Википедија

Хронологија ФНРЈ и КПЈ јун 1947.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јуна месеца 1947. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године


← мај  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године  · јул →


2. јун уреди

  • На Цетињу одржан Трећи конгрес Народне омладине Црне Горе, коме је присуствовало 300 делегата из читаве Црне Горе. На Конгресу су поднета два реферата — О задацима Народне омладине Црне Горе Радомира Коматине и Извештај о раду Главног одбора Народне омладине Црне Горе Вукосаве Мићуновић. Најбољим омладинским организацијама додељене су прелазне заставице, а Среској организацији Народне омладине Титограда је као најбољој организација у целој земљи, додељена прелазна заставица Централног одбора Народне омладине Југославије. На крају Конгреса изабран је Главни одбор од 79 чланова, који је изабрао своје Председништво од 27 и Секретаријат од 9 чланова. За председника Народне омладине Црне Горе поново је изабран Радомир Коматина, а за секретара Вукосава Мићуновић.[1]

7. јун уреди

  • У Југославију допутовала делегација Краљевине Румуније коју су предводили — председник Министарског савета Румуније др Петру Гроза, потпредседник Министарског савета и министар спољних послова Георге Татареску и министар индустрије и трговине Георге Геогрију Деж. Делегацију је истог дана примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито.[2]
  • У Сарајеву Војни суд града Сарајева због „колаборације са непријатељом и борбе против Народноослободилачког покрета“ осудио на смртну казну стрељањем Јездимира Дангића (1897—1947), бившег жандармеријског мајора и начелника Команде ЈВуО за источну Босну.
  • У близини места Ждала, код Ђурђевца, тројица усташких терориста — Љубо Милош, Анте Врбан и Лука Гргић илегално прешла југословенско-мађарску границу. Они су у Југославију дошли са намером да покрену акцију „Десети травањ”, коју су у емиграцији осмислили Јосип Томљеновић и Божидар Кавран, а која је имала за циљ извођење разних терористичких и диверзантских акција, окупљање крижарских група (усташке диверзантске групе које су илегално деловале на подручју бивше НДХ) као и долазак 80 обучених диверзаната. Ова група је после скоро месец и по дана лутања по Папуку, јер није успела да ступи у везу ни са једном крижарском групом, 20. јула ухваћена од припадника Управе државне безбедности (УДБА).

8. јун уреди

  • У Скопљу, од 8. до 10. јуна, одржан Трећи конгрес Народне омладине Македоније, коме је присуствовало 430 делегата из свих крајева Македоније. Конгрес је отворио песник Ацо Шопов, а потом је председник Главног одбора Народне омладине Македоније Димче Беловски поднео Реферат Петогодишњи план и задаци наше омладине. На крају Конгреса изабран је нови Главни одбор Народне омладине, за чијег председника је поново изабран Димче Беловски.[1]

9. јун уреди

11. јун уреди

  • У Београду председник Владе ФНРЈ и министар народне одбране маршал Јосип Броз Тито примио војну делегацију Чехословачке, коју су предводили министар народне одбране армијски генерал Лудвик Свобода и начелник Главног штаба чехословачких одбрамбених снага армијски генерал Б. Бачека.[2]

12. јун уреди

  • У Љубљани одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније, на коме се говорило о успесима омладине у обнови земље, као и задацима омладине у оквиру извршења првог петогодишњег плана.[1]

13. јун уреди

  • У Сарајеву, од 13. до 15. јуна, одржан Други конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине, коме је присуствовало око 470 делегата из свих крајева Босне и Херцеговине. На Конгресу се говорило о успесима омладине у обнови земље, као и задацима омладине у оквиру извршења првог петогодишњег плана.[3]

14. јун уреди

21. јун уреди

23. јун уреди

  • У Београду, 23. и 24. јуна, одржан Трећи проширени пленум Јединствених синдиката Србије, на коме је поред чланова Главног одбора присуствовало и 289 делегата среских и месних већа из свих већих синдикалних подружница. Председник Главног одбора Душан Петровић Шане поднео је Реферат О задацима синдикалних организација Србије у извршењу Првог петогодишњег плана.[3]

26. јун уреди

27. јун уреди

30. јун уреди

  • У Београду Народна скупштина НР Србије донела Закон о Српској академији наука, којим је Српска краљевска академија променила назив у Српска академија наука. Данашњи назив Српска академија наука и уметности, академија је добила 1960. године.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 49.
  2. ^ а б в г Hronologija Tito 1978, стр. 114.
  3. ^ а б в г д Hronologija 3 1980, стр. 50.
  4. ^ Hronologija 3 1980, стр. 51.
  5. ^ Историја Србије 2004.

Литература уреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_ФНРЈ_и_КПЈ_јун_1947.&oldid=27676567”