The frontispiece of Thomas Hobbes' Leviathan

Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници, поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка.[1] Држава као организација у класном друштву заступа првенствено интересе владајуће класе, али својим деловањем обавезна је да штити интересе осталих делова друштва. States may or may not be sovereign. For instance, federated states are members of a federal union, and may have only partial sovereignty, but are, nonetheless, states.[1] Some states are subject to external sovereignty or hegemony, in which ultimate sovereignty lies in another state.[2] States that are sovereign are known as sovereign states.

Појам државе се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На међународном нивоу држава је суверено тело. Суверенитет чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе). Када територија не испуњава те основне услове она постаје неуспела држава. Пример неуспеле државе је Сомалија, где не постоји власт која има суверентитет над територијом окруженом границама.

Две најзаступљеније теорије на нашим просторима о унутрашњој улози државе су:

  1. Држава је апарат за принуду. По овој теорији држава постоји да би осигурала да свако испуни своје законске обавезе, као што су исплата дугова, поштовање приватне својине итд.
  2. Држава испуњава принципе друштвеног уговора. Друштвени уговор је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је Жан Жак Русо. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити природна права сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза. Оваква идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.

Атрибути државе су територија - географско пространство, становништво - људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт - највиша и суверена.

The term "state" can also refer to the secular branches of government within a state,[3] often as a manner of contrasting them with churches and civilian institutions.

Speakers of American English often use the terms state and government as synonyms,[а] with both words referring to an organized political group that exercises authority over a particular territory.[4]

Many human societies have been governed by states for millennia, but others have been stateless societies. Over time a variety of different forms developed, employing a variety of justifications for their existence (such as the divine right of kings, the theory of social contract, etc.). In the 21st century, the modern nation-state is the predominant form of state to which people are subject.

Садржај

ДефиницијаУреди

There is no academic consensus on the most appropriate definition of the state.[5] The term "state" refers to a set of different, but interrelated and often overlapping, theories about a certain range of political phenomena.[6] The act of defining the term can be seen as part of an ideological conflict, because different definitions lead to different theories of state function, and as a result validate different political strategies.[7] According to Jeffrey and Painter, "if we define the 'essence' of the state in one place or era, we are liable to find that in another time or space something which is also understood to be a state has different 'essential' characteristics".[8]

The most commonly used definition is Max Weber's,[9][10][11][12][13] which describes the state as a compulsory political organization with a centralized government that maintains a monopoly of the legitimate use of force within a certain territory.[14][15] General categories of state institutions include administrative bureaucracies, legal systems, and military or religious organizations.[16]

Another commonly accepted definition of the state is the one given at the Montevideo Convention on Rights and Duties of States in 1933. It defined state as a space that possess the following : A permanent population, a defined territory and a government that is capable of maintaining effective control over the corresponding territory and of conducting International relations with other states.[17]

According to the Oxford English Dictionary, a state is "a. an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b. such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America".[1]

Confounding the definition problem is that "state" and "government" are often used as synonyms in common conversation and even some academic discourse. According to this definition schema, the states are nonphysical persons of international law, governments are organizations of people.[18] The relationship between a government and its state is one of representation and authorized agency.[19]

Међународно правоУреди

Међународно право не садржи дефиницију државе. Покушаји чињени у том правцу, у оквиру Уједињених нација остали су безуспешни, због супротних идеолошких ставова и приступа овом питању.[20][б][в]

Тешкоће у дефинисању и утврђивању правних критеријума државе долазе делимично и отуда, што, посматрајући државу са становишта унутрашњег права имамо у виду, пре свега, њен однос према појединцима, њеним субјектима који су јој подчињени. Међутим са становишта међународног права, државу посматрамо првенствено у односу на друге државе, које су са правне тачке потпуно равноправне.[20]

Критеријуми државностиУреди

Наука међународног права акценат ставља на критеријуме државности. Да би се једна јединка могла сматрати државом, потребно је да поседује:

  1. постојано становништво
  2. утврђену територију и
  3. суверену власт[20]

Постојано становништво

Држава је организована заједница, а то претпоставља становништво настањено на једној одређеној територији. Номадским племенима која нису везана за једну територију није признато својство субјекта међународног права. Везе између државе и становништва су различите, зависно од личног положаја становника. Најмногобројнији и најзначајнији део становништва представљају држављани; они поседују на територији државе максимална права, али и најтеже обавезе. У односу на држављане, држава поседује пуну територијалну и пресоналну надлежност, што значи да су држављани подвргнути извесним обавезама, на пример, војној, ако бораве на територији друге државе. Исто тако, држава има право дипломатске заштите свог држављанина, без обзира на место његовог боравка.[21]

Међу становништвом једне територије може бити и известан број страна чији је положај регулисан посебним унутрашњим прописима или међународним конвенцијама. Коначно, један део становништва може представљати и националну мањину која је подвргнута под специјални режим.[22]

Бројност становништва није увек одлучујући моменат, будући да има веома малих држава, нпр. Исланд или Луксембург. Нагла полиферација држава уследила је кроз процес деколонизације, распадом Совјетског Савеза и насилним разарањем Југославије. Држава јесте статусни симбол за улазак у међународну заједницу, али треба додати да „мини“ државе данас представљају велики проблем, који се нашао на дневном реду Генералне скупштине и Савета безбедности уназад последњих десет и више година. Многе од њих су само фиктивне државе, јер не поседују ни економски, ни безбедносни потенцијал за самосталан живот. Формална прокламација суверенитета не значи и ефективни суверенитет.[22]

Утврђена територија

Држава је територијална организација са сопственим механизмом. Другим речима, државна територија је други, битан елемент државе. Територија има и психолошки значај за народ; национални понос се буди кад је територија угрожена, нарочито историјска места везана за прошлост народа. Државна територија, по правилу, мора бити утврђена граничном линијом. Међутим, понекад политички мотиви имали су превагу над правним критеријумима, па су државе признате као субјекти и пре него што су биле утврђене државне границе.[22]

У току Првог светског рата признато је низ нових држава, а да питање њихове територије није било решено. Израел је проглашен за независну државу и примљен у чланство Уједињених нација, а да дефинитивно разграничење његове територије није извршено. Проблем је нарочито сложен у вези са признањем независности земаља које су тек изашле из колонијалног статуса. Колонијалне силе повлачиле су границе својих поседа зависно од моћи, потреба, интереса а често и међусобног ценкања; те околности су условиле да бивши колонијални поседи стицањем независности нису имали решен проблем својих сопствених граница. Но било би свакако неосновано при овако специфичним условима захтевати примену напред поменутих критеријума.[22]

Суверена власт

Трећи елемент, суверена власт, управо карактерише државу и по њему се држава разликује од осталих организација. Сувереност државне власти огледа се у супрематији државне власти према свим другим властима унутар те државе, у независности при обављању своје интерне мисије и своје функције на међународном плану. Суверена власт државе је изворна — оригинална, и не изводи се ни из какве друге власти. Тај изворни карактер власти немају, на пример, други субјекти међународног права, као што је било Друштво народа или данас Уједињене нације, које поседују изведену власт тј. власт коју су државе добровољно пренеле на те организације.[22]

Проблем дефинисања суверене власти изазива у пракси често велике тешкоће. Полази се обично од претпоставке да власт има ефективну контролу и моћ владања на целој територији. Поучан је у том погледу пример Финске 1917/18, која се отцепила од Русије у току Октобарске револуције, али су се на њеној територији водиле борбе. Комитет правника формиран од Друштва народа 1922, поводом спора између Финске и Шведске, по питању Аландских острва, у свом извештају истакао је:

Признање државаУреди

  Овај одељак треба проширити.


Сукцесија државаУреди

  Овај одељак треба проширити.


НапоменеУреди

  1. The two are especially synonymous when phrased as "the state" and "the government." See "government" under List of words having different meanings in American and British English: A–L.
  2. Влада Велике Британије у свом коментару поводом нацрта Декларације о правима и дужностима држава приметила је да таква Декларација треба да почне дефиницијом »државе«. Делегат Сирије такође се залагао у истом смислу. Комисија за међународно право одбила је овај предлог са мотивацијом да би једна таква дефиниција била некорисна. Види, UN. Doc. offic. de la IV Sess. de A. G. (1949). стр. 187., 195,196
  3. Конвенција о правима и дужностима држава прихваћена у Монтевидеу дефинише државу на следећи начин: „Држава као личност међународног права мора поседовати следеће квалификације:
    1. перманентно становништво
    2. утврђену територију
    3. владу и
    4. капацитет да уђе у односе са другим државама.“
    Види, Hudson: Int. Leg. Vol. VI pp. 620.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Thompson, Della, ур. (1995). „state”. Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford University Press. »3 (also State) a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America« 
  2. For example, the Vichy France (1940-1944) officially referred to itself as l'État français (the French state).
  3. anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (PDF). mises.org. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 26. 8. 2014. 
  4. „"state" (definition 5) and "government" (definitions 4, 5, and 6)”, Merriam-Webster Dictionary, Merriam-Webster, Incorporated, 2015, Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2017 
  5. Cudworth et al., 2007: p. 1
  6. Barrow, 1993: pp. 9-10
  7. Barrow, 1993: pp. 10-11
  8. Painter, Joe; Jeffrey, Alex (2009). Political Geography (2nd изд.). London: SAGE Publications Ltd. стр. 21. ISBN 978-1-4129-0138-3. 
  9. Dubreuil, Benoít (2010). Human Evolution and the Origins of Hierarchies: The State of Nature. Cambridge University Press. стр. 189. ISBN 978-0-521-76948-8. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2016. 
  10. Gordon, Scott (2002). Controlling the State: Constitutionalism from Ancient Athens to Today. Harvard University Press. стр. 4. ISBN 978-0-674-00977-6. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2016. 
  11. Hay, Colin (2001). Routledge Encyclopedia of International Political Economy. New York, NY: Routledge. стр. 1469—1474. ISBN 0-415-14532-5. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2016. 
  12. Donovan, John C. (1993). People, power, and politics: an introduction to political science. Rowman & Littlefield. стр. 20. ISBN 978-0-8226-3025-8. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2016. 
  13. Shaw, Martin (2003). War and genocide: organized killing in modern society. Wiley-Blackwell. стр. 59. ISBN 978-0-7456-1907-1. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. 
  14. Cudworth et al., 2007: p. 95
  15. Salmon, 2008: p. 54 Archived 15 May 2016 at the Wayback Machine.
  16. Earle, Timothy (1997). „State, State Systems”. Ур.: Barfield, Thomas. The Dictionary of Anthropology. Wiley-Blackwell. стр. 445. ISBN 978-1-57718-057-9. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2016. 
  17. „Montevideo Convention on the Rights and Duties of States”. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2011. 
  18. Robinson, E. H. 2013. The Distinction Between State and Government Archived 2 November 2013 at the Wayback Machine.. The Geography Compass 7(8): pp. 556-566.
  19. Crawford, J. (2007) The Creation of States in International Law. Oxford University Press.
  20. 20,0 20,1 20,2 Аврамов & Крећа (2003). стр. 75.
  21. Аврамов & Крећа (2003). стр. 75–76.
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 22,4 22,5 Аврамов & Крећа (2003). стр. 76.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди