Горња Аустрија

Горња Аустрија (нем. Oberösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich ob der Enns — „крунско Аустријско војводство горе од (реке) Енс“) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном северном делу. Главни град Горње Аустрије је Линц.

Горња Аустрија Oberösterreich
Застава Грб
Држава	Аустрија
Админ. центар	Линц
Председник	Јозеф Пирингер
Површина	11.981,92 km2
Становништво	2011.
— број ст.	1.412.545
— густина ст.	117,89 ст./km2
Званични веб-сајт

Положај

Горња Аустрија заузима северни део Аустрије. Покрајина се граничи:

• на северу - Чешка,
• на истоку - покрајина Доња Аустрија,
• на југу - покрајина Штајерска,
• на југозападу - покрајина Салцбург,
• на западу - Немачка.

Природне одлике

Дунав у Линцу

Планина Траунштејн из ланца Алпа

Седиште покрајине, град Линц

Подела Горње Аустрије

Алпска дивокоза

Гмунден на Траунском језеру је важно туристичко одредиште у покрајини

Село Халштат, познато по праисторијским налазиштима

Са површином од 11,981 km² Горња Аустрија је четврта по величини покрајина у држави.

Рељеф: Горња Аустрија је подељена на три целине. На северу, до границе са Чешком, се пружа подручје нижих и средње високих планина, звано Мухл. У средишњем делу налази се пространа котлина реке Дунав, најчешће благо заталасана. Надморска висина је око 250-400 метара. Изразито планинска подручја се јављају на југу - Горњоаустријски Алпи. На Алпима се налази и врхови са преко 2000 метара надморске висине. У подножју Алпа има доста термалних извора, па је дати део покрајине богат бањама.

Клима: Горња Аустрија има благу умерено континенталну климу, која само у вишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Горње Аустрије протиче Дунав, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Дунав у покрајини има неколико притока: са севера теку реке Велики Мухл и Мали Мухл, а са југа реке Ин (граница ка Немачкој) са притоком Салцах, те Траун и Енс.

Историја

Иако је појам Горње Аустрије постојао још од средњег века, данашња покрајина настала је деобом Аустријског војводства по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Датом деобом је настала и покрајина Доња Аустрија.

Становништво

По последњим подацима из 2011. године Горња Аустрија има преко 1,4 милиона становника, па је после четврта аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника се брже повећава од државног просека услед високог нивоа развиојености покрајине.

Густина насељености је близу 120 ст./км², што осетно више од државног просека. Делови уз град Линц и низине су много боље насељени (150-300 ст./км²), док су планински простори на северу и југу много мање густине насељености (<50 ст./км²).

Етнички састав: Горња Аустрија је традиционално насељена аустријским Немцима. Историјских мањина нема, али се последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) населио у већим градовима и насељима око Беча.

Привреда

Горња Аустрија је високо развијена покрајина, посебно околина Линца. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница.

Традиционално се разликују четири целине (тзв. четврти) према традиционалним привредним делатностима:

1. север - Четврт Мухл - шумарство, коришћење воде (воденице, млинови);
2. исток - Четврт Траун - индустрија, туризам;
3. запад - Четврт Ин - пољопривреда;
4. средина и југ - Четврт Хаузрук - воћарство.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно виноградарство и воћарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Линца, Велса и Штајра.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Горњој Аустрији. Посебно је познат јужни део покрајине, у оквиру Алпа, где је развијено више грана туризма: зимски, бањски (Бад Ишл), језерски (Гмунден).

Управна подела

Покрајина се дели на 18 подручних јединица - округа (Bezirk) - 3 градска округа (тзв. статутарни градови) и 15 „уобичајених“ округа. Даље се окрузи деле на општине - укупно њих 444.

Бр.	Статутарни град /градски округ	Матични назив	Површина (у km²)	Број ст. (2010)	скр.
1.	Велс	Wels	45,92	58.574	WE
2.	Линц	Linz	96,05	189.311	L
3.	Штајр	Steyr	26,56	38.365	SR

Бр.	Округ	Матични назив	Град - седиште	Површина (у km²)	Број ст. (2010)	скр.
1.	Браунау ам Ин (округ)	Bezirk Braunau am Inn	Браунау ам Ин	1.040,38	97.382	BR
2.	Велс-Ланд (округ)	Bezirk Wels-Land	Велс	457,66	67.175	WL
3.	Гмунден (округ)	Bezirk Gmunden	Гмунден	1.432,62	99.663	GM
4.	Грискирхен (округ)	Bezirk Grieskirchen	Грискирхен	578,99	62.677	GR
5.	Ефердинг (округ)	Bezirk Eferding	Ефердинг	259,46	31.690	EF
6.	Кирхдорф ан дер Кремс (округ)	Bezirk Kirchdorf an der Krems	Кирхдорф ан дер Кремс	1.239,79	55.806	KI
7.	Линц-Ланд (округ)	Bezirk Linz-Land	Линц	460,25	138.116	LL
8.	Перг (округ)	Bezirk Perg	Перг	611,86	65.620	PE
9.	Рид им Инкрајс (округ)	Bezirk Ried im Innkreis	Рид им Инкрајс	585,01	58.676	RI
10.	Рорбах (округ)	Bezirk Rohrbach	Рорбах	827,95	57.073	RO
11.	Урфар-Умгебунг (округ)	Bezirk Urfahr-Umgebung	Линц	649,33	80.782	UU
12.	Фрајштат (округ)	Bezirk Freistadt	Фрајштат	993,86	64.939	FR
13.	Феклабрук (округ)	Bezirk Vöcklabruck	Феклабрук	1.084,26	129.943	VB
14.	Шердинг (округ)	Bezirk Schärding	Шердинг	1618,49	56.667	SD
15.	Штајр-Ланд	Bezirk Steyr-Land	Штајр	971,70	58.779	SE

Збирка слика важнијих градова покрајине

• 
  Штајр
• 
  Велс
• 
  Бад Ишл
• 
  Феклабрук

Спољашње везе

• Званични веб-сајт