Народ
Народ је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врсте људских заједница. Према терминолошкој класификацији у области друштвених наука, разликују се два основна значења овог појма: народ као етнос (етнички народ) и народ као демос (демотски народ - становништво). Поред ових основних значења, појам народ може имати и многа друга значења, која се обликују према разноврсним критеријумима, чиме настају изрази са специфичним, симболичним или пренесеним значењима, као што су: политички народ, конститутивни народ, већински народ, мањински народ, православни народ, радни народ и други слични изрази.[1][2]
Народ као етнос: етнички народ уреди
У српском језику, појам народ најчешће се употребљава у етничком контексту, ради означавања етничких народа, као што су: српски народ или руски народ. Таквом употребом, народ се дефинише као заједница коју чине сви људи које спаја заједнички етнички идентитет, независно од просторних, временских или било којих других критеријума. У том (етничком) смислу, српски народ чине сви Срби, независно од тога где живе и без обзира на то када су живели, чиме се у оквирима српске народне заједнице остварује трајна веза између, на пример: кнеза Часлава, светог Саве, владике Његоша, Николе Тесле и сваког другог Србина, било из прошлости или садашњости. Такво (етничко) поимање народа заснива се на заједничкој историјској и културној баштини, те стога не подлеже бившим или садашњим територијално-политичким поделама. У том смислу, за личну припадност етничком народу небитно је место живљења или држављанство, пошто сваки припадник етничког народа поседује свој лични етнички идентитет и чува га потпуно независно од других својстава и категорија, као што је на пример поседовање држављанства матичне или неке стране државе.
Народ као демос: становништво уреди
У најширем значењу, појам народ означава целокупно становништво на некој територији, независно од било каквих етничких, језичких, религијских или било којих других подела. У терминологији друштвених наука, за означавање народа као становништва користи се појам демос (стгрч. δῆμος), чиме се у појмовној равни наглашава суштинска разлика између демоса (становништва) и етничког народа, односно етноса (стгрч. ἔθνος). Управо на таквом терминолошком разграничењу почивају и разлике између појмова који се односе на народ као демос (становништво), а граде са основом демо- (демократија, демографија) и специфичних појмова који се односе на народ као етнос, а граде са основом етно- (етнократија, етничке студије).
Према подацима из 2012, глобални однос полова је отприлике 1,01 мушкарца на 1 жену.[3] Отприлике 26,3% светске популације је млађе од 15 година, док је 65,9% старосне доби од 15 до 64 године, а 7,9% је старо 65 или више година.[3] Просечна старост светске популације се процењује на 31 годину 2020. године,[4] и очекује се да ће порасти на 37,9 година до 2050. године.[5]
Према Светској здравственој организацији, глобални просечан животни век је 73,3 године од 2020. године, при чему жене живе у просеку 75,9 година, а мушкарци приближно 70,8 година.[6] У 2010. години, глобална стопа фертилитета процењена је на 2,44 деце по жени.[7] У јуну 2012, британски истраживачи су израчунали укупну тежину људске популације на Земљи на приближно 287 million tonnes (630 billion pounds), са просечном особом од око 62 kg (137 lb).[8]
ММФ је проценио номинални бруто светски производ за 2021. на 94,94 билиона долара, што даје годишњи глобални број по глави становника од око 12.290 америчких долара.[9] Око 9,3% светске популације живи у екстремном сиромаштву, издржавајући се са мање од 1,9 УСД дневно;[10] око 8,9% је неухрањено..[11] 87% особа у свету старијих од 15 година сматра се писменим.[12] Према подацима из априла 2022. године, било је око 5 милијарди глобалних корисника Интернета, што чини 63% светске популације.[13]
Хан Кинези су највећа појединачна етничка група на свету, која је чинила преко 19% глобалне популације у 2011. години.[14] Највише коришћени језици на свету су енглески (1.132Б), мандарински кинески (1.117Б), хинди (615М), шпански (534М) и француски (280М). Више од три милијарде људи говори један од индоевропских језика, што је највећа породица језика по броју говорника. Стандардни арапски је језик без изворних говорника, али се укупан број говорника процењује на 274 милиона људи.[15]
Највеће верске категорије у свету од 2020. године процењене су на следећи начин: хришћанство (31%), ислам (25%), неповезани (16%) и хиндуизам (15%).[16]
Остала значења уреди
У друштвеним наукама често се користи и појам политички народ, који има специфична историјска значења. Тако се, на пример, у античким државама сматрало да право на учешће у политичком животу имају само становници са грађанским правима, док су сви остали становници (припадници покорених народа и робови) били без таквих права, те стога нису били део политичког народа. У средњем веку, политички народ су чиниле само оне скупине чији су представници имали право учешћа на државним саборима (племство, црквени великодостојници и представници слободних градова), док сви остали становници (највећи део становништва - зависни сељаци) били без таквих права, те стога нису припадали политичком народу. Тек од времена првих грађанских револуција (енглеске, америчке, француске) развија се шири концепт политичког народа, који је пуну афирмацију добио тек у 20. веку, када су процесом увођења општег бирачког права поред мушкараца биле обухваћене и жене.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Nedeljković 2007.
