Википедија

Jovan Molnar

Jovan. J. Molnar (Kluž, Rumunija 1852 — 25. avgust 1904, Kraljevina Srbija) srpski štampar i knjižar.

Jovan Molnar
Portret Jovana Molnara
Datum rođenja1852.
Mesto rođenjaKluž
 Rumunija
Datum smrti1904.
Mesto smrtiKraljevina Srbija

Biografija уреди

Prema nekim izvorima je poreklom Slovak, ali je po ličnom opredeljenju bio Srbin. Ne zna se kada je tačno prešao iz Austrougarske u Srbiju. Znanje iz štamparstva je stekao vrlo mlad, radeći kao slagač. U Beogradu je učestvovao u osnivanju Društva tipografskih radnika 1875. godine, a zatim i u osnivanju Zadruge štamparskih radnika 1879. godine. Kako je zadruga širila delatnost, po službenoj dužnosti biva poslat u Valjevo, zbog lokalnih potreba za štampanjem afiša i reklama. Bio je jedan od utemeljivača čitaonice, a godine 1885. otvara prvu štampariju u Valjevu, u kojoj je bio i radnik i poslovođa, gde je osim novina štampao i prevode, mnogobrojne izveštaje o radu Valjevske i Ubske štedionice, gimnazije i drugih institucija. Poznato je da je novac davao u dobrotovorne svhe, pomažući mnoge aktivnosti u Valjevskom okrugu. Godine 1891. otvara knjižaru, a 1893. postaje poverenik Srpske književne zadruge za Valjevski okrug, kao i član Kola jahača – Knez Mihailo za valjevski okrug. Bio je uključen u politički život kao član mesnog odbora Radikalne stranke od 1893. godine. Godine 1904. umire od tuberkuloze i biva sahranjen u Valjevu. Godine 1905. je preminuo njegov stric Ferdinand, a 1922. umire Ferdinandova žena Karolina, i tako je se ugasila porodica Molnar u Valjevu.

Prva knjižara u Valjevu уреди

Nakon što štampariju seli u svoju kuću 1891. godine, Molnar otvara knjižaru koja je dobila državni status, a on je sam kao knjižar brzo stekao ugled. U njegovoj knjižari mogle su se nabaviti sve školske knjige, kancelarisjki i školski materijal. Poznato je da je svojim mladim mušterijama, učenicima, poklanjao gumice za brisanje, olovke, naliv pera i sl., stoga su ga mladi više videli kao vaspitača nego običnog trgovca. Osim toga, prodavao je i knjige poput: Međunarodni položaj Srbije od M.S. Piroćanca, Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, pripovetku Uskok Sime Matavulja, Ženska pisma Marsela Prevoa, pripovetku Rajko od Rasine Čedomilja Mijatovića, Dva namesništva Milutina Garašanina i dr.

Štamparija уреди

 
Прва разгледница

Kada je Zadruga štamparskih radnika pala pod stečaj 1887. godine, Molnar otkupuje valjevsku filijalu nazivajući je Štamparija Jovana J. Molnara. U svojoj štampariji je dvaput nedeljno štampao uticajne radikalske Valjevske novine (1887.—1893). Potpisivao ih je i kao urednik i kao vlasnik, a zbog pojedinih članaka je nekoliko puta bio osuđivan, i oslobađan krivice. Od početka 1892. godine, Valjevske novine su bile i službeni list Okružnog odbora, a od 1893. se sa odgovarajućom naznakom uz glavu lista i formalno deklarišu kao organ Narodne radikalne stranke u Valjevskom okrugu i prelaze u vlasništvo te partije. Štampao je i list za crkvenu pouku i književnost Besednik (1880, 1884) čiji je vlasnik i urednik bio sveštenik Života S. Milovanović. Glas samouprave pokrenut je približno u isto vreme kad i Glas istine, odnosno u doba već ustaljenog izlaženja Valjevskih novina, pa je Valjevo te 1893. godine jednovremeno imalo troje novina. Pored novina, Molnar je štampao i nekoliko knjiga poput Tolstojeve rasprave Gde je Bog u prevodu Ljube Nenadovića, koja je verovatno bila prva knjiga štampana u Valjevu, istorijski nacrt Živka Romanovića Rimska vojska, obimni putopis učitelja Nedeljka S. Savića Preko Bosne i Hercegovine u primorje i dr.

Odštampao je prvu razglednicu pod imenom Akcionarska pivara – Park, 26. 11. 1899, koju je iz Valjeva poslao "tek pristigli oficir-stažista Laza" svom "klasiću".[1]

Dve godine nakon njegove smrti je štamparija i dalje nosila njegovo ime, nakon čega joj se menja u Štamparija Ljubomira II. Nenadovića, i radila je do Drugog svetskog rata.

Poznanstva уреди

Postoje mnoga svedočenja o Molnarovom prijateljstvu sa Ljubomirom Nenadovićem. Iako su izmedju njih bile velike razlike u godinama i po socijalnom okruženju, povezale su ih iste težnje. Njihovo prijateljstvo uslovilo je da zajedničkim snagama pokrenu informativni i zabavni list Glasonoša koji su Valjevci šaljivo nazivali Abronoša. List je izlazio 1885. godine, za koji je Molnar ponekad pisao i prevodio.

Vidi još уреди

Literatura уреди

  • Pivnički Drinić, Tatjana. Srpski biografski rečnik (ml-pan). Novi Sad: biblioteka Svedoci slobode, (2018): 68.
  • Starčević, Velimir. Staro srpsko knjižarstvo, Beograd: Prosveta, (1997): 268-270.

Reference уреди

  1. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 21. 5. 2019. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jovan_Molnar&oldid=26755235”