис болест је узрокована коксакија А вирусима (серотипови 1 – 10, 16, 22), много ређе другим ентеровирусима.[1]
Инфекција доводи до стварања везикуларних и улцеративних промена на слузокожи орофаринкса.
Већина случајева херпангине јавља се током лета и углавном погађа децу.[2] Међутим, повремено се јавља и код адолесцената и одраслих. Први пут је описана 1920. године.[3]
Херпангина иако носи овај назив, она је ентеровирусна болест која нема никакве везе са инфекцијом херпес вирусом или срчаним проблемом који се зове ангина.
Углавном се јавља код деце, али погађа и новорођенчад, адолесценте и младе одрасле особе. Ентеровирусне инфекције су најчешће током лета и јесени у умереним климама и јављају се током целе године у тропским климама.
Ентеровирусне инфекције се јављају широм света. Акутне смртоносне епидемије пријављене су у најмање пет делова света, а последња је описана у префектури Канагава, Јапан, 2007. године.[4]
Херпангина је типично блага и самоограничена болест.[5] Иако се већина деце код којих се развије херпангина опорави, болест је повремено компликована лезијама ЦНС-а и кардиопулмоналним застојем. Пријављени су смртни случајеви повезани са херпангином, првенствено код новорођенчади узраста од 6-11 месеци.
Значајно је да је херпангина повезана са потенцијалом за нежељене исходе трудноће.[5]
Узрокују га 22 серотипа ентеровируса, а најчешће се везује за серотип Коксаки B4 вируса. Херпангина се може јавити заједно са ентеровирусним егзантемом и бројним неуролошким стањима, укључујући асептични менингитис, акутну флакцидну парализу и енцефалитис.[7]
Последњих година најчешће су сојеви коксаки вирус А16, ентеровирус 71 и коксаки вирус Б. Мање уобичајени узроци укључују еховирус, пареховирус 1 аденовирус и херпес симплекс вирус (ХСВ).[8] Ентеровирус 71 се појавио као важан јавни проблем, узрокујући тешке клиничке болести, енцефаломијелитис и потенцијално смрт код мале деце.[9] Ентеровируси који изазивају херпангину припадају породици Пикорнавиридае.
Изразити фенотип ентеровируса 71 изазива херпангину. Ово је у супротности са фенотипом Ентеровируса 71 који изазива енцефалитис , асептични менингитис , миокардитис , парализу сличну полиомијелитису и неонаталну сепсу . Чини се да фактори ризика за постинфективне неуролошке последице укључују миоклоничне трзаје преко 4 пута током ноћи. Старост млађа од 3 године и грозница која траје 3 дана или дуже су повезани са енцефалитисом код инфекције ентеровирусом 71.[10][11][12]
Може се јавити билатерална, предња, цервикална лимфаденопатија , која је резултат инфекције задњег орофаринкса. Коксаки вирус А се може добити из назофаринкса, фецеса, крви, урина и цереброспиналне течности (ЦСФ). Након повлачења клиничких симптома, асимптоматска ентеровирусна инфекција може перзистирати у гастроинтестиналном тракту.
Резервоар инфекције и трансмисија
Вируси који изазивају херпангину обично се шире фекално-оралним путем, иако се могу ширити респираторним путем или путем фомита. Извори слатке воде (нпр језера) могу деловати као резервоари за пренос.
Инкубација
Херпангина обично има период инкубације од 4-14 дана. Виремија се јавља након инокулације и касније доводи до удаљених места инфекције. Репликација вируса на овим секундарним местима доводи до карактеристичних клиничких симптома и орофарингеалних лезија.
Инфекција у трудноћи
Иако је херпангина генерално блага болест код одраслих, инфекција током трудноће је повезана са херпангином која је повезана са 2,29, 1,67 и 1,63 пута повећаним ризиком за ниску порођајну тежину, превремени порођај и малу гестациону доб.[13]
Херпангина која најчешће погађа новорођенчад и децу, клинички се карактерише:[14]
Папуле пречника 1 до 2 мм, које постају везикуле са поцрвенелом ивицомизненадном појавом грознице са болом у грлу,
главобољом,
губитком апетита,
честим болом у врату,
честим повраћањем.
У наредна два дана од појаве првих симптома у устима и грлу се појављују сивкастих папула пречника 1 до 2 мм, до 20 (у просеку 4 до 5 по пацијенту), које постају везикуле са поцрвенелом ивицом. Најчешће се јављају на ивици крајника, али и на меком непцу, крајницима, увули или језику. У наредна 24 сата промене прелазе у плитке чиреве, ретко >5 мм у пречнику, који зарасту за 1 до 7 дана.[15]
Дијагноза се заснива на симптомима и знацима промена у устима. Потврђује се изоловањем вируса из промена у орофаринску или демонстрирањем повећања титра специфичних антитела, али се такви тестови углавном не препоручују.[15][16]
Диференцијално дијагностички требало би имати у виду поновљене афтозне улкусе који могу изгледати слично. Беднаров афтозни улкус се ретко може развити у ждрелу, али генерално није повезан са системским знацима и симптомима.[15]
Херпетички стоматитис се јавља спорадично и изазива веће, трајније и бројније ране у орофаринксу од херпангине.
