Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Шарани (Горњи Милановац)

Шарани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према коначним резултатима пописа из 2011. у Шаранима је живео 241 становник, према попису из 2002. 344 становника, а према попису из 1991. 342 становника.

Под називом Шарани место се први пут помиње у турском попису Смедеревског санџака око 1528. године. Кроз историју се показало као одлична дестинација за одмор и опуштање, па су га често посећивале познате личности из српске историје, међу којима је и Кнез Милош Обреновић који је у месту подигао цркву Светог Саве, која је његова прва задужбина. О лепоти Шарана писао је Вук Стефановић Караџић чија је ћерка, позната сликарка и књижевница Мина Караџић, сахрањена у крипти цркве. Најпознатија личност из историје Шарана је Добрица Матковић, српски политичар, начелник Одељења за државну заштиту 1929. и бан дунавске бановине између 1933. и 1935. године. Он је током свог живота у многоме допринео развоју места, изградио је неколико значајних зграда, међу којима је и ђачка менза, путем је место повезао са Таковом, и по њему је назван мост преко реке Дичине који повезује Шаране и Дренову.

Назив Савинац се често поистовећује са селом Шарани. Савинац је шири земљишни простор на левој обали реке Дичине, на којем се налази црква Светог Саве, чардаци из времена Турака, парохијски дом, школа, продавница, позната „Мићова кафана“ и викенд–куће. Савинац се не сматра посебним насељем, већ је само локалитет села Шарана. Назив Савинац повезује се са именом светитеља Саве, који је, по народном предању, боравио на овом месту и посветио воду на изворима који се данас налазе поред савиначке цркве. Народ је изворе назвао Савиним изворима, а шири простор око извора Савинац.

Место се налази 14 km западно од Горњег Милановца. Река Дичина која протиче кроз село представља природну западну границу Шумадије.

Цео чланак

Добар чланак

Зло

Зло је широк појам који у етици означава негативне или неприхватљиве аспекте људског понашања и размишљања, попут окрутности, неправде, мржње, себичности и деструкције. Понекад се дефинише и као одсуство добра, односно његова супротност.

Проблем зла се најчешће повезује са незаслуженим злом које људи трпе, а са оним злом које људи чине. Проблем зла су покушавале да реше разне филозофије, религије и други светоназори, па већина теорија зла садржи и својеврсно решење тог проблема. Чести начини за превазилажење проблема зла су негирање људске слободе, одрицање жеље, коначна победа доброг почела или прихватање неискорењивог дуализма.

У великом броју култура, појам зла се користи за описивање онога што доноси патњу и смрт — супротно од добра, које означава живот, мир и слогу. У неким религијама се зло представља као активна сила, коју персонификује Сатана, Ахриман, Мара, итд. Међутим, појмови добра и зла умногоме зависе од моралних схватања друштва које их одређује, па се често злим назива свако понашање противно владајућој религији.

Цео чланак

Изабрана слика

Стари пут са погледом на планину Динару, дио заштићеног подручја парка природе Динара у Книну.
(пуна величина: 2.016 × 1.366)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

13. јун — Новак Ђоковић је по други пут освојио Ролан Гарос победивши Стефаноса Циципаса са 3 : 2.
13. јун — Најмање 11 особа је погинуло, а 37 тешко рањено у експлозији гаса у централној Кини.
11. јун — Утакмицом између Турске и Италије почело је шеснаесто Европско првенство у фудбалу.
9. јун — Никола Јокић је постао најкориснији играч регуларног дела НБА лиге.
8. јун — Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу осудило је генерала Ратка Младића на доживотан затвор.
7. јун — Према прелиминарним резултатима мексичка владајућа странка Морена и њени савезници имају већину у новом сазиву Доњег дома Конгреса.
7. јун — У судару два експресна воза у јужном Пакистану погинуло је најмање 38 особа, а више десетина је повређено.
5. јун — Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.
30. мај — Анадолу Ефес је освојио кошаркашку Евролигу победивши Барселону у финалу фајнал фора.
29. мај — Челси је победио у финалу Лиге шампиона Манчестер Сити резултатом 1 : 0.
29. мај — Свети архијерејски синод Српске православне цркве изабрао је владику Јоаникија Мићовића (на слици) за митрополита Митрополије црногорско-приморске.

На данашњи дан

16. јун

1671 — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин.
1876 — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства.
1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
1944 — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
1958 — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе.
1963 — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Восток 6” с првом космонауткињом Валентином Терешковом (на слици).
1976 — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је новчана јединица Панаме балбоа добила име по истраживачу Васку де Балбои?
... да је Вук Стефановић Караџић правило пиши као што говориш преузео од немачког филолога Јохана Кристофа Аделунга и да је оно познато као Аделунгов принцип?
... да је првобитно име стрип јунака Загора било Ајакс, али да се аутор Серђо Бонели предомислио када је сазнао да постоји детерџент тог имена?
... да Кинези зову Кинески зид Чанг Ченг?
... да је први ректор Београдског универзитета био хемичар Сима Лозанић (на слици)?
... да је Сан Марино најстарија република на свету, која још увек постоји?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,6 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 647.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 286.847 корисника отворило налог, а од тога су 883 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.