Отворите главни мени

Народ је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врсте људских заједица. Према терминолошкој класификацији у области друштвених наука, разликују се два основна значења овог појма: народ као етнос (етнички народ) и народ као демос (демотски народ - становништво). Поред ових основних значења, појам народ може имати и многа друга значења, која се обликују према разноврсним критеријумима, чиме настају изрази са специфичним, симболичним или пренесеним значењима, као што су: политички народ, конститутивни народ, већински народ, мањински народ, православни народ, радни народ и други слични изрази.[1][2]

Народ као етнос: етнички народУреди

У српском језику, појам народ најчешће се употребљава у етничком контексту, ради означавања етничких народа, као што су: српски народ или руски народ. Таквом употребом, народ се дефинише као заједница коју чине сви људи које спаја заједнички етнички идентитет, независно од просторних, временских или било којих других критеријума. У том (етничком) смислу, српски народ чине сви Срби, независно од тога где живе и без обзира на то када су живели, чиме се у оквирима српске народне заједнице остварује трајна веза између, на пример: кнеза Часлава, светог Саве, владике Његоша, Николе Тесле и сваког другог Србина, било из прошлости или садашњости. Такво (етничко) поимање народа заснива се на заједничкој историјској и културној баштини, те стога не подлеже бившим или садашњим територијално-политичким поделама. У том смислу, за личну припадност етничком народу небитно је место живљења или држављанство, пошто сваки припадник етничког народа поседује свој лични етнички идентитет и чува га потпуно независно од других својстава и категорија, као што је на пример поседовање држављанства матичне или неке стране државе.

Народ као демос: становништвоУреди

У најширем значењу, појам народ означава целокупно становништво на некој територији, независно од било каквих етничких, језичких, религијских или било којих других подела. У терминологији друштвених наука, за означавање народа као становништва користи се појам демос (стгрч. δῆμος), чиме се у појмовној равни наглашава суштинска разлика између демоса (становништва) и етничког народа, односно етноса (стгрч. ἔθνος). Управо на таквом терминолошком разграничењу почивају и разлике између појмова који се односе на народ као демос (становништво), а граде са основом демо- (демократија, демографија) и специфичних појмова који се односе на народ као етнос, а граде са основом етно- (етнократија, етничке студије).

Остала значењаУреди

У друштвеним наукама често се користи и појам политички народ, који има специфична историјска значења. Тако се, на пример, у античким државама сматрало да право на учешће у политичком животу имају само становници са грађанским правима, док су сви остали становници (припадници покорених народа и робови) били без таквих права, те стога нису били део политичког народа. У средњем веку, политички народ су чиниле само оне скупине чији су представници имали право учешћа на државним саборима (племство, црквени великодостојници и представници слободних градова), док сви остали становници (највећи део становништва - зависни сељаци) били без таквих права, те стога нису припадали политичком народу. Тек од времена првих грађанских револуција (енглеске, америчке, француске) развија се шири концепт политичког народа, који је пуну афирмацију добио тек у 20. веку, када су процесом увођења општег бирачког права поред мушкараца биле обухваћене и жене.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Eriksen, Tomas Hilan (2004). Etnicitet i nacionalizam. Beograd: Čigoja štampa. 
  • Malešević, Siniša (2009). Sociologija etniciteta. Beograd: Fabrika knjiga. 
  • Миљковић-Матић, Јелена (2007). „О етничкој и грађанској компоненти појма нације”. Политичка ревија. 14 (2-4): 871—879. 
  • Nedeljković, Saša (2007). Čast, krv i suze: Оgledi iz antropologije etniciteta i nacionalizma. Beograd: Zlatni zmaj & Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta. 
  • Нилсен, Кај (2001). „Културни национализам, ни етнички, ни грађански”. Нова српска политичка мисао. 8: 143—154. 
  • Putinja, Filip; Stref-Fenar, Žoslin (1997). Teorije o etnicitetu. Beograd: Čigoja štampa. 
  • Smit, Antoni D. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: Čigoja štampa. 
  • Hobsbaum, Erik (1996). Nacije i nacionalizam od 1780: Program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Višnjić. 
  • Šuvar, Stipe (1986). Svi naši nacionalizmi. Valjevo: Milić Rakić. 
  • Abizadeh, Arash, "Ethnicity, Race, and a Possible Humanity" World Order, 33.1 (2001): 23-34. (Article that explores the social construction of ethnicity and race.)
  • Barth, Fredrik (ed). Ethnic groups and boundaries. The social organization of culture difference, Oslo: Universitetsforlaget, 1969
  • Beard, David and Kenneth Gloag. 2005. Musicology, The Key Concepts. London and New York: Routledge.
  • Billinger, Michael S. (2007), "Another Look at Ethnicity as a Biological Concept: Moving Anthropology Beyond the Race Concept", Critique of Anthropology 27,1:5–35.
  • Craig, Gary, et al., eds. Understanding 'race'and ethnicity: theory, history, policy, practice (Policy Press, 2012)
  • Danver, Steven L. Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues (2012)
  • Eriksen, Thomas Hylland (1993) Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives, London: Pluto Press
  • Eysenck, H.J., Race, Education and Intelligence (London: Temple Smith, 1971) (ISBN 0-85117-009-9)
  • Healey, Joseph F., and Eileen O'Brien. Race, ethnicity, gender, and class: The sociology of group conflict and change (Sage Publications, 2014)
  • Hartmann, Douglas. "Notes on Midnight Basketball and the Cultural Politics of Recreation, Race and At-Risk Urban Youth", Journal of Sport and Social Issues. 25 (2001): 339-366.
  • Hobsbawm, Eric, and Terence Ranger, editors, The Invention of Tradition. (Cambridge: Cambridge University Press, 1983).
  • Hutcheon, Linda (1998). „Crypto-Ethnicity” (PDF). PMLA: Publications of the Modern Language Association of America. 113 (1): 28—51. 
  • Kappeler, Andreas. The Russian empire: A multi-ethnic history (Routledge, 2014)
  • Levinson, David, Ethnic Groups Worldwide: A Ready Reference Handbook, Greenwood Publishing Group (1998), ISBN 978-1-57356-019-1.
  • Magocsi, Paul Robert, ed. Encyclopedia of Canada's Peoples (1999)
  • Merriam, A.P. 1959. "African Music", in R. Bascom and, M.J. Herskovits (eds), Continuity and Change in African Cultures, Chicago, University of Chicago Press.
  • Morales-Díaz, Enrique; Gabriel Aquino; & Michael Sletcher, "Ethnicity", in Michael Sletcher, ed., New England, (Westport, CT, 2004).
  • Omi, Michael; Winant, Howard (1986). Racial Formation in the United States from the 1960s to the 1980s. New York: Routledge and Kegan Paul, Inc. 
  • Seeger, A. 1987. Why Suyá Sing: A Musical Anthropology of an Amazonian People, Cambridge, Cambridge University Press.
  • Seidner, Stanley S. Ethnicity, Language, and Power from a Psycholinguistic Perspective. (Bruxelles: Centre de recherche sur le pluralinguisme1982).
  • Sider, Gerald, Lumbee Indian Histories (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
  • Smith, Anthony D. (1987). „The Ethnic Origins of Nations”. Blackwell. 
  • Smith, Anthony D. (1998). Nationalism and modernism. A Critical Survey of Recent Theories of Nations and Nationalism. London; New York: Routledge.
  • Smith, Anthony D. (1999). „Myths and memories of the Nation”. Oxford University Press. 
  • Thernstrom, Stephan A. ed. Harvard Encyclopedia of American Ethnic Groups (1981)
  • ^ U.S. Census Bureau State & County QuickFacts: Race.

Спољашње везеУреди