Коксаки вирус А10 изазива лимфонодуларни фарингитис, који је сличан, осим што папулевременом постају беличасти до жућкасти нодули пречника 2 до 3 мм, а не везикуле и чиреви.[15]
Друге болести и стања која треба искључити пре постављања дијагнозе укључују:[17]
Херпангина се лечи симптоматски.Укључује правилну оралну хигијену (користећи меку четкицу за зубе и испирање сланом водом), конзумацију меке хране која не укључује киселу или слану храну и локалне мере (испирање хладном водом).[15][16]
Херпангина је генерално блага и самоограничена болест. Ако се правовремено примењују одговарајуће мере неге, изолација пацијената, адекватан унос хране и хидратација, болест се повлачи за мање од десет дана.[18]
Симптоматско лечење пацијентове грознице и оралних лезија и пажљиво праћење развоја фебрилних напада код мале деце са високом температуром такође побољшавају прогнозу болести.
Пацијенти код којих се развију озбиљне неуролошке компликације имају променљив ток, а прогноза је лоша у одређеним ситуацијама.[19] Стога пацијенте треба пажљиво пратити због развоја компликација, укључујући млохаву парализу, менингитис/енцефалитис и миокардитис.
Компликације су ретке, јер је херпангина генерално благо стање, али неки узрочни микроорганизми, као што је ентеровирус 71, могу довести до следећих озбиљних компликација:[18]
енцефалитис можданог стабла,
акутну флакцидну парализа,
асептични менингитис
миокардитис
Такви пацијенти се генерално сматрају критичним и захтевају хоспитализацију. У неким случајевима се саветује лечење у одељењима за интензивну негу.
Након прележане болести следи трајни имунитет на сој који је изазвао инфекцију, али су могуће поновне инфекције изазване другим коксаки вирусима групе А или другим ентеровирусима.[18]
^Sano T, Saito T, Kondo M, Watanabe S, Onoue Y, Konnai M, et al. Enterovirus detection status of patients with herpangina and hand, foot and mouth disease in epidemic season 2007, Kanagawa Prefecture, Japan. Jpn J Infect Dis. 2008 Mar. 61(2):162-3.
^ абChang YK, Chen KH, Chen KT. Hand, foot and mouth disease and herpangina caused by enterovirus A71 infections: a review of enterovirus A71 molecular epidemiology, pathogenesis, and current vaccine development. Rev Inst Med Trop Sao Paulo. 2018 Nov 8. 60:e70.
^Chapter 174: Coxsackieviruses, Echoviruses, and Numbered Enteroviruses (EV-D68). Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ. Mandell, Douglas, and Bennett’s Principles and Practice of Infectious Diseases. 8th ed. Philadelphia, PA: Saunders, an imprint of Elsevier, Inc.; 2015. Vol 1: 2080-89.
^Chen KT, Chang HL, Wang ST, Cheng YT, Yang JY. Epidemiologic features of hand-foot-mouth disease and herpangina caused by enterovirus 71 in Taiwan, 1998-2005. Pediatrics. 2007 Aug. 120(2):e244-52.
^sai JD, Kuo HT, Chen SM, Lue KH, Sheu JN. Neurological Images and the Predictors for Neurological Sequelae of Epidemic Herpangina/Hand-Foot-Mouth Disease with Encephalomyelitis. Neuropediatrics. 2013 Nov 20.
^Choi CS, Choi YJ, Choi UY, et al. Clinical manifestations of CNS infections caused by enterovirus type 71. Korean J Pediatr. 2011 Jan. 54(1):11-6.
^Lee TC, Guo HR, Su HJ, Yang YC, Chang HL, Chen KT. Diseases caused by enterovirus 71 infection. Pediatr Infect Dis J. 2009 Oct. 28(10):904-10.
^Chen YH, Lin HC, Lin HC. Increased risk of adverse pregnancy outcomes among women affected by herpangina. Am J Obstet Gynecol. 2010 Jul. 203(1):49.e1-7.
^Yu H, Li XW, Liu QB, Deng HL, Liu G, Jiang RM, Deng JK, Ye YZ, Hao JH, Chen YH, Nong GM, Shen ZB, Liu CS, Zou YX, Wu JZ, Wu XD, Chen BQ, Luo RP, Lin AW, Chen Y, Liu XD (April 2020). "Diagnosis and treatment of herpangina: Chinese expert consensus". World J Pediatr. 16 (2): 129–134.
^ абYu H, Li XW, Liu QB, Deng HL, Liu G, Jiang RM, Deng JK, Ye YZ, Hao JH, Chen YH, Nong GM, Shen ZB, Liu CS, Zou YX, Wu JZ, Wu XD, Chen BQ, Luo RP, Lin AW, Chen Y, Liu XD. Diagnosis and treatment of herpangina: Chinese expert consensus. World J Pediatr. 2020 Apr;16(2):129-134.
^ абвHUEBNER RJ, COLE RM, BEEMAN EA, BELL JA, PEERS JH. Herpangina; etiological studies of a specific infectious disease. J Am Med Assoc. 1951 Mar 03;145(9):628-33.
^Choi CS, Choi YJ, Choi UY, Han JW, Jeong DC, Kim HH, Kim JH, Kang JH. Clinical manifestations of CNS infections caused by enterovirus type 71. Korean J Pediatr. 2011 Jan;54(1):11-6.
James WD, Elston DM, Treat JR, Rosenbach MA, Neuhaus IM. Viral diseases. In: James WD, Elston DM, Treat JR, Rosenbach MA, Neuhaus IM, eds. Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology. 13th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 19.
Messacar K, Abzug MJ. Nonpolio enteroviruses. In: Kliegman RM, St. Geme JW, Blum NJ, Shah SS, Tasker RC, Wilson KM, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 21st ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 277.
Romero JR. Coxsackieviruses, echoviruses, and numbered enteroviruses (EV-A71, EVD-68, EVD-70). In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 172.
