Википедија

Атланта

За друге употребе погледајте погледајте страницу Атланта (вишезначна одредница).

Атланта (енгл. Atlanta) главни је град америчке савезне државе Џорџија. По попису становништва из 2010. у њему је живело 420.003 становника.[4]

Атланта
енгл. Atlanta
Атланта
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Савезна држава Џорџија
ОкругФултон
Основан1847.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.6.020.864 [1][2]
 — густина1.514 ст./km2
Агломерација5.278.904
Географске карактеристике
Координате33° 45′ 25″ С; 84° 23′ 25″ З / 33.756944° С; 84.390278° З / 33.756944; -84.390278
Временска зонаUTC-5, лети UTC-4
Апс. висина225-320 m
Површина343[3] km2
Атланта на карти Georgia
Атланта
Атланта
Атланта на карти Georgia
Остали подаци
ГрадоначелникКејша Ленс Ботомс
ФИПС код13-04000
Веб-сајт
atlantaga.gov

Југоисточна држава, северно од Флориде, јужно од Северне Каролине, Јужне Каролине и Тенесија, источно од Алабаме. Са своје источне стране излази на Атлантски океан.

Атланта је засигурно узор светским градовима који се сусрећу са веома брзим ширењем, растом популације и комерцијалним развојем. Њен развој започео је почетком 19. века, али је већим делом уништена током Грађанског рата. Ипак град је обновљен и убрзо је постао главни град Џорџије. У 20. веку Атланта је била седиште Америчког покрета за грађанска права.

Један од надимака града је и „Град феникса“, а повезан је са његовим брзим опоравком после рата.

У Атланти су 1996. године одржане Олимпијске игре. Атланта је седиште више од 50 највећих светских компанија, укључујући Кока-колу, Си-ен-ен и авио-компанију Делта.

Географија уреди

Атланта обухвата површину од 347,1 km2 (134,0 sq mi), од чега је 344,9 km2 (133,2 sq mi) копно, а 2,2 km2 (0,85 sq mi) је вода.[5] Град се налази у подножју Апалача. Са 320 m (1.050 ft) изнад површине мора, Атланта се налази на највећој висини међу важнијим градовима источно од Мисисипија.

Клима уреди

Клима Атланте (Хартсфилд–Џексон међународни аеродром), 1981–2010 нормале,[6]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 26
(79) 		27
(80) 		32
(89) 		34
(93) 		36
(97) 		41
(106) 		41
(105) 		40
(104) 		39
(102) 		37
(98) 		29
(84) 		26
(79) 		41
(106)
Средњи максимум, °C (°F) 20,9
(69,6) 		22,9
(73,2) 		27,1
(80,8) 		29,4
(85,0) 		31,8
(89,3) 		34,8
(94,6) 		35,7
(96,3) 		35,2
(95,4) 		33
(91,4) 		29,1
(84,4) 		25,3
(77,5) 		21,6
(70,8) 		36,4
(97,6)
Максимум, °C (°F) 11,3
(52,3) 		13,7
(56,6) 		18,1
(64,6) 		22,5
(72,5) 		26,6
(79,9) 		30,2
(86,4) 		31,7
(89,1) 		31,2
(88,1) 		27,9
(82,2) 		22,6
(72,7) 		17,6
(63,6) 		12,2
(54,0) 		22,2
(71,9)
Минимум, °C (°F) 1,3
(34,3) 		3,2
(37,7) 		6,7
(44,1) 		10,8
(51,5) 		15,7
(60,3) 		20,1
(68,2) 		21,8
(71,3) 		21,5
(70,7) 		18,2
(64,8) 		12,2
(54,0) 		6,9
(44,5) 		2,5
(36,5) 		11,8
(53,2)
Средњи минимум, °C (°F) −9,1
(15,7) 		−6,2
(20,9) 		−2,6
(27,4) 		1,8
(35,2) 		8,7
(47,6) 		14,7
(58,5) 		18,4
(65,1) 		17,6
(63,7) 		10,8
(51,4) 		3,6
(38,5) 		−1,4
(29,5) 		−6,7
(20,0) 		−11,1
(12,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −22
(−8) 		−23
(−9) 		−12
(10) 		−4
(25) 		3
(37) 		4
(39) 		12
(53) 		13
(55) 		2
(36) 		−2
(28) 		−16
(3) 		−18
(0) 		−23
(−9)
Количина падавинаmm (in) 106,7
(4,20) 		118,6
(4,67) 		122,2
(4,81) 		85,3
(3,36) 		93,2
(3,67) 		100,3
(3,95) 		133,9
(5,27) 		99,1
(3,90) 		113,5
(4,47) 		86,6
(3,41) 		104,1
(4,10) 		99,1
(3,90) 		1.262,6
(49,71)
Количина снега, cm (in) 3,3
(1,3) 		1
(0,4) 		2
(0,8) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		0
(0) 		1
(0,4) 		7,4
(2,9)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 10,9 9,8 9,7 8,6 9,3 9,9 11,7 9,7 7,5 6,9 8,8 10,5 113,3
Дани са снегом (≥ 0.1 in) 0,8 0,6 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0,4 2,1
Релативна влажност, % 67,6 63,4 62,4 61,0 67,2 69,8 74,4 74,8 73,9 68,5 68,1 68,4 68,3
Сунчани сати — месечни просек 164,0 171,7 220,5 261,2 288,6 284,8 273,8 258,6 227,5 238,5 185,1 164,0 2.738,3
Сунчано време — месечни проценти 52 56 59 67 67 66 63 62 61 68 59 53 62
Извор: NOAA (релативна влажност, тачка росе и сунчаност 1961–1990)[7][8][9]
Климатски подаци за Атланту
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просечан број дневних сати 10.0 11.0 12.0 13.0 14.0 14.0 14.0 13.0 12.0 11.0 10.0 10.0 12.0
Просечни ултравиолетни индекс 3 5 6 8 9 10 10 10 8 6 4 3 6.8
Извор: Weather Atlas [10]

