Отворите главни мени

Сјајан чланак

Манила

Манила

Манила (фил./таг. Maynilà; IPA/majˈnilaʔ/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà), главни је и други најнасељенији град Филипина. Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.

Са 1.780.148 становника 2015. године Манила је била други највећи град Филипина, након Кезон Ситија. Такође је и најгушће насељен град на свету, са 41.515 ст./km2. Један је од шеснаест градова те општина у саставу Метро Маниле, региона главног града Филипина.

Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Званично је постала град 1904. године; чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.

Добар чланак

Градска општина Савски венац

Грб Савског венца

Општина Савски венац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15,8 km². У њој живи 39.122 становника, док дупло више људи у њој ради. Савски венац је саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а уједно је и једна од најстаријих општина. Смештена је на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.

Општина Савски венац заузима централни положај у Београду. Најсевернија тачка налази се на 44° 48′ 54″ СГШ (на средини Бранковог моста изнад реке Саве), а најјужнија тачка је на 44° 45′ 15″ СГШ (јужно од Бањичког гробља у Борској улици). Најзападнија тачка општине је на 20° 25′ 29″ ИГД (ушће Топчидерске реке у Саву у Чукаричком заливу), а најисточнија тачка је на 20° 28′ 26″ ИГД (раскрсница Борске и Црнотравске улице, преко пута СРЦ Бањица). На основу тога се закључује да пружање правцем југ-север износи 6,91 km (тј. 3′ 39″), а запад-исток — 5,20 km (тј. 2′ 57″).

Изабрана слика

Изградња моста краља Александра у Београду. Мост, дело архитекте Николаја Краснова, је изграђен између 1930. и 1934. године, а срушен за време Априлског рата 1941. године. На његовом месту је након Другог светског рата подигнут Бранков мост (пуна величина: 1.097 × 800 *)

Изградња моста краља Александра у Београду. Мост, дело архитекте Николаја Краснова, је изграђен између 1930. и 1934. године, а срушен за време Априлског рата 1941. године. На његовом месту је након Другог светског рата подигнут Бранков мост
(пуна величина: 1.097 × 800)

Недавни догађаји

Вести

Пожар на Старој планини 27. октобра
На данашњи дан

18. новембар

Пит Конрад на Месецу

Остали догађаји: 17. новембар18. новембар19. новембар

Занимљивости

Да ли сте знали?

Европска кртица

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,4 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 626.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 253.282 корисника отворила налог, а од тога је 809 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

Језик