Аустрија

За друге употребе погледајте страницу Аустрија (вишезначна одредница).

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

Република Аустрија Republik Österreich  (немачки)
Застава Грб
Химна: Земља планина, земља река (нем. Land der Berge, Land am Strome)
Главни град	Беч
Службени језик	немачки, у појединим регијама: словеначки, хрватски, мађарски
Владавина
Облик државе	Савезна република
— Председник	Александер ван дер Белен
— Канцелар	Карл Нехамер
— Вице-канцелар	Вернер Коглер
Историја
Независност	Од Западне Немачке 27. јула 1955.
Географија
Површина	‍
— укупно	83.855 km2 (115)
— вода (%)	1,7
Становништво	‍
— 2014.	8.504.850 (95)
— густина	101,42 ст./km2
Економија
Валута	Евро
— стоти део валуте	‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона	UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST)
Интернет домен	‍.at‍
Позивни број	+43
¹ Пре 2002. Аустријски шилинг

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придружила 1995. године.

Порекло имена

Њено име нем. Österreich се на српски може превести као „источно царство”, што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи „источна граница”, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије Трећем рајху.

Историја

Главни чланак: Историја Аустрије

Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века. Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године. Савезници су након Другог светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 2002. је увела валуту евро.

Старије камено доба

Вилендорфска Венера из Старијег каменог доба

Подручје Аустрије било је насељено и у старијем каменом добу, о чему сведочи и један од највреднијих налаза археологије у Аустрији тзв. Вилендорфска Венера. Настала је око 25.000 година п. н. е. на подручју данашњег Вилендорфа код места Вахауа у Доњој Аустрији. Пронађена је 1908. године, а данас се налази у Природно-историјском музеју у Бечу

Келти, римске провинције

Карта римских провинција на подручју данашње Аустрије

На подручју данашње Аустрије келтска племена — Амбидравен, Амбисонтен, Боиер, Кампи и Норикер, оснивају краљевство Норикум. Ово краљевство било је познато по извозу гвожђа, све до подручја данашње Италије, као и по својим коњима. Имали су и своју ковницу новца. Ширењем Римског царства, кроз мирно освајање, под римским војсковођама и царским синовима Тиберијем и Друзом 15. године п, н, е. подручје данашњег Тирола и Ворарлберга прелази у посед Рима. Римљани оснивају провинције Norikum, Panonija и Retija. Већи римски градови у то време били су: Solva — код места Вагна, Ovilava — Велс, Lauriacum — Lorch kod Енса, Cetium — Санкт Пелтен, Vidobona — Беч, Iuavavum — Салцбург.

Средњи век

Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија

Царица Марија Терезија

Након што су територију данашње Аустрије освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Баварци и Франци, она долази под власт династије Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наслиједили Хабзбурговци. 976. године спомиње се маркгроф Леополд I из династије Бабенберг, као повјереник цара Отона I. Прво помињање Аустрије, као Ostarrîchi забележено је 1. новембра 996. године у уговору о поклону 950 ha земљишта, цара Отона III, biskupu од Фреисинга у околини данашње општине Нојхофен ан дер Ибс у Доњој Аустрији речима: „…in regione vulgari vocabulo Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.”

Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као нпр. in orientali regno, in oriente, Osterland Austria и terra orientalis. Данас већина језика назива Аустрију тим именом, изузев словачког Rakúsko, чешког Rakousko и финског језика Itävalta.

Изумирањем династије Бабенберг, Рудолф Хабзбуршки 1240. године постаје први немачки краљ из династије Хабзбург, те узима име Рудолф I, војвода аустријски и штајерски. Династија Хабзбург владала је Аустријом све до свог изумирања 1780. године, када ју је наследила лотариншка династија под именом Хабзбург-Лорена.

Аустријско царство

Распадом Светог римског царства 1804. године, Франц II, као последњи владар тог царства оснива Аустријско царство и узима име Франц I, аустријски цар. Царство се простирало на подручјима данашње Аустрије, Чешке, Словачке, Румуније, Хрватске, Словеније, Мађарске, северних делова Италије, као и делова Пољске и Србије, Немачке и Босне и Херцеговине.

Аустро-Угарска

Аустријско царство је 1867. године подељено је као двојна монархија, Аустро-Угарске на аустријски и мађарски дио. Одлуком Берлинског конгреса Аустрија окупира Босну и Херцеговину, коју 1908. године анектира. Нападом Аустро-Угарске на Србију 1914. године започео је Први светски рат. Са укупном површином од 676.615 km² Аустро-Угарска је била друга по величини земља у Европи, а по броју становника са око 53 милиона 1914. године, трећа у Европи. Аустро-Угарска се распала након што је изгубила Први светски рат, па је мировним уговором у Сен Жермену и мировним споразумом у Тријанону 1918. године, настала Аустрија у данашњим границама, названа Прва Република, са првим председником владе Карлом Ренером. 1938. године Аустрију је припојила нацистичка Немачка.

