Википедија, слободна енциклопедија

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

610.353 чланка на српском

Сјајан чланак

Рат Велике алијансе, познат и под именима Деветогодишњи рат, Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту. Захватио је такође, и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамитски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).

Након потписивања Споразума у Најмегену, којим је завршен Француско-холандски рат (1672—1678) Француска је под Лујем XIV намеравала да осигура своју хегемонију у Европи. До осамдесетих година 17. века цар Светог римског царства Леополд I добио је замах у рату са Турцима и ојачао је своју позицију у централној Европи. Леополд I је заједно са протестантским кнежевима Немачке, Шпанијом и Шведском створио одбрамбени Аугзбуршки савез 9. јула 1686. да би спречили хегемонију ојачане Француске.

Вилијам III од Енглеске је успешно извршио инвазију на Енглеску и свргнуо краља Џејмса II. Вилијам III од Енглеске је од раније био холандски шеф државе. Када је поред тога постао и краљ Енглеске, имао је моћ да ствара савез против Француске, чему је дуго тежио. Вилијам III од Енглеске и Леополд I су 12. маја 1689. оформили Велику алијансу са циљем да врате Француску у границе, које су биле одређене Вестфалским миром. Повод за рат је била свађа око наследства у Рајнском палатинату.

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Експедиција 1 била је први дуготрајни боравак посаде на Међународној свемирској станици (МСС). Посада експедиције је боравила на станици 136 дана, од новембра 2000. до марта 2001. године. То представља почетак непрекидног боравка људске посаде на МСС који и даље траје. Експедицију 1 је пратила Експедиција 2, која је такође имала три члана посаде.

Званичан почетак мисије је тренутак када се летелица Сојуз ТМ-31 спојила са станицом 2. новембра 2000. године. Током боравка на МСС, чланови експедиције су активирали разне системе станице, распаковали опрему и пребацили намирнице које су биле спаковане у летелици којом су лансирани. Такође су угостили три мисије спејс-шатла (СТС-97, СТС-98, СТС-102) и два брода Прогрес за аутоматско снабдевање. Пошто је ово била прва посета станици, посада је имала много посла, али су сви задаци мисије успешно обављени тако да је она проглашена успешном.

Три мисије спејс-шатла, које су посетиле станицу током ове експедиције, допремиле су оперму, намирнице и кључне компоненте за оперативну употребу свемирске станице. Прва од њих је била СТС-97 и спојила се са МСС почетком децембра 2000. године. У теретном простору шатла налазила се прва компонента система за напајање станице електричном енергијом, велики соларни панели који су повећали производњу енергије пет пута.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Play media

Малтешки соко, трејлер (1941)
(пуна величина: 480 × 360)

остале изабране слике ...

Вести

21. септембар — Најмање 86 особа је погинуло у удесу трајекта на језеру Викторија у Танзанији.
15. септембар — Супертајфун Мангкут обрушио се на Филипине, страдало је најмање 13 особа.
14. септембар — Ураган Флоренс погодио је источну обалу САД, погинуло је најмање четворо људи.
11. септембар — Најмање 50 особа погинуло је у аутобуској несрећи у индијској савезној држави Телангана.
9. септембар — Новак Ђоковић и Наоми Осака су победници на Отвореном првенству САД у тенису.
2. септембар — У пожару у потпуности изгорела зграда Народног музеја Бразила (на слици) у Рио де Жанеиру, уништени сви експонати.
28. август — Екипа научника из CERN-а открили на који начин се Хигсов бозон распада на ботом кваркове.

На данашњи дан

1792. — На првој јавној седници Конвента укинута је апсолутна монархија у Француској и земља је проглашена за републику.
1860. — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг.
1898. — Реформе од стотину дана су нагло прекинуте када је царица Циси ставила у изолацију цара Гуанг-сјија и преузела власт као регент.
1904. — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије (на слици).
1921. — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа.
1939. — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа.
1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.

Остали догађаји: 20. септембар ← 21. септембар → 22. септембар

Да ли сте знали...

... да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
... да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
... да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
... да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 48,7 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 610.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 229.492 корисника отворила налог, а од тога је 727 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.