Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Рис Видерспун

Лора Џин Рис Видерспун, познатија као Рис Видерспун (енгл. Reese Witherspoon, IPA: /'riːs ˈwɪðərˌspun/) је америчка глумица и филмски продуцент, рођена 22. марта 1976. у Њу Орлеансу (САД). Године 1998. играла је у три значајна филма: Достава преко ноћи, Плезентвил и Сумрак. Следеће године, Рис је за улогу у филму Избор, који је побрао веома позитивне критике, била номинована за Златни глобус. Улога Ел Вудс у филму Правна плавуша представљала је прекретницу у њеној глумачкој каријери, јер је овај филм био један од најгледанијих у биоскопима широм света током 2001. године.

Уследила је главна улога у филму Алабама, слатки доме, који је постигао изванредан финансијски успех. Годину дана касније остварила је главну улогу, а била је и извршни продуцент филма Правна плавуша 2. Године 2005. Рис је привукла пажњу свих еминентних филмских критичара играјући лик Џин Картер Кеш у филму Ход по ивици, за који је освојила Оскар, Златни глобус, БАФТА награду и награду Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози.

Видерспун се 1999. године удала за глумца Рајана Филипија, са којим је играла заједно у филму Окрутне намере. Заједно имају двоје деце: кћерку Ејву и сина Дикона. Брачни пар се растао крајем 2006. године, а званично су се развели у октобру 2007. године. Видерспун је власник продуцентске куће Type A Films. Активно је укључена у рад организација које се боре за права и заштиту жена и деце. Председник је извршног одбора Фонда за заштиту деце, а такође је и глобални амбасадор компаније Ејвон. Године 2007. изабрана је за почасног председника Ејвон фондације.

Прочитајте

Добар чланак

Орден народног хероја

Орден народног хероја (мкд. Орден на народен херој; словен. Red narodnega heroja) је био високо југословенско одликовање за храброст, друго највише војно одликовање у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Установљен је 15. маја 1943. године, одлуком Врховног штаба НОВ И ПОЈ, као највише одликовање, мада је још децембра 1941. установљен као почасни назив. Прва особа која је добила ово звање био је Петар Лековић, борац Друге пролетерске бригаде. У току рата, као и после њега овим Орденом је одликовано 1.323 особа — учесника Народноослободилачког рата, као и припадника Савезничких армија. После распада СФРЈ, ово одликовање је уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, односно Државне заједнице Србије и Црне Горе. Ово одликовање последњи пут је додељивано јула 1999. године, после завршетка рата на Косову. Одликовани је са добијањем Ордена народног хероја стицао и почасни назив народни херој Југославије.

Орден је додељен укупно 1.402 пута, а њиме су одликоване и војне јединице, друштвено-политичке организације и осам југословенских градова. Једина особа одликована пута овим Орденом је био председник СФРЈ Јосип Броз Тито, док је последњи одликовани мајор ЈНА Милан Тепић, који је страдао 1991. године.

Прочитајте

Изабрана слика

Спринт жена на 200 м (Линц, 2018)
(пуна величина: 5.568 × 3.712)

Недавни догађаји

Вести

21. март — Најмање 71 особа је страдала када је претоварен трајект потонуо у реку Тигар близу ирачког града Мосула.
20. март — Радован Караџић другостепеном пресудом пред Хашким трибуналом осуђен на казну доживотног затвора по оптужби за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ.
19. март — Нурсултан Назарбајев (на слици) поднео оставку на функцији председника Казахстана након 30 година проведених на месту „шефа државе”.
16. март — Поплаве и ветрови које је изазвао циклон „Идаи” однели су најмање 300 живота у Мозамбику, Малавију, Зимбабвеу и Јужној Африци.
15. март — 50 особа је убијено и 50 рањено у пуцњавама у две џамије на Новом Зеланду, у граду Крајстчерчу.
10. март — Путнички авион „Боинг 737 MAX” (на слици) са 157 особа срушио се на лету од Адис Абебе до Најробија.
4. март — Најмање 23 особе су погинуле у налетима торнада који су погодили југоисток Сједињених Држава.
3. март — Српска атлетичарка Ивана Шпановић освојила је златну медаљу на Европском дворанском првенству у Глазгову трећи пут заредом.
27. фебруар — Мухамаду Бухари је реизабран на место председника Нигерије.
18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.

На данашњи дан

22. март

1312 — Папа Климент V је укинуо француски монашки витешки ред Темплара.
1622 — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији током Другог англо-поватанског рата.
1765 — Парламент Велике Британије је донео Акт о таксеним маркама, намећући дажбине и америчким колонијама.
1794 — Конгрес САД је усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку.
1848 — Побуњена Венеција је прогласила независност од Аустрије и на кратко обновило Млетачку републику.
1895 — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку.
1942 — Италијанска и британска морнарица су се сукобиле у другој бици у заливу Сидра.
1995 — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир.

Остали догађаји: 21. март ← 22. март → 23. март

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да се рика лава може чути и на удаљености од 8 km?
... да је перуански град Ла Ринконада највише насељено место на планети Земљи? Он лежи на надморској висини од 5.100 метара.
... да у животињском царству трудноћа траје најкраће код женке опосума (12—13 дана), а најдуже код азијског слона (608 дана)?
... да жаба користи очне јабучице да гурне храну низ грло?
... да све пчеле на свету дневно произведу око 3.000 тона меда?
... да када су изграђене, пре више од 4500 година, египатске пирамиде биле су беле као папир и глатке као стакло?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,8 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 617.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 240.094 корисника отворила налог, а од тога је 1.060 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката

Односи са јавношћу • Контакт