Хоспицијум
Хоспицијум (од лат. hospes — „свратиште, коначиште”) је установа за смештај особа које пате од тешких и често неизлечивих болести и савременим речником речено захтевају палијативну негу.[1] У овим установама које датирају из раног средњег века и које су прво служиле за смештај ходочасника и сиромаха, временом су прерасле у установе у којим су штићеницима све до њихове смрти пружани најбољи могући услови за квалитетан живота и ублажавају патњи изазваних старењем организма, хроничном болешћу и напуштеношчу од најближих сродника.[2][3][4]
Савремена дефиниција уреди
Хоспицијум је установа за лечење, превенцију и пружање медицинске неге неизлечивим болесницима, која делује на терет локалног буџета, додатних средстава (донација) од стране предузећа, спонзора, добротворних донација организација, физичких и правних лица.[5][6]
Опште информације уреди
На основу еропска конвенција о људским правима одређено је да пацијенти имају право на медицинску заштиту све до смрти, и у склопу тога право на достојанствену смрт.
Свако се праведно и достојанствено људско друштво одређује према свом ставу и погледу на оне који пате те како се према њима односи. Сузбијање и успешно ублажаваје болова и тегоба тешке болести која стално напредује и не реагује на лечење веч перманентно води у смрт, захтева посебну пажњу друштва.[7]
Хоспицијум као установа која датира још из средwег века у 21. веку добија нови приступ којим се жели тешко болесним и умирућим особа шанса на другојачији живот, који треба да им омогући да живе без болова, са што мање патњи. Таквој особи пријем у спцијалну установу треба дати подршку да што успешније промени план досадашњег лечења, врсту болничку неге и облике самопомоћи.
Већина пацијената који имају потребу за хоспицијумом, данас има терминалне карциноме.
Историја уреди
Појам је настао у средњем веку, а у првобитном значење се проширило широм Евроме и задржао до данашњих дана, када је постао актуелан, у склду са савременим медиицинским правом.[8]
Кроз историју израз хоспицијум или хоспис се употребљавао да означи грађевину или комплекс грађевина најчешће у оквиру неког самостана или манстира. Намена ове грађевине у оквиру верских установа у почетку је била да ходочасницима и другим гостима прући "гостољубивост", хоспитиум, или смештај са дормиторијумом, спаваоницом.
У Француској је у средњем веку основано неколико хоспицијума, као што је нпр био онај у Саинт-Éмилиону, насељу на ходочашнићком путу (Пут Светог Јакова) за Сантиаго де Цомпостелу, на коме је од 11. века па надаље изграђено много цркава, самостана и хоспицијума.[9]
Почетци хоспиталне здравствене службе у Пули се везују уз хоспицијум за сиромашне и старе, болесне особе из 12. века, касније у 14. веку оне су премштене унутар градских зидина на локацију поред Каштела. Овде је хоспицијум остао све до 1842. године, када је пресељен у садашњу Улицу Сергијеваца.
У Сплиту је на Пољуду подигнут фрањевачки самостан на месту запуштене цркве и хоспицијума.
Познати свјетски бесплатни хоспицијум за сиромашне је Дом чиста срца ("Нирмал Хридаy") Мајке Терезе. Тај преуређени напуштени хиндуистички храм је постао местом у којему су смештани неизлечиви болесници свих вера, којима је пружена медицинска нега и прилика, да премину достојанствено, а не као просјаци напуштени од друштва на улици.
Размишљајући као духовник Свети Сава је схватио суштину православног хришћанства и византијског филозофије, и део живота посветио је ходочашћу (изузетно важном периоду за његов дух и тело), поставши тако први „српски светски путник“. Као члан династије Немањића, он је постао и духовни отац Србије. Његова заслуга није се огледа само у оснивању првих српских болница и манастирске медицине у њима већ и у социјалној заштити (укључу ту и бригу старим и сиромашним особама) оснивањем хоспицијума прво за ходочасника а онда и за остала лица. Са њим, Србија је достигла свој „златно доба,“ а 13. век у Србији се може назвати периодом „српске ренесансе“. Имајучи све ово у виду Теодосије (монах) га је прозвао тринаестим апостолом.
Покрет „Хоспицијум” уреди
Покрет „Хоспицијум“ (коначиште), настао је након Другог светског рата у Великој Британији и САД, а кориене вуче још од 11. века од када се развијао у хришанским манастирима и црквама широм Европе.
Основан је са циљем да се бави потребама пацијената на самрти, „иако је у Немачкој отишао и корак даље – јер се у оквиру овог покрета деца подучавају шта значи смрт и како да превазиђу бол у случају да им умре неко од ближњих.[10]”
„Хоспицијум“ је модерни покрет, иако је настао на традицијама хришћанства, у здравственој заштити који се бави процесом умирања и усмерава пажњу на потребе пацијената на самрти.[11]
Извори уреди
- ^ Марсхалл, Катхерине; Хале, Деборах (2017). "Ундерстандинг Хоспице". Хоме Хеалтхцаре Ноw. 35 (7): 396–397
- ^ Марсхалл, Катхерине; Хале, Деборах (2017). "Ундерстандинг Хоспице". Хоме Хеалтхцаре Ноw. 35 (7): 396–397.
- ^ Килпатрицк, Анне Осборне; Јамес А. Јохнсон (1999). Хандбоок оф Хеалтх Администратион анд Полицy. ЦРЦ Пресс. п. 376. ИСБН 978-0-8247-0221-2.
- ^ Мосцроп, Јанет; Роббинс, Јоy (2013-11-11). Царинг фор тхе Дyинг Патиент анд тхе Фамилy (на језику: енглески). Спрингер. ИСБН 978-1-4899-3376-8.
- ^ „Термін «Лікарня "Хоспіс"»”. закон.рада.гов.уа. Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ Риссе, Г. Б., & Блабони, M. Ј. (2012). Схифтинг хоспитал - хоспице боундариес: Хисторицал перспецтивес он тхе институтионал царе оф тхе дyинг. Америцан Јоурнал оф Хоспице анд Паллиативе Медицине, 30(4), 325-330.
- ^ Крисман-Сцотт, M.А. (2003). Оригинс оф хоспице ин тхе Унитед Статес: тхе царе оф тхе дyинг 1945-1975. Јоурнал оф Хоспице анд Паллиативе Нурсинг, 5(4), 205-212.
- ^ Хоффман, Р. L. (2005). Тхе еволутион оф хоспице ин Америца: Нурсинг’с роле ин тхе мовемент. Јоурнал оф Геронтологицал Нурсинг, 31(7), 26-54.
- ^ Сарах, Турнер. „Тхе Хисторy оф Хоспице Нурсинг” (ПДФ). Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ Лифит, Вилхелмина (4. 1. 2011). „Тата, шта је то смрт? | ДW | 14.01.2011”. ДW.ЦОМ (на језику: бошњачки). Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ Лима, L., & Радбруцх, L. (2018). Тхе интернатионал ассоциатион фор хоспице анд паллиативе царе: Адванцинг хоспице анд паллиативе царе wорлдwиде. Јоурнал оф Паин анд Сyмптом Манагемент, 55(2), 96-103.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Хоспицијум на Викимедијиној остави