Други светски рат

Крајем Другог светског рата 1945. године савезници су поделили Аустрију на четири окупационе зоне све до 1955. године, кад је стекла потпуну независност, под условима да остане неутрална, те да се одрекне тежњи за поновном припојењу Немачкој. 27. априла 1945. године проглашена је привремена влада на челу са Карлом Ренером. Та влада проглашава успостављење тзв. Друге републике и управља Аустријом, са мањим променама, све до првих легитимних избора 1949. године.

Савремено доба

Аустрија је 1995. године постала чланица Европске уније, а 1999. је увела валуту еуро.

Географија

Аустријски Алпи

Карта националних паркова у Аустрији

Гросглокнер највиши планински врх Аустрије са 3.798 m

Главни чланак: Географија Аустрије

Положај

Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 km, а у северно-јужном правцу 294 km. Око 60% површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца Алпи. На источној граници према Чешкој, налазе се обронци Карпата. Низије се налазе источно и уздуж тока Дунава, те у јужној Штајерској и Градишћје је на рубу Панонске низије. Укупно 43% Аустрије је пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у општини Апетлон у Градишћу 114 m, а највиши врх је Гросглокнер са 3.798 m

Геологија и рељеф

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни.

Највиши планински врх Гросглокнер 3.798 m у Аустрији налази се у савезној покрајини Корушкој. Осим њега Аустрија има преко 900 врхова са висином већом од 3.000 m. Неки већи врхови су:

• Wildspitze 3.774 m,
• Weisskugel 3.738 m,
• Großvenediger 3.662 m,
• Hinterer Brochkogel 3.628 m,
• Hintere Schwärze 3.624 m,
• Similaun 3.607 m,
• Wiesbachhorn 3.564 m,
• Rainerhorn 3.560 m

Воде

Реке

Највећа река је Дунав. Највећи дeo Аустрије, око 80.566 km² припада Дунавском сливу, а само мала подручја на западу припадају сливу Рајне (2.366 km²), те на северу сливу Елбе са површином од 918 km².

Остале веће реке у Аустрији су: Лех, Изар, Ин, Салзах, Траун, Енс, Ибс, Erlauf, Pielach, Трајзен, Wienfluss, Fischa, Große Mühl, Kleine Mühl, Rodl, Aist, Kamp, Göllersbach, Rußbach, Дије, Марх, Мура и Lainsitz.

Језера

Највеће језеро у Аустрији је Нежидер у Градишћу. Укупно 77% површине од укупно 315 km² припада Аустрији, а остатак припада Мађарској. Друго по величини је Атерско језеро са 46 km² у Горњој Аустрији, те Traunsee са 24 km². На тромеђи са Немачком и Швајарском Аустрији припада и мањи дио Боденског језера. Тачна граница између држава на Боденском језеру није дефинирана. Осим њих, посебно за туризам, су важна језера у Корушкој: Wörthersee, Millstätter See, Ossiacher See и Weißensee. Друга познатија језера у Аустрији су Mondsee и Wolfgangsee.

Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.

Клима

Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима. У западном и средишњем делу превладава снежна клима с изразитим падавинама и ниским зимским температурама. Летње температуре су до 20 C. У долинама су честе магле и температурне инверзије. Према истоку превладава умерено континентална клима.

Градови

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инзбрук, Грац и Линц.

Види још: Списак градова у Аустрији

Национални паркови

У Аустрији постоји седам националних паркова и шездесетак природних резервата.

Име	Основан	Величина (ha)	Слика
Национални парк Високи Тауерн	1981.	181.500
Национални парк Нижидерско језеро	1993.	9.700
Национални парк Дунав-Ауен	1996.	9.300
Национални парк Кречњачки Алпи	1997.	20.825
Национални парк Тајтал	2000.	1.330
Национални парк Гезојзе	2002.	11.054
Национални парк Нокберге	1987.	18.430

Политика

Зграда аустријске скупштине у Бечу

Главни чланак: Политика Аустрије

Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (Савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника и Националрат (Национално веће), који има 183 заступника који се бирају директно.

Аустријски парламент након избора 2017 (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

• 62 заступника из Народне Странке
• 52 заступника из Социјалдемократске странке
• 51 заступника из Слободарске странке
• 10 заступника из Странке Неос
• 8 заступника из зеленог покрета Пилз

Административна подела

Главни чланак: Аустријске покрајине

		Покрајина	Главни град	На немачком
	B	Бургенланд	Ајзенштат	Burgenland	Eisenstadt
	K	Корушка	Клагенфурт	Kärnten	Klagenfurt
	NÖ	Доња Аустрија	Санкт Пелтен	Niederösterreich	Sankt Pölten
	OÖ	Горња Аустрија	Линц	Oberösterreich	Linz
	S	Салцбург	Салцбург	Salzburg	Salzburg
	St	Штајерска	Грац	Steiermark	Graz
	T	Тирол	Инзбрук	Tirol	Innsbruck
	V	Форарлберг	Брегенц	Vorarlberg	Bregenz
	W	Беч	Беч	Wien	Wien

Привреда

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-их година 20. века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но откада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3% 2006. године.

