Руси
Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[21]
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 133–150 милиона[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија | 111.016.896[2] |
 Украјина | 8.334.141 [3] |
 Казахстан | 3.793.764[4] |
 САД | 3.072.756[5] |
 Белорусија | 785.084[6] |
 Узбекистан | 620.000[7] |
 Бразил | 578.000[8] |
 Киргистан | 500.000[7] |
 Летонија | 487.250[9] |
 Естонија | 342.000[10] |
 Канада | 500.600 [11] |
 Литванија | 278.000[12] |
 Молдавија | 259.000[13] |
 Немачка | 178.600[14] |
 Азербејџан | 119.300 [15] |
 Туркменистан | 142.000[7] |
 Француска | 115.000 |
 Уједињено Краљевство | 100.000 |
 Аргентина | 100.000 |
 Таџикистан | 79.000[16] |
 Грузија | 70.000[17] |
 Аустралија | 67.055[18] |
 Парагвај | 55.000 |
 Куба | 50.200[тражи се извор] |
 Абхазија | 22.077 |
 Србија | 3.247 (2011)[19] |
 Република Српска | 177 [20] |
| Језици | |
| руски | |
| Религија | |
| доминира православље са 75% верника, али има атеиста. | |
| Сродне етничке групе | |
| остали Источни Словени: Белоруси и Украјинци | |
Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.
Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.
Руси чине и 0,8% становништва у САД.
Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).
ИсторијаУреди
Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни углавном угро-фински народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.
Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012.
- ^ Ethnic groups in Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2021), 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. (језик: руски)
- ^ Попис становништва у Украјини 2001.
- ^ „(2009 census)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2011. Приступљено 22. 7. 2012.
- ^ „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS). Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2020. Приступљено 24. 01. 2017.
- ^ „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2015. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ а б в Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ Latvijas statistika Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2020), Приступљено 2018.
- ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 07. 04. 2009. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2020. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2019. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 31. 03. 2001. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2015. Приступљено 13. 1. 2012.
- ^ „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 07. 2012.
- ^ Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017.
- ^ „CIA World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2015. Приступљено 13. 1. 2012.
ЛитератураУреди
- Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
