Хркљуш

Хркљуш је за потребе телевизије измишљен спорт, „народна босанска игра“, настао крајем осамдесетих година 20. века, као производ маште твораца популарне сарајевске ТВ серије „Топ листа надреалиста“. У једној од епизода може да се види и њен „директан пренос“.

Правила

Играчи се (више њих) распореде у круг и заузму одручни став (размјерање). Потом вођа игре у круг убаци лопту крпењачу насумице једном од њих. Отпочиње додавање крпењачом. Коме лопта испадне из руку, напушта круг, удара се песницом у чело и виче „До мене, до мене“. Када вођа игре викне: „Хркљуш“, победник је онај код кога се налази лопта.

Хркљуш је сваки учесник који је испао из игре. За њега је то је понижавајући чин а игра се одвија док сви учесници осим последњег не постану хркљуш. Победник је играч коме крпењача у том циклусу није испала из руку.

Инспирација за „игру“

Овај „спорт“ је карикатура дервишког обреда иранских паздарана, који ножем направе рез на челу, затим га повежу траком на којој стоји одређена сура из Курана а онда се ударају по рани, чиме појачавају крварење.

Утицај на популарну културу

1991. је објављена рачунарска игра Хркљуш, за Комодор 64. Аутори су браћа Радојевић из Ариља. Поред стандардних правила (добацивање лоптом и ударање самог себе песницом у чело), уведено је и такмичење по лигама.

Хркљуш је брзо пронашао место у жаргону. Он подразумева:

• нешто глупо, што нема смисла;
• тврдоглаво истрајавање на промашеном путу;
• учествовање у ситуацији чија су правила небулозна и променљива;
• упорно очување неког заосталог и анахроног обичаја;
• смешно придржавање неких традиционалних регула.

Данас се хркљушем називају и неки ефемерни спортови или вештине којима се баве поједина племена или народи (ирски хурлинг, шкотско бацање дирека, српски клис, и сл.).

Види још

• Топ листа надреалиста
• Нови примитивизам

Спољашње везе

• Хркљуш на Јутјубу