Трофим Лисенко
Трофим Денисович Лисенко (рус. Трофи́м Дени́сович Лысе́нко, укр. Трохи́м Дени́сович Лисе́нко, Trokhym Denysovych Lysenko; 29. септембар 1898 — 20. новембар 1976) био је совјетски агроном и биолог. Као ученик, Лисенко се заинтересовао за пољопривреду, где је радио неколико различитих пројеката, од којих је један укључивао ефекте варијација температуре на животни циклус биљака. То га је касније навело да размисли о томе како би овај рад могао да искористи за претварање озиме пшенице у пролетну пшеницу. Процес је назвао „јаровизација” на руском језику, да би га касније превео као „вернализација”.[1] Лисенко је био снажан заговорник меког наслеђивања и одбацио је Менделову генетику у корист псеудонаучних[2][3] идеја названих Лисенкоизам.
| Трофим Денисович Лисенко | |
|---|---|
 Лисенко 1938. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. септембар 1898. |
| Место рођења | Карливка, Полтавска губернија, Руска Империја |
| Датум смрти | 20. новембар 1976. (78 год.) |
| Место смрти | Москва, СССР |
| Држављанство | СССР |
| Образовање | Кијевски пољопривредни институт |
| Научни рад | |
| Поље | Биологија Agronomija |
| Институција | Руска академија наука |
| Познат по | Одбацивање Менделових закона Лисенкоизам Вернализација |
Његова експериментална истраживања о побољшавању приноса житарица донела су му подршку совјетског вође Јосифа Стаљина, посебно након глади и губитка продуктивности услед присилне колективизације у неколико регија Совјетског Савеза почетком тридесетих година 20. века. Лисенко је постао директор Института за генетику у оквиру Совјетске академије наука 1940. године, а остваривање политичког утицаја и моћи додатно је осигурало његове антименделовске доктрине у совјетској науци и образовању.
Совјетски научници који су одбијали да се одрекну генетике, отпуштени су са својих положаја и остављени у сиромаштву. Стотине, ако не и хиљаде других, су затворене. Неколико их је осуђено на смрти као непријатељи државе, укључујући ботаничара Николаја Вавилова. Научно неслагање са Лисенковим теоријама о наслеђивању које је стечено животном средином формално је забрањено у СССР 1948. године.
Иако је Лисенко остао на свом положају у Институту за генетику до 1965. године,[4] његов утицај на совјетску пољопривредну праксу опао је након смрти Стаљина 1953. године.
Дела уреди
- Heredity and Its Variability (1945)
- The Science of Biology Today (1948)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Graham, Loren R. (2006). Moscow stories. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 9780253000743. OCLC 639352894.
- ^ Sterling, Bruce (јун 2004). „Suicide by pseudoscience”. Wired (12.06).
- ^ Gordin, Michael D. (2012). „How Lysenkoism became pseudoscience: Dobzhansky to Velikovsky”. Journal of the History of Biology. 45 (3): 443—68. PMID 21698424. doi:10.1007/s10739-011-9287-3.
- ^ Lysenko, Trofim Denisovich. Encyclopædia Britannica Online. 16. 8. 2013. Архивирано из оригинала 21. 07. 2012. г. Приступљено 26. 1. 2014.
Литература уреди
- Lysenko, Trofim Denisovich. Encyclopædia Britannica Online. 16. 8. 2013. Архивирано из оригинала 21. 07. 2012. г. Приступљено 26. 1. 2014.
Додатна литература уреди
- William deJong-Lambert. The Cold War Politics of Genetic Research (Springer Science+Business Media B.V. 2012)
- Graham, Loren (2016). Lysenko's Ghost: Epigenetics and Russia. Cambridge: Harvard University Press.. online review
- Graham, Loren, Science in Russia and the Soviet Union, (New York: Cambridge University Press, 1993).
- Graham, Loren, What Have We Learned About Science and Technology from the Russian Experience?, (Palo Alto: Stanford University Press, 1998).
- Joravsky, David (1970). The Lysenko Affair. Chicago: University of Chicago Press..
- Lecourt, Dominique, Proletarian Science ? : The Case of Lysenko, (London: NLB; Atlantic Highlands, N.J. : Humanities Press, 1977). (A Marxist, though anti-Stalinist, history of Lysenkoism)
- Lysenko, Trofim, The Science of Biology Today, (New York: International Publishers, 1948). Text of an address "evoked by the international discussion of the subject of inheritance of acquired characteristics," according to an introductory note. Delivered before a session of a meeting of the V.I. Lenin Academy of Agricultural Sciences on 31 July 1948, when Lysenko, its president, was at the apex of his power. [For an online version of the text see the Lysenko "Report" provided in the External Links section, below.]
- Medvedev, Zhores, The Rise and Fall of T.D. Lysenko, (New York: Columbia University Press, 1969)
- Soyfer, Valery N., Lysenko and the Tragedy of Soviet Science, New Brunswick: Rutgers University Press, 1994.
- Gardner, Martin: Fads and Fallacies in the Name of Science (1957) (Revised and expanded edition of the work originally published in 1952 under the title In the Name of Science). Dover Publications, New York. See Chapter 12 (Lysenkoism).
Спољашње везе уреди
- Biography at NNDB
- Lysenkoism in The Sceptic's Dictionary
- Trofim Denisovich Lysenko by Hugo S. Cunningham
- Ronald Fisher (1948). What Sort of Man is Lysenko? Listener, 40: 874–75 – contemporary commentary by a British evolutionary biologist (pdf format)
- Letter from Lysenko's parents to Stalin, Pravda, 3 January 1936.
- Lecourt, Dominique, Proletarian Science? The Case of Lysenko (1977), Atlantic Highlands, Humanities Press, London, this digital edition first published 2003 (A Marxist, though anti-Stalinist, history of Lysenkoism)
- BBC program (In Our Time) on Lysenko
- Новински исечци на тему Трофим Лисенко у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
- Највећа житница света константно без хране (Б92, 11. јун 2019)
.svg){kind=small}
