Изабрани чланак

Ђоковић у Мајамију

Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) је српски тенисер. Тренутно је други на АТП листи у појединачној конкуренцији. На првом месту АТП листе је био укупно 223 недеље. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је дванаест титула на гренд слем турнирима: шест пута Отворено првенство Аустралије, три пута Вимблдон, два пута Отворено првенство САД и једанпут Ролан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Држи рекорд са освојених шест трофеја на Отвореном првенству Аустралије и једини је који је тријумфовао три пута заредом у Опен ери.

Освајач је пет титула на Мастерс купу. Ђоковић је рекордер по броју освојених АТП Мастерс 1000 турнира (30) и у једној сезони (6), једини тенисер који је освојио бар једну титулу на осам од девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године. Ђоковић има најбољи проценат победа на тврдој подлози (83,82 %) у тениској историји, као и најбољи проценат добијених мечева на тврдој подлози на гренд слем турнирима (87,70 %).

Са Рафаелом Надалом је остварио једно од највећих ривалстава у историји тениса. Одиграли су рекордан број међусобних дуела у Опен ери и најдуже гренд слем финале у Мелбурну 2012. године. Запажено је и Ђоковићево ривалство са Роџером Федерером, против кога је играо у рекордних петнаест међусобних дуела на гренд слем турнирима и рекордних десет полуфинала.

Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве од СПЦ и орденом Републике Српске.

...даље...


Добар чланак

EdsonsRidge.jpg

Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена битка на Пацифичком фронту у Другом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од 12. до 14. септембра 1942. године, на острву ГвадалканалСоломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве током Гвадалканалске кампање.

У бици, амерички маринци, под општом командом америчког генерал-мајора Александра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајора Кијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал 7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рејдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковника Едсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.

...даље...


Вести

Роџер Мур

На данашњи дан

Худ у пламену

Остали догађаји: 23. мај24. мај25. мај


Да ли сте знали...


Портали




Други језици