Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Шарани (Горњи Милановац)

Шарани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према коначним резултатима пописа из 2011. у Шаранима је живео 241 становник, према попису из 2002. 344 становника, а према попису из 1991. 342 становника.

Под називом Шарани место се први пут помиње у турском попису Смедеревског санџака око 1528. године. Кроз историју се показало као одлична дестинација за одмор и опуштање, па су га често посећивале познате личности из српске историје, међу којима је и Кнез Милош Обреновић који је у месту подигао цркву Светог Саве, која је његова прва задужбина. О лепоти Шарана писао је Вук Стефановић Караџић чија је ћерка, позната сликарка и књижевница Мина Караџић, сахрањена у крипти цркве. Најпознатија личност из историје Шарана је Добрица Матковић, српски политичар, начелник Одељења за државну заштиту 1929. и бан дунавске бановине између 1933. и 1935. године. Он је током свог живота у многоме допринео развоју места, изградио је неколико значајних зграда, међу којима је и ђачка менза, путем је место повезао са Таковом, и по њему је назван мост преко реке Дичине који повезује Шаране и Дренову.

Назив Савинац се често поистовећује са селом Шарани. Савинац је шири земљишни простор на левој обали реке Дичине, на којем се налази црква Светог Саве, чардаци из времена Турака, парохијски дом, школа, продавница, позната „Мићова кафана“ и викенд–куће. Савинац се не сматра посебним насељем, већ је само локалитет села Шарана. Назив Савинац повезује се са именом светитеља Саве, који је, по народном предању, боравио на овом месту и посветио воду на изворима који се данас налазе поред савиначке цркве. Народ је изворе назвао Савиним изворима, а шири простор око извора Савинац.

Место се налази 14 km западно од Горњег Милановца. Река Дичина која протиче кроз село представља природну западну границу Шумадије.

Прочитајте

Добар чланак

Зло

Зло је широк појам који у етици означава негативне или неприхватљиве аспекте људског понашања и размишљања, попут окрутности, неправде, мржње, себичности и деструкције. Понекад се дефинише и као одсуство добра, односно његова супротност.

Проблем зла се најчешће повезује са незаслуженим злом које људи трпе, а са оним злом које људи чине. Проблем зла су покушавале да реше разне филозофије, религије и други светоназори, па већина теорија зла садржи и својеврсно решење тог проблема. Чести начини за превазилажење проблема зла су негирање људске слободе, одрицање жеље, коначна победа доброг почела или прихватање неискорењивог дуализма.

У великом броју култура, појам зла се користи за описивање онога што доноси патњу и смрт — супротно од добра, које означава живот, мир и слогу. У неким религијама се зло представља као активна сила, коју персонификује Сатана, Ахриман, Мара, итд. Међутим, појмови добра и зла умногоме зависе од моралних схватања друштва које их одређује, па се често злим назива свако понашање противно владајућој религији.

Прочитајте

Изабрана слика

Пламенац или фламинго у резервату природе на Малти
(пуна величина: 4.554 × 3.028)

Недавни догађаји

Вести

13. јун — Кошаркаши Торонто репторса су поразили Голден стејт вориорсе, поставши први канадски тим који је освојио НБА лигу.
12. јун — Напади на два нафтна танкера у Оманском заливу додатно су погоршали односе између Ирана и Сједињених Држава.
9. јун — Рафаел Надал и Ешли Барти су победници у појединачној конкуренцији на Отвореном првенству Француске у тенису.
9. јун — На председничким изборима у Казахстану победио је кандидат владајуће странке „Нур Отан” Касим Жомарт Токајев.
3. јун — Због обилних падавина и изливања река, у неколико општина у централној Србији проглашена је ванредна ситуација.
1. јун — У финалу Лиге шампиона фудбалери Ливерпула су победили Тотенхем са 2:0.

На данашњи дан

17. јун

1789 — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
1925 — Потписан је Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату.
1940 — Совјетска Црвена армија је окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
1940 — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.
1953 — Совјетске трупе су угушиле побуну у Источној Немачкој (на слици).
1972 — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у уреде Националног демократског комитета у хотелу Вотергејт у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију.
1991 — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
1994 — О'Џеј Симпсон је ухапшен због убиства своје супруге и њеног пријатеља након потере на аутопуту која је била преношена на телевизији.

Остали догађаји: 16. јун ← 17. јун → 18. јун

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А?
... да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ?
... да је Атила Хунски по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина?
... да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво?
... да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму?
... да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море?
... да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,4 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 621.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 245.599 корисника отворило налог, а од тога је 1.414 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.