Густина насељености

средњи број становника на површини одређеног подручја

Густина насељености становништва представља просечан број становника на површини одређеног подручја (држава, регија или слично), и у правилу се наводи као просечан број „становника по квадратном километру (ст./km²)”. Другим речима, густина насељености је однос између броја становника и величине неке територије. Израчунава се на начин да се број становника одређеног подручја подели са површином истог подручја.[1][2]

Карта света са густином становништва по државама (2015)
Карта света са густином становништва по државама (2006)

Просечна густина насељености светског копна без Антарктиде је око 41 ст/км квадратни.[3]

Земља са највишом густином становништва је Монако (18.713 ст./km², а са најнижом густином становништва Монголија (2 ст./km²).

Понекад се употребљава обрнута вредност. Колика је површина која у просеку стоји на располагању једном становнику одређеног подручја. Израчунава се тако, да се површина подручја изражена у м2 подели са бројем становника на том подручју. Наводи се као „број квадратних метара на једног становника (м2/ст.)”.

Земља са најмањом површином по становнику је Монако (63 м2/ст.), а са највећом површином по становнику Монголија (500.000 м2/ст.).

КонтинентиУреди

Густина насељености за све континенте осим Антарктика:

  1. Азија — 80 становника/km²,
  2. Европа — 69 становника/km²,
  3. Африка — 26 становника/km²,
  4. Северна Америка — 20 становника/km²,
  5. Јужна Америка — 20 становника/km²,
  6. Аустралија — 4 становника/km².[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (2016). Географија 6 за 6. разред основне школе (7. изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-19478-7. 

Спољашње везеУреди