- ^ Malešević 2009.
- ^ а б „World Demographics Profile 2011”. Index Mundi. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 18. 11. 2011.
- ^ „World”, The World Factbook (на језику: енглески), Central Intelligence Agency, 19. 10. 2021, Приступљено 1. 11. 2021
- ^ Janneh, Abdoulie (април 2012). „General debate on national experience in population matters: adolescents and youth” (PDF). United Nations Economic Commission for Africa. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2014.
- ^ „WHO, 2020 Life Expectancy”. World Health Organization. Приступљено 27. 7. 2022.
- ^ „Children per woman”. Our World in Data. Приступљено 1. 11. 2021.
- ^ „Global weight gain more damaging than rising numbers”. BBC. 18. 6. 2012. Архивирано из оригинала 4. 2. 2013. г. Приступљено 12. 2. 2013.
- ^ „World Economic Outlook (October 2021)”. Imf.org. Приступљено 1. 11. 2021.
- ^ „Poverty headcount ratio at $1.90 a day (2011 PPP) (% of population) | Data”. World Bank. Приступљено 1. 11. 2021.
- ^ Food and Agriculture Organization of the United Nations, The State of Food Insecurity in the World Архивирано 11 јун 2014 на сајту Wayback Machine. WorldHunger.org. 2012. Retrieved 26 April 2012.
- ^ „Literacy Rate, Adult Total (% of people ages 15 and above)”. The World Bank. септембар 2021.
- ^ „Global digital population as of April 2022”. Statista. април 2022.
- ^ "World’s Most Typical Person: Han Chinese Man" Архивирано 6 јун 2019 на сајту Wayback Machine. Wall Street Journal. 4 March 2011. Retrieved 18 November 2011.
- ^ Ghosh, Iman (15. 2. 2020). „Ranked: The 100 Most Spoken Languages Around the World”. Visual Capitalist (на језику: енглески). Приступљено 1. 11. 2021.
- ^ „Religious Composition by Country, 2010–2050”. Pew Research Center. 2. 4. 2015. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 05. 07. 2023.
Литература уреди
- Eriksen, Tomas Hilan (2004). Etnicitet i nacionalizam. Beograd: Čigoja štampa.
- Malešević, Siniša (2009). Sociologija etniciteta. Beograd: Fabrika knjiga.
- Миљковић-Матић, Јелена (2007). „О етничкој и грађанској компоненти појма нације”. Политичка ревија. 14 (2-4): 871—879.
- Nedeljković, Saša (2007). Čast, krv i suze: Оgledi iz antropologije etniciteta i nacionalizma. Beograd: Zlatni zmaj & Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
- Нилсен, Кај (2001). „Културни национализам, ни етнички, ни грађански”. Нова српска политичка мисао. 8: 143—154.
- Putinja, Filip; Stref-Fenar, Žoslin (1997). Teorije o etnicitetu. Beograd: Čigoja štampa.
- Smit, Antoni D. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: Čigoja štampa.
- Hobsbaum, Erik (1996). Nacije i nacionalizam od 1780: Program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Višnjić.
- Šuvar, Stipe (1986). Svi naši nacionalizmi. Valjevo: Milić Rakić.
- Abizadeh, Arash, "Ethnicity, Race, and a Possible Humanity" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2019) World Order, 33.1 (2001): 23-34. (Article that explores the social construction of ethnicity and race.)
- Barth, Fredrik (ed). Ethnic groups and boundaries. The social organization of culture difference, Oslo: Universitetsforlaget, 1969
- Beard, David and Kenneth Gloag. 2005. Musicology, The Key Concepts. London and New York: Routledge.
- Billinger, Michael S. (2007), "Another Look at Ethnicity as a Biological Concept: Moving Anthropology Beyond the Race Concept" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2009), Critique of Anthropology 27,1:5–35.
- Craig, Gary, et al., eds. Understanding 'race'and ethnicity: theory, history, policy, practice (Policy Press, 2012)
- Danver, Steven L. Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues (2012)
- Eriksen, Thomas Hylland (1993) Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives, London: Pluto Press
- Eysenck, H.J., Race, Education and Intelligence . . London: Temple Smith. 1971. ISBN 978-0-85117-009-1.
- Healey, Joseph F., and Eileen O'Brien. Race, ethnicity, gender, and class: The sociology of group conflict and change (Sage Publications, 2014)
- Hartmann, Douglas. "Notes on Midnight Basketball and the Cultural Politics of Recreation, Race and At-Risk Urban Youth", Journal of Sport and Social Issues. 25 (2001): 339-366.
- Hobsbawm, Eric, and Terence Ranger, editors, The Invention of Tradition. (Cambridge: Cambridge University Press, 1983).
- Hutcheon, Linda (1998). „Crypto-Ethnicity” (PDF). PMLA: Publications of the Modern Language Association of America. 113 (1): 28—51.
- Kappeler, Andreas. The Russian empire: A multi-ethnic history (Routledge, 2014)
- Levinson, David, Ethnic Groups Worldwide: A Ready Reference Handbook, Greenwood Publishing Group. 1998. ISBN 978-1-57356-019-1..
- Magocsi, Paul Robert, ed. Encyclopedia of Canada's Peoples (1999)
- Merriam, A.P. 1959. "African Music", in R. Bascom and, M.J. Herskovits (eds), Continuity and Change in African Cultures, Chicago, University of Chicago Press.
- Morales-Díaz, Enrique; Gabriel Aquino; & Michael Sletcher, "Ethnicity", in Michael Sletcher, ed., New England, (Westport, CT, 2004).
- Omi, Michael; Winant, Howard (1986). Racial Formation in the United States from the 1960s to the 1980s. New York: Routledge and Kegan Paul, Inc.
- Seeger, A. 1987. Why Suyá Sing: A Musical Anthropology of an Amazonian People, Cambridge, Cambridge University Press.
- Seidner, Stanley S. Ethnicity, Language, and Power from a Psycholinguistic Perspective. (Bruxelles: Centre de recherche sur le pluralinguisme1982).
- Sider, Gerald, Lumbee Indian Histories (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
- Smith, Anthony D. (1987). „The Ethnic Origins of Nations”. Blackwell.
- Smith, Anthony D. (1998). Nationalism and modernism. A Critical Survey of Recent Theories of Nations and Nationalism. London; New York: Routledge.
- Smith, Anthony D. (1999). „Myths and memories of the Nation”. Oxford University Press.
- Thernstrom, Stephan A. ed. Harvard Encyclopedia of American Ethnic Groups (1981)
- ^ U.S. Census Bureau State & County QuickFacts: Race.
- „World Health Statistics 2016: Monitoring health for the SDGs Annex B: tables of health statistics by country, WHO region and globally” (PDF). World Health Organization. 2016. стр. 110. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 5. 2018. г. Приступљено 3. 8. 2018.
