Руси

најбројнији словенски народ

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[21]

Руси
Flag of Russia.svg
Укупна популација
133–150 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Русија111.016.896[2]
 Украјина8.334.141 [3]
 Казахстан3.793.764[4]
 САД3.072.756[5]
 Белорусија785.084[6]
 Узбекистан620.000[7]
 Бразил578.000[8]
 Киргистан500.000[7]
 Летонија487.250[9]
 Естонија342.000[10]
 Канада500.600 [11]
 Литванија278.000[12]
 Молдавија259.000[13]
 Немачка178.600[14]
 Азербејџан119.300 [15]
 Туркменистан142.000[7]
 Француска115.000
 Уједињено Краљевство100.000
 Аргентина100.000
 Таџикистан79.000[16]
 Грузија70.000[17]
 Аустралија67.055[18]
 Парагвај55.000
 Куба50.200[тражи се извор]
 Абхазија22.077
 Србија3.247 (2011)[19]
 Република Српска177 [20]
Језици
руски
Религија
доминира православље са 75% верника, али има атеиста.
Сродне етничке групе
остали Источни Словени: Белоруси и Украјинци

Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.

Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

ИсторијаУреди

Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни углавном угро-фински народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.

Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. ^ Ethnic groups in Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2021), 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. (језик: руски)
  3. ^ Попис становништва у Украјини 2001.
  4. ^ „(2009 census)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2011. Приступљено 22. 7. 2012. 
  5. ^ „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS). Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2020. Приступљено 24. 01. 2017. 
  6. ^ „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2015. Приступљено 13. 1. 2012. 
  7. ^ а б в Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012. 
  8. ^ „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012. 
  9. ^ Latvijas statistika Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2020), Приступљено 2018.
  10. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 07. 04. 2009. Приступљено 13. 1. 2012. 
  11. ^ 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2020. Приступљено 13. 1. 2012. 
  13. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2019. Приступљено 13. 1. 2012. 
  14. ^ „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012. 
  15. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 31. 03. 2001. Приступљено 13. 1. 2012. 
  17. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2015. Приступљено 13. 1. 2012. 
  18. ^ „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 07. 2012. 
  19. ^ Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  20. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017. 
  21. ^ „CIA World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2015. Приступљено 13. 1. 2012. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди