Отворите главни мени
Максимилијан Робеспјер

Јакобинска диктатура је период Француске револуције од 5. септембра 1793. до 28. јула 1794. године када су се на власти налазили јакобинци предвођени Максимилијаном Робеспјером. Јакобинску диктатуру карактерише "режим гиљотине" у којем је страдало преко 25.000 људи широм Француске.

Садржај

ТерорУреди

Револуцијом од 31. маја до 2. јуна 1793. године јакобинци преузимају власт од жирондинаца и заводе диктатуру. Ситна буржоазија и сиротиња су преузеле власт. Диктатура се огледала у чињеници да су чланови Конвента, односно јакобинци сјединили законодавну, извршну и судску власт. Да би спасили Француску од спољних непријатеља, увели су општи мобилизацију и народну војску. Коначно су укинули сва феудална права и уништили све документе о феудалним обавезама. Почетком 1794. године успели су да протерају непријатеље са своје територије. Увели су нови, демократски устав (1793) који је предвиђао опште право гласа, федерално уређење, слободу штампе, изгласавање важних закона путем референдума, слободу штампе, личне слободе...

Најзначајнија личност Јакобинске диктатуре био је Максимилијан Робеспјер. Парижани су га звали "неподмитљиви". Био је оличење ситне буржоазије и доносио је најреволуционарније одлуке. Радикалнија крила, ебертовце и бесне послао је на гиљотину. Тиме је револуција почела да "прождире" своју децу. Дантон, као штићеник имућне буржоазије, послат је на гиљотину. Са њим је погубљен и Камиј Димулен и многи други.

Крај диктатуреУреди

 
Погубљење Робеспјера

Робеспјер се заносио идејом да може у потпуности преуредити друштво. Увео је нови републикански календар и покушао да стави науку у службу Револуције. Покушао је такође и да преуреди цркву уводећи култ "Врховног бића". Због максимирања надница диктатуром није било задовољно ни богато грађанство, али ни сиротиња. Међутим, најгоре од свега било је пооштравање терора. Чак се ни чланови Комитета јавног спаса нису осећали сигурним од самовоље Робеспјера, Сен Жиста и Кутона. Чланови Комитета сковали су заверу против њих и извршили државни удар. Након слабог отпора, вође јакобинаца су ухапшене, а 28. јула 1794. године послате на гиљотину (Термидорска реакција). Термидорци, нови господари Конвента, укинули су установе диктатуре.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  • Историја за трећи разред гимназије, друштвено-језички смер - Радош Љушић (139)