Ексон
Ексон је секвенца нуклеинских киселина која је представљена у зрелим облику РНК молекула било након што су порције РНК прекурсора (интрони) уклоњени или кад су два или више РНК прекусора спојени путем транс-сплајсовања. Зрели РНК молекул може да буде информациона РНК или функтионална форма некодирајућег РНК као што су рРНК или тРНК. У зависности од контекста, термин ексон се може односити на ДНК секвенцу или њен РНК транскрипт.
Историја уреди
Термин ексон потиче од региона експресије. Њега је формирао амерички биохемичар Валтер Гилберт 1978: „Појам цистрон … мора бити замењен транскрипцином јединицом која садржи регионе који ће бити изгубљени у зрелом облику - које ја предлажем да називамо интронима (по интрагенским регионима) - наизменично са регионима који ће бити изражени - ексонима.“[1]
Ова дефиниције је оригинално била примењена на протеин-кодирајуће транскрипте који су сплајсовани пре транслације. Термин је касније добио значење које обухвата секвенце уклоњене из рРНК[2] и тРНК,[3] а исто тако се користи за РНК молекуле који потичу са различитих делова генома који се лигирају транс-сплајсовањем.[4]
Референце уреди
- ^ Гилберт W (1978). „Wхy генес ин пиецес?”. Натуре. 271 (5645): 501. ПМИД 622185. дои:10.1038/271501а0.
- ^ Кистер КП, Ецкерт WА (1987). „Цхарацтеризатион оф ан аутхентиц интермедиате ин тхе селф-сплицинг процесс оф рибосомал прецурсор РНА ин мацронуцлеи оф Тетрахyмена тхермопхила”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 15 (5): 1905—20. ПМЦ 340607
. ПМИД 3645543. дои:10.1093/нар/15.5.1905.
- ^ Валензуела П, Венегас А, Wеинберг Ф, Бисхоп Р, Руттер WЈ (1978). „Струцтуре оф yеаст пхенyлаланине-тРНА генес: ан интервенинг ДНА сегмент wитхин тхе регион цодинг фор тхе тРНА”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 75 (1): 190—4. ПМЦ 411211 . ПМИД 343104. дои:10.1073/пнас.75.1.190.
- ^ Лиу АY, Ван дер Плоег ЛХ, Ријсеwијк ФА, Борст П (1983). „Тхе транспоситион унит оф вариант сурфаце глyцопротеин гене 118 оф Трyпаносома бруцеи. Пресенце оф репеатед елементс ат итс бордер анд абсенце оф промотер-ассоциатед сеqуенцес”. Јоурнал оф Молецулар Биологy. 167 (1): 57—75. ПМИД 6306255. дои:10.1016/С0022-2836(83)80034-5.
Литература уреди
- Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- Зханг МQ (1998). „Статистицал феатурес оф хуман еxонс анд тхеир фланкинг регионс”. Хуман Молецулар Генетицс. 7 (5): 919—32. ПМИД 9536098. дои:10.1093/хмг/7.5.919.
