Изабрани чланак

„Спартаков пад”

Спартаков устанак, Гладијаторски устанак или Трећи устанак робова био је устанак робова који се десио између 73. и 71. године п. н. е. и последњи у низу неуспелих и међусобно неповезаних устанака које су дизали робови против Римске републике, познат под заједничким именом Устанци робова. Спартаков устанак је био једини устанак који је директно претио Италији и који је забринуо Римљане зато што су устаници у почетку имали доста успеха у борбама с римском војском. Устанак је на крају угушен захваљујући успесима, Марка Лицинија Краса, али су се последице овог устанка осећале у римској политици.

Између 73. и 71. године п. н. е., група одбеглих робова — првобитно група од неких 70 одбеглих гладијатора која је ускоро прерасла у групу од више од 120.000 људи, жена и деце — лутала је Италијом и пљачкала и пустошила све пред собом. Група је имала неколико вођа, међу којима је био и гладијатор Спартак. За борбу способни мушкарци ове групе, били су невероватно ефектна војска која је низала успех за успехом у сукобима са римском војском. Плутарх је описао њихове акције као покушај римских робова да побегну од својих господара кроз Цисалпску Галију, док су Апијан и Флор окарактерисали устанак као грађански рат у коме су робови имали за крајњи циљ да заузму и сам Рим.

Римски сенат је био узнемирен вестима о непрестаним војним успесима ове групе, као и о њиховим нападима на римске градове и села, што га је навело на одлуку да пошаље осам легија под строгим али ефикасним вођством Марка Лицинија Краса. Рат се завршио 71. године п. н. е. након дугих и огорчених борби када су робови, повлачећи се пред Красовим легијама, схватили да су легије Помпеја и Марка Теренција Варона Лукула кренуле да им зађу с леђа и да им поставе замку, те су се бацили у последњи и одлучујући напад на Красове легије, и том приликом претрпели су потпун пораз и били сасвим уништени.

...даље...


Добар чланак

Стег Краљевине Босне, на коме се на након крунисања Твртка, по први пут налазе љиљани

Настанак Краљевине Босне представља историјски догађај који се одвијао у јесен 1377. године, око Митровдана, православног празника посвећеног Димитрију Солунском, када је тадашњи бан Босне, Твртко Котроманић у манастиру Милешева, крунисан за краља Стефана Твртка I Котроманића, а Бановина Босна уздигнута у ранг краљевине.

Твртко је узео име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима, за које се везивао и чију је традицију желио да настави. Постао је „по милости Божијој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странам”. Нема података о томе да је у милешевском храму и новој краљици Доротеји стављена круна на главу. Био је то важан историјски догађај коме су присуствовале бројне највише званице. Обред је био свечан, византијско-немањићки, исти као када је Свети Сава крунисао Стефана Првовјенчаног.

...даље...


Вести

Ухуру Кенијата

На данашњи дан

Јељцин држи говор на тенку 19. августа

Остали догађаји: 18. август19. август20. август


Да ли сте знали...

Пупољци лале
  • ... да се цвет лала назива још и тулипан. Латински назив tulipa настао је од персијске речи dulbant, што значи турбан, на шта овај цвет и подсећа?
  • ... да су папирнe тапетe пронађенe у Кини убрзо пошто је начињен и сам папир? У Европу су стиглe у 16. веку.
  • ... да је тридесетих година 20. века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо?

Портали




Други језици