Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Национална хокејашка лига

Национална хокејашка лига (НХЛ) (енгл. National Hockey League—NHL; франц. Ligue nationale de hockey—LNH) професионална је организација у хокеју на леду коју тренутно чини 30 клубова, од којих је 7 из Канаде и 23 из САД. Седиште лиге је у Њујорку (САД). НХЛ лига се сматра најјачом професионалном хокејашком лигом на свету, и једном од највећих професионалних спортских асоцијација на територији Англоамерике. Екипа која освоји првенство традиционално добија трофеј Стенли купа који је најстарији спортски трофеј који се додељује у професионалном спорту на територији Северне Америке.

Лига је основана 22. новембра 1917. године у Монтреалу као наследник Националне хокејашке асоцијације (НХА) која је основана 8 година раније. Од почетна 4 тима колико се такмичило 1917. године, лига је из године у годину напредовала и ширила се до 30 франшиза колико је данас активно у такмичењу. Током сезоне 2008/09. забележени су највећи приходи у историји лиге, од спонзора, ТВ права и продатих улазница за мечеве.

Прочитајте

Добар чланак

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке.

Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу) те Земљином природном сателиту — Месецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра за коаутора теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

Миланковић је регистровао, као аутор или коаутор осам патената, које је у периоду 1905—1933. подносио у различитим државама, углавном из области армираног бетона. Током професорске каријере остао је веран свом првом позиву, грађевинарству, радећи као конструктор, статичар и супервизор на читавом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм земље.

Прочитајте

Изабрана слика

Три мерката снимљена у Боцвани. Меркат је врста малих сисара из реда звери и породице мунгоса. Ова врста је једини живи члан рода Suricata. Меркати живе у свим деловима пустиње Калахари у Боцвани, у већем делу Намибијске пустиње у Намибији и у југозападним деловима Анголе, као и у Јужној Африци. Живе у групама које се називају кланови
(пуна величина: 6.005 × 4.233)

Недавни догађаји

Вести

10. децембар — Шест особа је убијено у пуцњави у болници у Острави на североистоку Чешке.
9. децембар — Најмање 5 особа је погинуло у ерупцији вулкана Вакари (на слици) на северу Новог Зеланда.
9. децембар — Светска антидопинг агенција (WADA) суспендовала је Русију на четири године због наводног организованог допинга њихових спортиста.
4. децембар — Једна особа је страдала, а тринаесторо је повређено у великом пожару који је избио у згради универзитетског комплекса у Одеси.
1. децембар — Најмање 14 особа убијено је током напада у цркви у источном делу Буркине Фасо.
26. новембар — Најмање 50 особa je погинулo, а више од 600 је повређено у снажном земљотресу у Албанији у близини Драча.
25. новембар — У пљачки историјског музеја „Зелени трезор” у Дрездену украдена је колекција накита чија вредност је процењена на више од милијарду евра.
24. новембар — Мушка тениска репрезентација Шпаније освојила је Дејвис куп победом над Канадом од 2 : 0.
24. новембар — Клаус Јоханис поново је изабран за председника Румуније победом у другом кругу председничких избора.
23. новембар — Фудбалери Фламенга освојили су трофеј Копа либертадорес након победе у финалу над Ривер плејтом од 2 : 1.

На данашњи дан

13. децембар

1570 — Миром у Шћећину Данска је признала независност Шведске.
1806 — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву.
1937 — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нанкинга”.
1939 — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер”, „Ајакс” и „Ахил” (на слици) код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод „Граф Шпе”.
1981 — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката „Солидарност”, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.
2002 — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.
2003 — Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.

Остали догађаји: 12. децембар ← 13. децембар → 14. децембар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
... да је свака тробојна мачка женка?
... да Финску зову „земља хиљаду језера”?
... да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 627.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 254.771 корисник отворио налог, а од тога су 903 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.