Валута

Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.

Становништво

Главни чланак: Демографија Аустрије

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни немачки језик у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине. То су Словенци у Корушкој, те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском.

У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама државних власти у Аустрији живи око 500.000 Срба.

Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици.

Остале важне вере су православље, ислам и протестантизам.

Извор: [1]
	№	Град	Покрајина	Популација
Беч Грац	1.	Беч	Беч	1 714 142	Линц Салцбург
	2.	Грац	Штајерска	261 540
	3.	Линц	Горња Аустрија	189 367
	4.	Салцбург	Салцбург	148 078
	5.	Инзбрук	Тирол	120 147
	6.	Клагенфурт	Корушка	94 303
	7.	Филах	Корушка	59 285
	8.	Велс	Горња Аустрија	58 713
	9.	Санкт Пелтен	Доња Аустрија	51 956
	10.	Дорнбирн	Форарлберг	45 605

Култура

Дворац Schönbrunn у Бечу

У Аустрији су рођени многи славни композитори, међу осталима Моцарт, Јохан Штраус отац и син, Шенберг, Веберн и Берг.

Треба споменути и славне физичаре Болцман и Шредингер, филозофе Витгенштајн и Гедел, психоаналитичара Фројд, писца Мусила и сликара Климт.

Спорт

Спорт у Аустрији је веома популаран. Фудбал и рукомет су најпопуларнији. Поред тога учествовали су на разним такмичењима и при том освојили бројне медаље.

Образовање

Основно и средње образовање

Главни чланак: Образовни систем у Аустрији

Високо образовање

Главни чланак: Листа универзитета у Аустрији

Систем високог образовања у Аустрији састоји се од федералних универзитета (нем. Universitäten), приватних универзитета (нем. Privatuniversitäten) и високих школа (нем. Fachhochschulen). Три врсте институција функционишу на основу различитих закона где је једна од главних разлика начин финансирања рада институција. Две институције у Доњој Аустрији имају специјалан статус.

Туризам

Туризам заузима веома важно место у привреди Аустрије. У томе предњачи покрајина Тирол (центар-Инзбрук) на западу земље, која остварује скоро половину укупних аустријских прихода од туризма. Развијен је и хотелски и сеоски туризам, а туристи долазе лети и зими. Знатне приходе од туризма остварује Беч.

Литература

• Brook-Shepherd, Gordon (1998). The Austrians: a thousand-year odyssey. New York: Carroll & Graf Publishers, Inc. ISBN 978-0-7867-0520-7. 
• Jelavich, Barbara (1987). Modern Austria: empire and republic 1815—1986. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31625-5. 
• Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: a short history. Riverside, Calif.: Ariadne Press. ISBN 978-0-929497-03-7. 
• Rathkolb, Oliver. The Paradoxical Republic: Austria, 1945—2005 (Berghahn Books; 2010, 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
• Schulze, Hagen (1996). States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 978-0-631-20933-1. 
• Ingeborg Auer u. a.: ÖKLIM — Digitaler Klimaatlas Österreichs.. In: Christa Hammerl u. a. (ed): Die Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik 1851—2001. Leykam, Wien. 2001. ISBN 978-3-7011-7437-9.
• Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (ed): Österreich-Lexikon. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. 2004. ISBN 978-3-85498-385-9. — Fortgeführt als Online-Ausgabe.
• Ernst Bruckmüller: Sozialgeschichte Österreichs. Oldenbourg, Wien 2000
• Harald Fidler: Österreichs Medienwelt von A—Z. Das komplette Lexikon mit 1000 Stichwörtern von Abzockfernsehen bis Zeitungssterben.. Falter, Wien. 2008. ISBN 978-3-85439-415-0.
• Friedrich Heer: Der Kampf um die österreichische Identität.. Böhlau, Wien. 2001. ISBN 978-3-205-99333-9.
• Erwin Ringel: Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion.. Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. 2005. ISBN 978-3-218-00761-0.
• Robert und Melita Sedlaczek: Das österreichische Deutsch.. Ueberreuter. 2004. ISBN 978-3-8000-7075-6.
• Helmut Seel, Josef Scheipl: Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert.. Leykam, Graz. 2004. ISBN 978-3-7011-7388-4.
• Peter Berger: Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert.. 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. 2008. ISBN 978-3-7089-0354-5.
• Karl Vocelka: Geschichte Österreichs. Kultur — Gesellschaft — Politik.. Heyne. . München. 2002. ISBN 978-3-453-21622-8. 
• Herwig Wolfram (ed): Österreichische Geschichte. 14 Bände. Ueberreuter, Wien 1994—2006.

Спољашње везе

• Аустрија. инфо, званични туристички инфо портал
• Аустријско право
• Вести из Аустрије
• Službeni portal Austrije
• Austrijska turistička zajednica
• ski Austrija
• ORF-redakcija za narodne grupe
• Kundenservice