Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Месроп Маштоц

Месроп Маштоц (јерм. Մեսրոպ Մաշտոց) био је јерменски лингвиста, творац јерменског писма, просветитељ, мисионар, преводилац Библије на јерменски језик, зачетник школства и педагошке мисли међу Јерменима, теолог и светитељ Јерменске апостолске цркве и Јерменске католичке цркве. Рођен је у селу Хачик у провинцији Тарон, близу језера Ван 361. или 362. године, а умро 17. фебруара 440. године у Ечмијадзину.

Заједно са својим ктитором, тадашњим католикосом Јерменске апостолске цркве Исаком Партевом превео је на јерменски језик Библију и многе друге верске књиге. Захваљујући Месропу Маштоцу јерменски народ је поново обновио своју националну књижевну и образовну делатност, а сам јерменски језик је по први пут (404) проглашен као национални језик свих Јермена. Током своје мисионарске и просветитељске делатности активно је радио на ширењу и јачању хришћанске вере међу Јерменима и другим народима на Кавказу, отварао је бројне школе у свим деловима земље, и беспоштедно се борио против паганских учења и јереси.

Месроп Маштоц се са правом може сматрати оцем јерменске писмености и оцем јерменске нације. Јер писмо које је Маштоц створио постало је камен темељац јерменске апостолске цркве која је кроз векове туђинске владавине одржавала национални идентитет јерменског народа.

Месроп Маштоц се сматра и првим лингвистом и творцем неког писма који је историјска личност и чија делатност се не везује за митологију и усмена предања. Многи лингвисти му дају велики значај и у стварању грузијског и агванског писма. Јерменска апостолска црква празнује 17. фебруар као дан сећања на Месропа Маштоца. Црквена поезија коју је писао (шаракани) и данас је у основи богослужења у јерменској апостолској цркви.

У његову част институт за проучавање древних списа Матенадаран из Јеревана носи његово име, а сваки град у Јерменији има по једну улицу са његовим именом. Све јерменске школе прослављају Светог Месропа Маштоца као свог заштитника.

Прочитајте

Добар чланак

Istorija hamburgera

Hamburger (takođe samo burger) vrsta je sendviča koji se u savremenijoj formi prvi put pojavio krajem 19. ili početkom 20. veka. Današnji hamburger rezultat je naglih promena kulinarskih potreba društva usled industrijalizacije, nastanka radničke i srednje klase, te povećane potražnje za jeftinijom hranom koju je moguće konzumirati i van doma.

Značajni dokazi ukazuju na to da je SAD prva zemlja gde su dve kriške hleba i odrezak (spremljena pljeskavica od mlevenog mesa) spojeni u „hamburger sendvič” i tako prodati. Postoje kontroverze oko porekla hamburgera jer njegova dva osnovna sastojka (hleb i meso) bila su pripremana i konzumirana zasebno više godina u raznim zemljama pre nego što su kombinovana na ovaj ili sličan način. Nedugo nakon nastanka, hamburger je veoma brzo dobio sve trenutno primarnim sastojcima tipične dodatke: zelena salata, paradajz, crni luk, krastavac i dr.

Nakon brojnih kontroverzi u 20. veku, uključujući ’nutritivnu kontroverzu’ krajem 1990-ih, hamburger se danas u pravilu identifikuje sa Sjedinjenim Državama i određenim kulinarskim stilom dobro poznatim kao fast-fud. Uz prženu piletinu i pitu s jabukama, hamburger je postao kulinarska ikona u SAD.

Прочитајте

Изабрана слика

Дете носи заштитну маску због загађености ваздуха у Катмандуу, Непал (2014)
(пуна величина: 2.736 × 3.648)

Недавни догађаји

Вести

18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.
16. фебруар — Председник САД Доналд Трамп прогласио је ванредно стање како би добио приступ милијардама долара за изградњу зида дуж америчко-мексичке границе.
13. фебруар — Најмање 15 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на путу Скопље—Тетово, код места Ласкарци у Северној Македонији.
13. фебруар — НАСА је објавила званично окончање истраживачке мисије „Опортјунити” на Марсу.
6. фебруар — Француски председник Емануел Макрон прогласио је 24. април Даном сећања на жртве Геноцида над Јерменима.
4. фебруар — У финалу 53. Супербоула екипа Њу Ингланд патриотса победила је Лос Анђелес рамсе са 13 : 3.
2. фебруар — Египатски археолози открили су фараонску гробницу са 50 очуваних мумија код града Минја јужно од Каира.
1. фебруар — Фудбалери Катара освојили су прву титулу првака Азије победивши у финалу Јапан резултатом 3 : 1.

На данашњи дан

20. фебруар

1798 — Француски маршал Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI.
1846 — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније.
1942 — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
1943 — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.
1965 — Насина сонда Ренџер 8 је успешно послала 7.137 слика Месеца у последњих 23 минута своје мисије пре него што се срушила у Море спокојства.
1986 — СССР је лансирао први модул своје свемирске станице Мир.
1988 — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.

Остали догађаји: 19. фебруар ← 20. фебруар → 21. фебруар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да Италијани Микија Мауса зову Тополино, а да му је првобитно име било Мортимер?
... да је до 2002. године важио закон по коме би Монако престао да буде суверена држава, aко би кнежевска кућа Грималди остала без наследника?
... да све венецијанске гондоле у Италији морају да буду офарбане у црно, осим ако припадају неком државном званичнику?
... да је Данијел Питер први произвео млечну чоколаду, али је свој рецепт продао Анрију Нестлеу?
... да слонове кљове спадају у секутиће?
... да је Лав Троцки убијен у Мексику цепином?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,6 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 615.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 238.142 корисника отворила налог, а од тога је 896 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката

Односи са јавношћу • Контакт