Демографија уреди

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 420.003 становника, што је 3.529 (0,8%) становника више него 2000. године.[4]

Састав становништва – Атланта
2010.[4]2000.[4]
Укупно416 474 (100,0%)420 003 (100,0%)
Афроамериканци255 689 (61,39%)226 894 (54,02%)
Белци130 222 (31,27%)152 377 (36,28%)
Хиспаноамериканци18 720 (4,495%)21 815 (5,194%)
Азијати8 046 (1,932%)13 188 (3,140%)
Остали3 797 (0,912%)5 729 (1,364%)

    Међународни аеродром Хартсфилд-Џексон Атланта уреди

     
    Аеродром Атланта
     
    Торањ на аеродрому Атланта

    Међународни аеродром Хартсфилд-Џексон Атланта, је у 2017. години био аеродром са највећим бројем путника у свету. Број путника који користи авионски превоз преко Атланте износи више од 92 милиона годишње. Атланта је повезана редовним летовима са 150 америчких аеродрома скоро 70 међународних аеродрома. Аеродром запошљава више од 63.000 радника.



    Партнерски градови уреди

    Референце уреди

    1. ^ „Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas Population Totals and Components of Change: 2010-2019”. United States Census Bureau, Population Division. април 2019. Приступљено 18. 4. 2020. 
    2. ^ „Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2018 – United States – Combined Statistical Area; and for Puerto Rico”. United States Census Bureau, Population Division. март 2018. Приступљено 8. 5. 2019. 
    3. ^ „2018 U.S. Gazetteer Files”. United States Census Bureau. Приступљено 12. 2. 2020. 
    4. ^ а б в г „Georgia Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2013. 
    5. ^ „Geographic Identifiers: 2010 Demographic Profile Data (G001): Atlanta city, Georgia”. U.S. Census Bureau, American Factfinder. Приступљено 21. 10. 2015. 
    6. ^ ThreadEx
    7. ^ „Station Name: GA ATLANTA HARTSFIELD INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 19. 3. 2013. 
    8. ^ „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 12. 4. 2016. 
    9. ^ „WMO Climatological Normals of Atlanta/Hartsfield INTL AP, GA”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 7. 2020. 
    10. ^ „Atlanta, Georgia, USA – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 23. 1. 2019. 

    Литература уреди

    • Atlanta and Environs: A Chronicle of Its People and Events: Years of Change and Challenge, 1940–1976 by Franklin M. Garrett, Harold H. Martin
    • Craig, Robert (1995). Atlanta Architecture: Art Deco to Modern Classic, 1929–1959. Gretna, LA: Pelican. ISBN 0-88289-961-9. 
    • Darlene R. Roth and Andy Ambrose. Metropolitan Frontiers: A Short History of Atlanta. Atlanta: Longstreet Press, 1996. An overview of the city's history with an emphasis on its growth.
    • Sjoquist, Dave (ed.) The Atlanta Paradox. New York: Russell Sage Foundation. 2000.
    • Stone, Clarence. Regime Politics: Governing Atlanta, 1946–1988. University Press of Kansas. 1989.
    • Elise Reid Boylston. Atlanta: Its Lore, Legends and Laughter. Doraville: privately printed, 1968. Many anecdotes about the history of the city.
    • Frederick Allen. Atlanta Rising. Atlanta: Longstreet Press, 1996. A detailed history of Atlanta from 1946 to 1996, with much about City Councilman, later Mayor, William B. Hartsfield's work in making Atlanta a major air transport hub, and about the civil rights movement as it affected (and was affected by) Atlanta.
    • McMahan, C. A. (1950). The people of Atlanta : a demographic study of Georgia's capital city. Athens, Georgia: University of Georgia Press. ISBN 9780820334493. Приступљено 20. 2. 2018. 

    Спољашње везе уреди

    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атланта&oldid=26005994”