Изабрани чланак
Рихард Вилхелм Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813. — Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.
Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.
За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.
Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).
Добар чланак
Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е. — Нола, 19. август 14.) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.
Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.
Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак, принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.
Вести
- 19. септембар: Најмање 250 особа је погинуло у разорном земљотресу, магнитуде 7,1 степени по Рихтеру, који је погодио централни Мексико.
- 17. септембар: Кошаркашка репрезентација Словеније нови је првак Европе након победе над селекцијом Србије у финалу Европског првенства у Истанбулу.
- 15. септембар: Свемирска летелица Касини—Хајгенс завршила је своју истраживачку мисију пошто је уништена у орбити изнад Сатурна.
- 13. септембар: Међународни олимпијски комитет доделио је организацију Летњих олимпијских игара 2024. граду Паризу, односно Игара 2028. граду Лос Анђелесу.
- 6. септембар: Европски суд правде одбио је жалбе влада Мађарске и Словачке да се заустави расподела избеглица у ЕУ.
- 5. септембар: Ураган Ирма који се 26. августа формирао код Зеленортских Острва достигао је изнад Кариба (Порторико) категорију 5.
На данашњи дан
- 622. — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон.
- 1841. — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку.
- 1863. — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет.
- 1877. — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме, пресудној бици побуне Сацума.
- 1986. — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио је Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.
- 1990. — Источна Немачка је формално напустила Варшавски пакт.
- 1993. — Нородом Сиханук је поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија.
- 2015. — Најмање 1100 особа је погинуло и још 934 особе су повређене током стампеда током хаџилука у Саудијској Арабији.
Остали догађаји: 23. септембар ← 24. септембар → 25. септембар
Да ли сте знали...
- ... да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
- ... да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
- ... да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
- ... да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?
