Изабрани чланак

План напада и опсаде Београда

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег ширења Османског царства на запад.

Османски султан Сулејман Величанствени одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (14511481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу и неспособна да се ефикасно супротстави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је овог пута одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године. Пад Београда показао је неспособност угарске власти да се супротстави експанзионистичкој политици Османског царства, које ће своју надмоћ показати у бици на Мохачком пољу 1526. године. Након пораза и слома Угарске, носилац хришћанске борбе против османског продирања у Европу постала је Хабзбуршка монархија, у чији састав је укључена и Угарска. Под власт једне хришћанске силе Београд ће доћи тек 1688. године, када га је за Аустрију освојио Максимилијан Баварски.

...даље...


Добар чланак

Александар Ђорђевић

Александар Ђорђевић — Саша (Београд, 26. август 1967) је бивши југословенски и српски кошаркаш а сада кошаркашки тренер. Тренутно је селектор Кошаркашке репрезентације Србије и тренер Бајерна.

У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини Пезаро. Освојио је два првенства Југославије (1987. и 1992), два купа Југославије (1989. и 1992), три првенства Шпаније (1997, 1999. и 2000), три Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) те Куп европских шампиона 1992.

Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато на Светском првенству 1998, злата Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године. Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. године (за Партизан) као и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. године. 1995. примио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту. 2008. године УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године; убрзо се отиснуо у тренерске воде и постао шеф стручног штаба италијанских прволигаша Армани Џинс Милано и Бенетон Тревиза, пре него што је у децембру 2013. дошао на место селектора A репрезентације Србије. Један је од југословенских амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Група 7”.

...даље...


Вести

Проксима Кентаури (Хабл)

На данашњи дан

Мартин Лутер Кинг држи говор на Маршу слободе

Остали догађаји: 27. август28. август29. август


Да ли сте знали...

Слепи миш
  • ... да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
  • ... да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
  • ... да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
  • ... да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
  • ... да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и РМС Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?

Портали




Други језици