Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Историја Русије

Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола.

Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску Империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.

Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери СССР-а покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад. Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава, привредно изграђена на принципима тржишног капитализма, и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза.

Цео чланак

Добар чланак

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је кодекс, односно рукописна књига. То је најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века. У јуну 2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано у списак Памћење света (енгл. Memory of the World), о чему је Народни музеј у Београду добио сертификат Унеска. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства. Назив овом кодексу (рукопису) дао је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду.

Од када је пренето из Хиландара у Београд 1896. године, Мирослављево јеванђеље је са државом Србијом и српским народом преживљавало све бурне историјске догађаје 20. века, у правом смислу тих речи. Мирослављево јеванђеље данас се чува у Народном музеју у Београду под инвентарским бројем 1536, док се 166. лист ове књиге налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заведен као Лист из Мирославова евангелиа Ф.п. И. Но.83.

Цео чланак

Изабрани списак

Дискографија групе The Smiths

Дискографија енглеске групе The Smiths жанра алтернативни рок састоји се од четири студијска албума, једног ЕП-а, једног албума уживо, десет компилацијских албума, 22 сингла, једног видео-албума и 14 музичких спотова.

Група је сарађивала с дискографским кућама Rough Trade, Sire и Warner Bros. Основали су је 1982. певач Мориси, гитариста Џони Мар, басиста Енди Рорк и бубњар Мајк Џојс.

Цео чланак

Недавни догађаји

Вести

17. март — Међународни кривични суд је издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина и руске комесарке за права деце Марије Љвове-Белове због оптужби за отимање деце из Украјине.
12. март — На додели Оскара, филм Све у исто време је освојио седам награда, укључујући и ону за најбољи филм.
10. март — Иран и Саудијска Арабија су се сложили да обнове дипломатске односе, после прекида од 7 година.
10. март — Банка Силицијумске долине (на фотографији) и Сигначер банка су затворене у интервалу од три дана, чиме су постале други и трећи највећи банкрот у америчкој историји.
28. фебруар — У тешкој железничкој несрећи у Тесалији, Грчка, страдало је 57 особа, и 85 је повређено.
26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије.
12. фебруар — Канзас Сити чифси су победили у 57. Супербоулу Филаделфија иглсе резултатом 38 : 35.

На данашњи дан

27. март

1802 — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике.
1941 — Војним ударом је свргнут кнез Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
1958 — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина.
1977 — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два "боинга 747", холандске компаније КЛМ и америчке Пан-Ам, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима.
1980 — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи.
1999 — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер F-117.
2003 — Стручњаци из Хонгконга идентификовали вирус који је проузроковао мистериозну упалу плућа (САРС).

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да се главни град Јордана Аман у 3. веку п. н. е. звао Филаделфија, по свом оснивачу, египатском краљу Птолeмеју II Филаделфу?
… да игуана може да издржи под водом 28 минута?
… да електрична јегуља може да произведе струјни удар од 650 волти?
… да је највећи човечији орган кожа?
… да је етиопско име Краљице од Сабе било Македа, а да су је Арапи звали Билкис?
… да је Јелисавета Начић прва жена српски архитекта?
… да су Римљани у своје вино убацивали парче тоста за добро здравље? Отуда ми и данас „наздрављамо“.

Изабрана слика

Фотографија Никола Тесла и његова опрема у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу децембра 1899. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 669.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 323.633 корисника отворила налог, а од тога су 843 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Главна страна