Steroli (steroidni alkoholi) su podgrupa steroida i klasa organskih molekula. Oni se prirodno javljanju u biljkama, životinjama, i gljivama. Najpoznatiji predstavnik je životinjski sterol holesterol. On je vitalan za ćelijsku funkciju, i prekurzor je u masti rastvornih vitamina i steroidnih hormona.

Hemijska struktura sterola

Tipovi sterola

уреди

Biljni steroli se zovu fitosteroli, a životinjski steroli su zoosteroli. Važni fitosteroli su kampesterol, sitosterol, i stigmasterol. Ergosterol je sterol prisutan u ćelijskim membranama gljiva, gde ima sličnu ulogu kao i holesterol u životinjskim ćelijama.

Uloga u biohemiji

уреди

Steroli i srodna jedinjenja su esencijalni u fiziologiji eukariotskih organizama. Na primer, holesterol formira deo ćelijske membrane kod životinja, gde on utiče na membransku tečnost i služi kao sekundarni glasnik u signalizaciji razvića. Kod ljudi i drugih životinja, kortikosteroidi poput kortizola deluju kao signalni molekuli u ćelijskoj komunikaciji i opštem metaboliumu. Steroli su komponente ulja ljudske kože.[1]

Hemijska klasifikacija i struktura

уреди

Steroli su podgrupa steroida sa hidroksilnom grupom na 3-poziciji A-prstena.[2] Oni su amfipatični lipidi koji se sintetišu iz acetil-koenzima A posredstvom HMG-CoA reduktaze. Sveukupno gledano molekul je veoma pljosnat. Hidroksilna grupa na A prstenu je polarna. Ostatak alifatičnog lanca je nepolaran.

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Lampe, M.A.; A.L. Burlingame; et al. (1983). „Human stratum corneum lipids: characterization and regional variations”. J. Lipid Res. 24 (2): 120 — 130. PMID 6833889. 
  2. ^ E, Fahy; Subramaniam S; HA, Brown; et al. (2005). „A comprehensive classification system for lipids”. J. Lipid Res. 46 (5): 839—61. PMID 15722563. doi:10.1194/jlr.E400004-JLR200. Архивирано из оригинала 24. 08. 2010. г. Приступљено 24. 11. 2012. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди