Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) српски је тенисер. На првом месту АТП листе је провео 428 недеља што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери је освојио рекордне 24 титуле на гренд слем турнирима: десет пута Отворено првенство Аустралије, седам пута Вимблдон, четири пута Отворено првенство САД и три пута Ролан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Први је тенисер у Опен ери који је освојио сваки гренд слем турнир минимум три пута. Рекордер је по освојеним трофејима на Отвореном првенству Аустралије и једини који је тријумфовао три пута по два пута заредом у Опен ери. Држи рекорд са осам завршених година као први тенисер света и по заради од турнира у мушком синглу.

Освајач је рекордних седам титула на АТП финалу и једини који је тријумфовао четири пута заредом. Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије, једини који је бар два пута освајао све мастерсе 1000. Укупно је освојио четрдесет турнира ове категорије и држи рекорд, те има шест освојених у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 2024. у Паризу као и бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године и у АТП купу 2020. године.

Добар чланак

Један амерички маринац стоји у близини положаја „брдо 123" на Едсоновом гребену након битке. Едсоново командно место је било смештено мало удесно од места где стоји маринац.

Битка за Едсонов гребен, позната и као Битка за крвави гребен и Битка за гребен, је била копнена битка на Пацифичком фронту у Другом светском рату, између царске јапанске армије и савезничких копнених снага (већином америчких маринаца). Битка се одиграла од 12. до 14. септембра 1942. године, на острву Гвадалканал – Соломонова острва, и била је то друга од три посебне велике јапанске копнене офанзиве током Гвадалканалске кампање.

У бици, амерички маринци, под општом командом америчког генерал-мајора Александра Вандегрифта, одбијају нападе јапанске 35. пешадијске бригаде, која је била под командом јапанског генерал-мајора Кијотаке Кавагучија. Маринци су бранили периметар Лунга, где се налазио аеродром „Хендерсеново поље“, који је преузет од Јапанаца одмах након савезничког искрцавања на Гвадалканал 7. августа 1942. године. Кавагучијева јединица је послата ка Гвадалканалу као одговор на савезничка искрцавања, са задатком да преотме аеродром и истера савезничке војнике са острва. Потцењујући бројност савезничких снага на Гвадалканалу, које су у то време бројале око 12.000 људи, Кавагучијевих 6.000 војника изводе неколико ноћних фронталних јуриша на савезничку одбрану. Главни јапански напад се догодио у близини гребена Лунга, јужно од аеродрома „Хендерсеново поље“, где су се налазиле неколико јединице из америчког маринског корпуса, углавном трупе из 1. рејдерског и 1. падобранског батаљона, које су биле под командом америчког потпуковника Едсона. Премда је одбрана америчких маринаца готово прегажена, Кавагучијев напад је пропао са великим губицима јапанских војника.

Изабрани списак

100 најзнаменитијих Срба јесте антологијска књига са биографијама 100 људи који су према мишљењу стручног одбора заслужили да се назову најзнаменитијим Србима. Књига је имала три додатна издања у периоду до 2011. године, са додатним издањима на неколико страних језика.

Редакциони oдбор су чинили академик др Драгомир Виторовић, епископ шумадијски др Сава (Вуковић), академик др Павле Ивић, мр Звонимир Костић, академик др Василије Крестић, академик др Дејан Медаковић (председник одбора), академик др Мирослав Пантић, др Даница Петровић и академик др Драгослав Срејовић.

Вести

18. мај — Никушор Дан (на слици) победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
9. мај — На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
8. мај — Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
6. мај — Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
6. мај — Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
5. мај — Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.
3. мај — Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијером Ентонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.

На данашњи дан

1430 — Јованка Орлеанка је заробљена и предата Енглезима.
1514 — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже.
1526 — Папа Клемент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V.
1618 — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II.
1915 — Италија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској.
1949 — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом.
1967 — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове.

Оближњи датуми:

Да ли сте знали?

Моаи

… да су први робови из Африке доведени у данашње Сједињене Америчке Државе 1619. године једним холандским бродом?
… да је литар морске воде у просеку за 25 грама тежи од исте количине слатке воде?
… да ној може трчати брзином од 70 км/ч?
… да је граница између Канаде и САД-а дугачка 6.416 км, и да је то најдужа граница између две државе на свету?
… да се лик Џејмса Бонда први пут појавио у роману Ијана Флеминга „Казино Ројал” 1952. године?
… да је кишобран први пут употребљен у Кини, у 11. веку п. н. е?
… да главе скулптура (на слици) са Ускршњег острва имају тела? Током 2010-их, археолози су открили да су две фигуре са имале торзое високе преко 10 метара

Изабрана слика

Мачу Пикчу, УНЕСКО-ова светска баштина у близини Куска у Перуу, у сумрак.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 427.745 корисника отворило налог, а од тога је 2.418 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна